Neobične građevine na pacifičkom ostrvu su čudo moderne arhitekture
Ipak, ovo impresivno delo prate kontroverze...
U glavnom gradu pacifičkog ostrvskog arhipelaga Nova Kaledonija, Numei, nalaze se građevine koje se smatraju jednim od najznačajnijih dela moderne arhitekture. Tjibaou kulturni centar Renza Pijana imao je transformativni ekonomski efekat na grad.
Od završetka centra, Nova Kaledonija našla se u međunarodnom arhitektonskom fokusu, jer je graciozan dizajn građevine doneo slavu i poslovne prilike podjednako ostrvu i Pijanovoj firmi.
Vlada Nove Kaledonije je 1991. godine izabrala Pijana za pobednika međunarodnog takmičenja po pozivu. Cilj takmičenja bio je prikupiti ideje za centar koji bi slavio Kanak kulturu, autohtonu za Novu Kaledoniju, a istovremeno ublažio etničke tenzije koje su hronično rasle između Kanaka i ostalih stanovnika ostrva.
Ironija i kritika proizašle su iz činjenice da je upravo međunarodna potraga za talentom organizovana kako bi se priznao lokalni identitet, što je dodatno naglašeno istorijski napetim odnosom između Kanaka i sveprisutnog uticaja modernizacije.
Uprkos kontroverzama, danas ove građevine izazivaju divljenje.
Građevine inspirisane Kanak kulturom
U srcu svrhe ovog projekta nalazila se duga, složena i često konfrontirajuća istorija između Kanaka i evropskih vladara Nove Kaledonije. Ostrvo Grande Tere, kolonizovano od strane francuskih naseljenika početkom 19. veka, prošlo je kroz gotovo dva veka eksploatacije prirodnih resursa, kulturnog potiskivanja i dugih perioda ropstva Kanaka.
Krajem 20. veka, dogodio se krvavi pokret za nezavisnost u ime Kanaka, koji je predvodio i Žan-Marij Tjibaou, po kome je Centar i dobio ime, sve do njegovog atentata 1989. godine. U tom kontekstu, projekat je osmišljen kao dugo priznanje marginalizovanoj kulturi i dobio je finansijsku podršku francuske vlade.
Lako je razumeti šta je žiri prepoznao u Pijanovom elegantnom dizajnu i zašto je postao predmet međunarodnog priznanja. Sa pažljivim korišćenjem tradicionalnih kuća Kanaka kao polazne tačke, arhitekte su manipulacijom i dekonstruisanjem njihovog oblika stvorile monumentalnu sekvencu zaobljenih, prozračnih školjki.
Njih deset se prostire duž brda, visine od 20 do 28 metara, dominirajući pacifičkom obalom. Unutar i između njih, pažljivo isplaniran niz muzeјskih prostora vodi posetioce kroz putovanje koje se izmjenjuje između intimnih unutrašnjih prostora i okolnog pejzaža ostrva, piše ArchDaily.
Pijanov koncept naglašava uticaj lokacije i okoline kao ključnih faktora dizajna i funkcionalnosti. Oblik školjki kombinuje tradicionalne građevinske metode sa sužavajućim, dematerijalizovanim profilom koji se elegantno uklapa u teksturu okolnog drveća.
Eksterne praznine ugrađene u plan i prozori građevine fizički povezuju projekat sa okolinom i produbljuju osećaj pripadnosti prostora kod posetilaca.
Inteligentan pasivni ventilacioni sistem eliminiše potrebu za klima-uređajem, čineći čist, prirodan protok vazduha doživljajem koji je sastavni deo dizajna Centra. Čak i međusobni odnos klastera zgrada, raspoređenih po uzoru na grandiozni allée plan tradicionalnih Kanak sela, zavisi od kontinuiranog kretanja između zatvorenih i otvorenih prostora.
Efekat je organski i vizuelno upečatljiv. Lepota nesavršenosti školjki izaziva naizgled paradoksalne utiske – delo u nastajanju i delo u ruševinama.
Građevine nedovršene geometrije odražavaju osećaj da Kanak kultura nastavlja da raste i evoluira iz svojih drevnih korena, iako nove okolnosti zahtevaju prilagođavanje njenog oblika.
Iako je oblik Centra apstraktno lep i ekološki promišljen, on je neizbežno stran lokalnoj kulturi Novog Kaledonije, kao što su to i arhitekte i građevinska tradicija kojoj pripadaju. Čak su i materijali od kojih su školjke napravljene, namenjeni da podsećaju na prirodnu paletu tradicionalne Kanak arhitekture, uvezeni na ostrvo za potrebe projekta.
Za kulturu koja traži svoje mesto u sve neprijateljskijem i globalizovanom svetu, teško je pronaći utehu u ovom novom domu, bez obzira na to koliko arhitektura deluje spektakularno i koliko je uspešna u drugim aspektima.
Fotografije: MARC LE CHELARD / AFP / Profimedia