Leto dođe brzo i ode još brže. Jednog trenutka još uvek tražimo hlad u gradu, a već sledećeg se pitamo kako je moguće da je napolju mrak u četiri popodne.
Zima ne dolazi naglo (mada zapravo, u poslednjih par godina i dođe preko noći), ali kada stigne, potpuno promeni način na koji živimo dane. Ne samo zbog hladnoće, već generalno zbog tempa. Sve se uspori, planovi postaju kraći i ideja ostanka kod kuće počinje da zvuči jako primamljivo.
I u tom momentu, čitanje ponovo dobija smisao. Tokom godine možda ne čitamo onoliko koliko bismo želeli, jer smo vrlo često napolju. Većina uglavnom uspe da pročita nešto tek kada ode na letovanje, ali za letovanje se čita posebna vrsta knjiga.
Zato se zimi više čita. Ne zato što odjednom imamo više vremena (uglavnom ga i nemamo), već zato što je zima nekako sporija, i ceo decembar i januar deluju kao da traju 4 meseca. Zimi je manje spoljašnjih distrakcija, manje obaveza koje se podrazumevaju (i svakako manje spontanih izlazaka u grad u 9 uveče), manje je onog osećaja da bismo uvek mogli biti negde drugde.
Zašto neke knjige čitamo baš zimi
Postoje knjige koje, koliko god da su dobre, nikada ne čitamo leti. To su vrlo često i obimne knjige koje možda nikad ne bismo uzeli tokom leta. Zato se zimi često vraćamo i pričama koje smo voleli ranije, npr Hariju Poteri, ili drugim serijalima fantastike i romanima u kojima svet malo drugačiji. Recimo, serijal Letopisi Narnije, je jedan od najčitanijih romana u toku zimskih perioda.
Ali “zimska knjiga” nije žanr. To može biti ruski klasik u kome sneg traje i po sto strana, ali i roman smešten u grad bez snega; može biti francuski klasik od 700 strana, ili neki drugi roman koji nosi to nešto “magično”.
Atmosfera i ton zimske knjige
Ako postoji jedna stvar koja pravi razliku između knjige koja se čita zimi i one koja se stalno odlaže, to je atmosfera. Dobra zimska knjiga stvori prostor u koji ulaziš lako.
Zimi smo skloniji razmišljanju, čak i kad se pravimo da nismo. Krajem godine pravimo svakakve rekapitulacije sebe, pa je potpuno logično da mnogo više razmišljamo o sebi. Zato knjige koje tada čitamo često imaju refleksniji ton. Ne nužno težak ili preterano filozofski, ali dovoljno spor da dozvoli pauzu i da nas natera da se zapitamo oko još nekih stvari (jer zašto samo ne bismo konstantno razmišljali o sebi i problemima koje imamo!), da nas natera da se vratimo nekoliko redova unazad, da ne jurimo ka kraju kao što to recimo radimo sa trilerima.
Likovi u ovakvim romanima često prolaze kroz neku promenu. Nekad je to velika životna prekretnica, a nekad samo mala dilema koja se razrešava tiho. Upravo te male promene najduže i ostaju.
Kako zapravo više čitati zimi
Zimi ne moramo čitati svaki dan, niti pratiti tempo. Nekad je sasvim u redu pročitati desetak stranica i zatvoriti knjigu bez ikakve krivice. Ovo je takođe period kada obimne knjige prestanu da deluju zastrašujuće. Ako tokom godine stalno odlažete roman od 600+ strana za “kad budete imali više vremena”, velika je verovatnoća da je zima upravo to vreme.
I skoro sve zimske knjige imaju jednu zajedničku osobinu: neku vrstu topline. Ona može biti skrivena, može biti mračna, ali mora postojati. Toplina u odnosima, u jeziku, u smislu. Čak i kada priča nije laka, mora da ponudi emocionalnu nagradu.
Uostalom, zimska knjiga će nam se uklopiti u zimske rituale:
- Čitanje pred spavanje dok napolju pada kiša ili duva ludački vetar;
- Spora nedeljna jutra uz kafu
- Večeri kada su jedina svetla ona sa jelke
- Trenutke kada je napolju dva stepena a leto deluje kao nešto što se desilo u nekom drugom životu
8 knjiga – zimskih preporuka
Ukoliko ove zime ne znate šta da pročitate, probajte jedan od ovih romana:
Sve te sitnice, Kler Kigan
Idealno je vreme za čitanje ove novele koja je smeštena u toku Božića 1985. godine u Irskoj i govori o ljudskoj dobroti i koliko nečije malo nekom znači mnogo. Glavni lik ovog romana je Furlong, skromni čovek koji se bavi prodajom uglja i tako izdržava svoju suprugu i 5 ćerki. Njegovo detinjstvo je ostavilo veliki uticaj na njega, a kroz njegova sećanja saznajemo o tome kako je odrastao, kako je ostao bez majke, kako oca nikad nije ni poznavao, kako ga je odgojila dobra gospođa Vilson. Ali težak život i odrastanje uz dobre ljude je i Furlonga učinilo istinski dobrim čovekom, o čemu će da posvedoče i Furlongovi postupci u ovom romanu. Knjiga je ekranizovana pretprošle godine (pa možete da gledate Kilijana Marfija u ulozi Furlonga), i prilično je kratka – ima oko 100 strana i može da se pročita za dan ili dva.
Medvedgrad, Fredrik Bakman
Medvedgrad Fredrika Bakmana je u poslednjih nekoliko godina dobio status jedne od najčitanijih zimskih knjiga. Ne samo zbog načina na koji Bakman piše (vrlo toplo i prijemčivo), već i zbog same atmosfere u romanu. Zima spolja se jako dobro preslikava na odnose unutar hokejaškog tima oko kog se priča vrti ali i samog grada, a ima taman dovoljno stranica da možete da kažete da ste pročitali dobru, veliku knjigu.
Braca Karamazovi, Fjodor Dostojevski
Ako postoji knjiga koja traži dugačku i tmurnu zimsku noć, onda je to ova. Dostojevski u svom najambicioznijem romanu istražuje veru, moral, slobodu, krivicu, strast i porodičnu disfunkciju na nivou koji je i danas fascinantan. Priča o tri brata, njihovom ocu i zločinu koji razotkriva njihove najdublje motive je idealna za zimsko čitanje jer zahteva sporiji ritam. Ovo kažem jer je ovo moj izbor za zimu ove godine.
Jadnici, Viktor Igo
Grandiozna saga o siromaštvu, pravdi, revoluciji i ljudskoj upornosti je idealna za zimu. Ova knjiga zahteva vreme, a zima ga daje. Igo kombinuje istorijski ep, moralnu raspravu i duboku empatiju prema svojim likovima, i s razlogom je ova knjiga jedna od najdirljivijih u književnosti. Savršena je za zimu jer traži udobnost, a i – kada ćete je pročitati ako ne sad?
Neka fantastika
Naravno da zima ne može proći bez neke fantastike, posebno ako ste ljubitelj ovog žanra. Hari Poter je serijal koji se mnogo više čita u toku zime nego u toku godine, i to sa razlogom, jer ne postoji ništa što više vrišti “Božić je” od Harija Potera koji se budi na božićno jutro da bi otvorio još jedan poklon-džemper koji je dobio od Ronove mame. Takođe, dodajem i serijal Gospodar prstenova kao sjajan za ovo vreme, kao i Dinu koju sam čitao prošle godine u ovom periodu.
Male žene, Luiz Meri Olkot
Možda i jedan od najtoplijih klasika ikad napisanih, Male žene je bukvalno definicija zimske literature. Radnja je smeštena u zimu kada se porodica okuplja oko malih novogodišnjih i božićnih rituala. Tematski pokriva odrastanje, sestrinsku povezanost, društvene uloge i snove koji se menjaju. Male žene takođe važi za jedan od 3 najčitanijih romana u toku zime.
Zimski dnevnik, Srđan Valjarević
Sam naziv ove knjige govori da bi trebalo da se pročita u toku zime, a sa Valjarevićem nikada neće pogrešiti. Njegov minimalizam generalno uvek ima zimsku notu, ali ovde je to i eksplicitnije naglašeno. Tokom jedne beogradske zime, pripovedač vodi dnevnik o svojoj svakodnevnici, susretima, navikama i unutrašnjem razgovoru koji svi mi imamo. Mirna, ali duboka i divna knjiga.
Empuzion, Olga Tokarčuk
Olga Tokarčuk je uvek sjajan izbor, a ove zime to može da bude roman Empuzion, prvenstveno zbog atmosfere koju ima. Ovo nije roman za svakoga, posebno jer se Tokarčuk igra žanrom i mitologijom. Smešten početkom XX veka, roman prati grupu muškaraca u jednom lečilištu od tuberkuloze u planinama i polako pretvara običnu svakodnevnicu u nešto mračno, simbolično i mistično. Bavi se muškim drušstvenim strukturama (dakle roman je prilično feministički), telom, bolesti i identitetom.
