Alina Juhart: Snaga koja se krije u ranjivosti

Postoje priče koje se događaju pred kamerama i one koje se paraleno dešavaju iza njih, ali u slučaju glumice Aline Juhart i njenog debitantskog ostvarenja „Fantasy“ te dve realnosti su se potpuno ukrstile i nastavile da se prelivaju. Od trenutka kada je zasijala na filmu makedonsko-slovenačke rediteljke Kukle, pa do osvajanja Srca Sarajeva za najbolju glumačku ekipu na ovogodišnjem Sarajevo Film Festivalu, Alina je jedno od najhrabrijih, ali i najnežnijih lica nove generacije regionalnog filma.

Film „Fantasy“ prikazan je i na ovogodišnjem Festivalu autorskog filma, donoseći beogradskoj publici priču o slobodi, identitetu, ljubavi, fluidnosti i posebnom ženskom prijateljstvu, a u razgovoru koji sledi, Alina otkriva kako je stvarala svoj lik, kako je raditi s Kuklom i šta, zapravo, znači biti „najbolja verzija sebe“ u svetu koji se stalno menja.

ALINA JUHART – INTERVJU:

BURO. Šta ti je sve fantastično u životu donela Fantasy?

Alina: Fantasy mi je u život donela zaista fenomenalno i fantastično životno iskustvo. Pre svega — divne ljude, sestre, predivnu ekipu s kojom sam imala priliku da radim. Sam film je za nas već nagrada, a srce Sarajeva – to je zaista neverovatno.

BURO. Kako je izgledao prvi susret sa njenim likom – šta te je odmah kupilo, u šta si se zaljubila?

Alina: Mislim da me je najviše oduševila njena sloboda, zapravo. Fantasy je jako slobodna, otvorena, neopterećena i veoma fluidna. To me zaista inspirisalo i bilo mi je izuzetno zanimljivo. S druge strane, tu je i njena ranjivost. Iza svega toga krije se mnogo bola. U tome sam zapravo prepoznala sebe — jer sam i ja, dok sam bila mlađa, često krila sebe iza jednog zida. A zapravo je postojala ta dubina koju sam skrivala od sveta.

BURO. U kojoj meri su Alina i Fantasy slične? U čemu uopšte nisu?

Alina: Pa upravo u tome – kako svetu pokazujemo jednu stranu sebe, a postoji i jedna druga, tamnija. S godinama sam, naravno, radom na sebi, svetu počela da pokazujem i svoju ranjivost i shvatila sam da se u tome zapravo krije moć. Uopšte nisu u kontaktu sa muškarcima – Alina je kraljica i jedino tako je mogao muškarac da me tretira. Naravno, i ja sam napravila svoje greške, ali Fantasy – mislim da je po tom pitanju mnogo otvorenija i slobodnija.

BURO. Kako je izgledao ceo proces rada sa Kuklom i ostalim devojkama, koliko dugo je trajao i šta je bilo najizazovnije?

Alina: Često kažem da je Kukla, svojim procesom rada i načinom na koji nas je upoznala — mene i devojke — zapravo mnogo uticala na sam proces snimanja. Hemija koju vidimo na velikom ekranu, u filmu, zapravo je ista ona hemija i dinamika koja postoji između nas četiri i van filma. Zajedno sa Kuklom smo se mnogo zbližile — gledale smo filmove, glumile jedna drugu, razgovarale o raznim temama na kojima su se pokazale i naše razlike i naše sličnosti. Mi smo jedan vrlo zanimljiv spoj različitih ličnosti, i upravo to nas čini posebnima. Mina, Mia i Mihrije se već poznaju — upoznale su se nekoliko godina pre mene — pa je za mene bio izazov da pronađem svoje mesto među njima. Ali zapravo, ja se u takvim situacijama uvek dobro snalazim, tako da sam se brzo uklopila. A proces rada sa Kuklom – sigurna sam da ko god je ikada radio sa Kuklom moze da kaze da je to nesto neponovljivo – ona je neverovatan umetnik i zauvek ću se zahvaljivati univerzumu na prilici da sam radila sa njom. I nadam se da nas čeka još mnogo zajedničkih projekata.

BURO. Da li je postojala neka prepreka u građenju lika Fantasy koju si sa uspehom prevazišla?

Alina: Rekla bih da je građenje Fantasy lika išlo prilično prirodno. Ja, kao Alina, svakog jutra pišem dnevnik zahvalnosti, a Kukla me je zamolila da tokom snimanja, odnosno tokom procesa građenja Fantasy, pišem te zahvalnosti kao da sam ona. To mi je zaista dalo uvid u nju kakav ranije nisam imala. Što se tiče izazovnijeg dela, rekla bih da je intimna scena zaista bila trenutak u kojem sam morala da pređem preko sebe. Stvarno sam zahvalna što smo imali intimacy koordinatorku, koja nam je pomogla da tu scenu izvedemo na najprofesionalniji mogući način. Na kraju smo, mislim, u tome zaista uspeli — barem se nadam.

BURO. U jednom trenutku su te mediji prepoznali kao pevačicu, jesi li morala da stopiraš muzičku karijeru zbog glume? Hoćeš li nastaviti da se baviš muzikom?

Alina: Iskreno, ne mislim da jedno isključuje drugo. Još od detinjstva bila sam usmerena na mnogo različitih stvari — uvek me zanimalo svašta — ali muzika i gluma su uvek bile, da tako kažem, u prvom planu. Nisam morala da zaustavim svoju muzičku karijeru, već sam jednostavno odlučila da se na neko vreme posvetim jednoj stvari. Ipak, konstantno sam radila na sebi u muzičkom smislu, jer sam osetila da je to bio moj nedostatak. Na tome radim i dalje, i verujem da ću raditi zauvek. Muzika je i dalje moj veliki plan za budućnost — apsolutno.

BURO. A glumom? Šta ti to gluma pruža, a ostale profesije ne mogu?

Alina: Gluma je vrlo brzo postala moj prioritet. Zapravo, kroz ceo život me prate i muzika i gluma. Još u osnovnoj školi sam bila uključena u razne dramske sekcije i radionice, a u srednjoj školi sam igrala u mjuziklima. Sada je to zaista postala ljubav koja, rekla bih, ne prestaje. Apsolutno se vidim u tome i želim da nastavim da se bavim glumom. Gluma mi pruža mogućnost da zakoračim u jedan potpuno drugačiji svet, da se stopim s nekom drugom ličnošću i da pogledam na život iz druge perspektive. Mislim da u životnom smislu to jako širi vidike. To mi je izuzetno zanimljivo i zaista me raduje.

BURO. Zanimljivo je da kad nisi pred kamerama imaš glamurozan posao – u modi, ali on podrazumeva radno vreme od devet do pet. Na koji način balansiraš između svih svojih zanimanja i ineresovanja, kako i da li ih odvajaš?

Alina: Prvenstveno — organizacija. Dobra organizacija mi je u životu mnogo pomogla da shvatim da mogu više nego što mislim da mogu. I disciplina — to je još jedna izuzetno važna stvar koja mi je takođe pomogla. Granice su, takođe, veoma bitne. Sve moje karijere su, zapravo, svaka za sebe — odvajam ih, ali ih s druge strane i spajam, jer sam u svemu tome ista ja. U toj meri se i prepliću. Trudim se da unesem sebe u svaki posao koji radim, jer volim to što radim. Rad s ljudima je poseban oblik stvaranja koji me ispunjava, baš kao i umetnost. Zato se u svemu trudim da budem što bolja — da ne kažem najbolja — što kvalitetnija.

Cilj mi je da svakog dana budem najbolja verzija sebe u svemu što radim i upravo mi to pomaže da sve postignem.

BURO. Često se u intervjuima sa tobom postavlja pitanje o Beogradu. Šta ti je to dao (ti pruža i dalje :)) ovaj grad, a ostali ne mogu?

Alina: Moj Beograde… Prvi put sam bila u Beogradu prilično kasno — pre možda pet ili šest godina. I odmah sam se zaljubila u ovaj grad, u tu energiju. Sećam se da sam plakala kada sam odlazila kući — kao da sam tada osetila da se ovde krije nešto za mene, neki moj rast. I zaista se pokazalo tako. Beograd me neprestano oduševljava svojim balansom između tradicionalnog i modernog. Često naglašavam da sam, pomalo paradoksalno, devojka tradicionalnih — porodičnih — vrednosti, ali i moderna devojka. Mislim da je upravo taj spoj ono što me toliko privlači. I ljudi… obožavam ljude ovde. Jednostavno, Beograd ima to nešto — ima taj poseban vajb koji me je prigrlio tada i koji me i danas drži.

BURO. Jesi li počela malo manje da ga voliš kako ga upoznaješ sve bolje ili je pak tvoja ljubav prema ovom gradu sve jača?

Alina: Zanimljivo pitanje… rekla bih — i jedno i drugo. Žao mi je zbog situacije koja se trenutno dešava, žao mi je zbog nekih stvari koje se ovde događaju. Ali, s druge strane, ovde sam stekla predivna prijateljstva. Tokom ove četiri godine zaista sam izgradila divne i kvalitetne odnose, i mogu da kažem da su to možda i najvažnije četiri godine mog života. Tako da — ništa nije crno-belo. Život sam po sebi nije crno-belo, ali ja ga i dalje volim.

BURO. Omiljeno mesto u Beogradu?

Alina: Ne znam zašto, ali nekako mi pada na pamet Geneks kula, jer mi je omiljeni trenutak kada se, na primer, vraćam iz inostranstva i na ulazu u Beograd vidim Geneks kulu — tada se osećam kao da sam stigla kući. A ako bih malo romantičnije rekla, naravno, to je Kalemegdan, i obožavam Hram Svetog Save.

BURO. A na svetu?

Alina: Ja sam zaista romantična, ali ovo je nešto što stvarno osećam. Za mene je omiljeno mesto na svetu tamo gde sam okružena svojim ljudima, ljudima koje volim. Gde god da sam, važno je da sam sa njima, jer ljudi čine život lepšim, a ne samo mesto u kojem se nalazim. Volim New York, volim Split, volim Beograd, naravno, volim Sloveniju — a najviše volim ljude i osećaj koji mi oni pružaju.

BURO. Pitanja i teme koje te zaokupaljaju ovih dana su?

Alina: Ima ih mnogo — politika u svetu, Trump, UK, Izrael, Srbija… Prilično su izazovna današnja vremena. Ali ja sam optimista. Evo, optimistična romantičarka — ne znam kako bih se drugačije opisala. Verujem da će sve uspeti. Ljubav uvek pobedi. Uvek sam u to verovala i uvek ću verovati.

BURO. Šta gledaš, slušaš, u čemu uživaš?

Alina: Uživam u mirnim jutrima, kada mogu u tišini da popijem kafu, slušam muziku, napravim meditaciju i zahvalim se na svemu što imam i na svemu što dolazi. Obožavam Wicked (Zlica) – mjuzikl, Cynthiu Erivo, Arianu Grande, i koncerte uopšte. Nedavno sam bila u Barseloni na Lady Gagi, a prošle godine na Adele — to su bila dva zaista neverovatna koncerta. I Celine Dion u Las Vegasu – dala mi je ruku (aaaaa!!!!). Volim podkaste, volim da se edukujem i inspirišem u životu, volim da motivišem i druge ljude. Opsednuta sam muzikom, filmovima, serijama, knjigama, putovanjima, druženjem i upoznavanjem novih ljudi, volim da uživam u životu i da živim punim plućima.

BURO. Šta bi volela da publika ponese iz bioskopske sale nakon što pogleda film Fantasy?

Alina: Prva reč koja mi pada na pamet je prihvatanje — sebe na prvom mestu, drugih ljudi i različitih pogleda na život.Mislim da se, u suštini, ključ sreće krije u tome da jednostavno prihvatimo sve ljude takve kakvi jesu. Ne možemo ih uvek razumeti, i ne moramo uvek da ih razumemo, ali možemo da prihvatimo različite životne istine i da izvučemo najbolje iz života, umesto da se borimo protiv bilo koga.

BURO. Šta misliš da je najveći uspeh ovog filma?

Alina: Uspeh ovog filma je svaka suza koja je nastala zato što je neko zaista osetio emociju. Svako srce koje je za sat i po vremena osetilo da pripada. Svaki osmeh, svaka promena pogleda na život. Nadam se da smo uspeli nešto malo da promenimo – po reakcijama koje smo do sada doživeli, a bilo ih je mnogo — nadam se da jesmo.

BURO. Kako vidiš sebe za deset godina?

Alina: Vidim sebe kao uspešnu glumicu i pevačicu, koja živi između Balkana, Londona i New Yorka. Vidim sebe i sa Oskarom, i s Grammyjem… i tako dalje. Ako smem da budem skromna — naravno. A prvenstveno da budem svoja, nasmejana i puna ljubavi.

BURO. Otkrij nam neki novi projekat na kojem radiš, a koji ćemo uskoro imati prilike da vidimo.

Alina: Najbitniji projekat na kojem trenutno radim je projekat Alina – Najbolja verzija sebe svakog dana 🙂 Zaista radim na sebi, kako u muzičkom, tako i u glumačkom smislu. Pripremaju se projekti o kojima još ne mogu mnogo da pričam. Pišem pesme, pripremam razne druge projekte… Mogu samo da vam obećam da će biti zanimljivo i jedva čekam da budete deo svega toga.

Fotografije: Privatni album, Promo