Dom pun svetla: Kuća u Surčinu ima savršenu dnevnu sobu
Vojvođanska arhitektura u modernom ruhu.
Kada se tradicija interpretira na moderan, svež način – a uz to se doda mnogo svetla – nastaje kuća u kojoj bi svako poželeo da živi. To nam pokazuje projekat iza kog stoji Studio ENND, porodična kuća u Surčinu, prozračna, prostrana i topla – životni prostor koji odiše lakoćom.
Kuća u Surčinu predstavlja modernu reinterpretaciju klasične vojvođanske porodične kuće, tipične za taj kraj, piše SuperProstor.
Cilj arhitekata bio je da projekat, s jedne strane, harmonično nastavi postojeći kontekst, poštujući urbanističku strukturu ušorenog naselja panonskog tipa i oblik kuće koji se uklapa sa susednim objektima.
S druge strane, ovaj projekat predstavlja priliku da se pokaže kako se arhitektonske vrednosti zanemarenih perifernih delova grada mogu unaprediti.
Evo kako je to postignuto.
Tradicionalna vojvođanska kuća na moderan način
Kuća u formi izduženog objekta sa dvovodnim krovom zadržava tradicionalni oblik, ali je kroz upotrebu savremenih materijala i stilizaciju detalja osavremenjena. Arhitektonski elementi su pročišćeni i prilagođeni današnjem trenutku, čime je ostvarena suzdržana i elegantna pojavnost objekta.
Pri tome, prostor je dobro osvetljen, provetren i orijentisan u više pravaca, omogućavajući raznovrsne vizure iz unutrašnjosti na okolinu. Na bočnoj fasadi postavljen je zastakljeni erker, koji unosi dinamiku u volumen i podseća na kibicfenster – uobičajen motiv u lokalnoj arhitekturi.
Unutrašnja organizacija je jasna i funkcionalna, zasnovana na podeli po etažama. Donji nivo obuhvata dnevnu zonu, koja velikim staklenim površinama uspostavlja direktnu vezu sa bočnim i zadnjim delom dvorišta, brišući granice između enterijera i eksterijera.
Dnevna zona je svetla i otvorena, objedinujući kuhinju, trpezariju i prostor za druženje ukućana. Ovi prostori nastavljaju se na terasu sa drvenom pergolom i dvorište sa organskom baštom, koji se koriste tokom većeg dela godine.
Noćna zona smeštena je na gornjem spratu i predstavlja privatniji, intimniji deo doma. Istovremeno, ostvarena je vizuelna povezanost sa donjim nivoom kroz otvorenu galeriju, dok kružni prozor na zabatnom zidu usmerenom prema dvorištu pruža poglede na okolni pejzaž.
Enterijer prati spoljašnji oblik i volumen kuće, postajući njen neodvojiv deo i naglašavajući prostorne kvalitete. Različite visine prostorija, vidne kosine krova, otvaranje vizura između ambijenata i naglašavanje ritma arhitektonskih elemenata stvaraju razigranost i dinamiku u unutrašnjosti.
Ekonomičnost izgradnje bila je jedan od faktora koji su uticali na jednostavnu formu i upotrebu suzdržanih arhitektonskih elemenata, uz angažovanje lokalnih izvođača. Enterijer, slično eksterijeru, ostaje pročišćen i minimalistički, ali topao i prijatan, dopuštajući korisnicima da u njega unesu sopstveni karakter. Projekat pokazuje da se i uz finansijska ograničenja mogu postići unapređena, humana i prostorno-arhitektonski kvalitetna rešenja.
Fotografije: Stefan Đorđević