Ukoliko vas je oduševio editorijal prve dame Njujorka, Rame Duvadži, ili Halloween kampanja za Zaru prošle godine, sigurno vas neće iznenaditi što iza ovih kreativnih, nesvakidašnjih modnih vizuala stoji isti umetnik: talentovani Mađar, Silvester Mako.
Od kadrova koji prizivaju renesansne slike do portreta koji podsećaju na najranije dane fotografije, Silvester Mako čini da putujemo kroz vreme. Njegova dela rezultat su jedinstvene prakse u kojoj uglavnom koristi prirodno svetlo, ručno izrađene materijale i opipljiv scenografski dizajn, kako piše WePresent.
Saznajte nešto više o njemu.
Zašto je Silvester Mako jedinstven fotograf na savremenoj sceni?
Silvester Mako je fotograf rođen u Mađarskoj. Preselio se u Milano vođen svojom strašću prema umetnosti u renesansnom stilu.
On stavlja prioritet na održivost, koristeći reciklirane materijale i izvore prirodnog svetla, a uređuje svoje fotografije kao da stvara sliku.
„Moj put ka fotografiji nije bio direktan. Bio je nelinearan i duboko oblikovan kroz kreativna istraživanja. Prošao sam kroz mnoge forme umetničkog izraza dok nisam pronašao svoj balans i jasnoću u fotografiji. Moja prva fotografija koja je ostavila utisak vodi nas u Lilafired, gde sam odrastao. Podstaknut sugestijom jednog školskog druga tokom prestižnog takmičenja u srednjoj školi, koristio sam fotografiju kao svoj medijum. Otprilike u isto vreme, 2007. godine, kada sam imao 15, počeo sam da eksperimentišem sa emo frizurama, fotografišući svaki završeni izgled. I danas sam veoma ponosan na taj rad“, otkrio je za Models.
Radio je sa brojnim časopisima širom Evrope i Azije i učestvuje u svim aspektima fotografskog procesa, uključujući produkciju i stilizovanje. Inspirisan širokim spektrom umetničkih stilova, kao što su dadaizam i Bauhaus.
Preferira melanholičnu estetiku i koristi asimetrične forme kako bi odveo posmatrača izvan domena svakodnevnog.
Voli da sve deluje što prirodnije i opipljivije, koristeći pretežno reciklirane i ručno izrađene materijale u scenografiji, a svoje modele osvetljava dnevnom svetlošću u gotovo svakoj situaciji.
On smatra da je blic fotografov „savršeni neprijatelj“, ali savladavanje osvetljenja znači sve.
U njegovim ranijim radovima, modeli mašu mačevima kao na renesansnim freskama; u novije vreme, fotograf više voli da se pozove na same začetke fotografije, sa monotonom ili boje izbledelom kompozicijom koja podseća na portretne studije na sajmovima u 1920-im.
U eri kampanja i naslovnica dizajniranih za neprimetne digitalne feedove, njegov stil vraća opipljivu teatralnost u modu.
„Volim da kreiram slike koje imaju element fantazije, ali su ipak uravnotežene. Sam po sebi nisam dovoljan. Moram imati tim. Svako na setu ko zapravo pomaže rukama – ko stoji iza svakog poteza četkice na kartonu – je veoma, veoma važan. Bez toga, sve pada u vodu“, rekao je za WePresent.
Makoov opus do sada možda podseća na uljane slike ili dagerotipe iz prošlih vremena, ali postoji jedan aspekt koji ga čini izuzetno vrednim u našem dobu: činjenica da je, u kulturi koja ceni prekomerno deljenje svakog detalja života i rada, svoje tačne metode zadržao u tajnosti.
Fotograf je za Models otkrio da je na autističnom spektru, i da je „sašiven nitima postsocijalističke slovenske čvrstine“.
„To je moja unutrašnja arhitektura i definiše način na koji vidim, osećam, fotografišem i predstavljam svoj rad. Mnogi ljudi, kada me upoznaju, prvo primete ovu neobičnost, tu cuckoo čudnost, pre nego što uoče moju umetnost, dokumentovanu i potvrđenu ludilom. Pomirio sam se sa činjenicom da ljude uznemirujem. Moj rad ne bi bio to što jeste bez toga“, zaključuje.
Fotografije: Zara; Szilveszter Mako