Velika portugalska studija otkriva koliko je kafa zapravo zdrava

Kafa je tokom vremena često menjala „status“ kada je reč o uticaju na zdravlje. Pre mnogo godina smatrala se štetnom navikom. Međutim, u novije vreme sve je više dokaza koji ukazuju na njene blagotvorne efekte.

Ispijanje kafe povezano je sa smanjenim rizikom od srčanih oboljenja i Alchajmerove bolesti, a može pomoći i boljem radu štitaste žlezde. Verovatno ste primetili i da vam šoljica kafe može popraviti raspoloženje i dati više energije.

Ali šta je sa dugovečnošću? Može li navika ispijanja kafe pomoći da živite duže?

Naučnici iz Portugala postavili su isto pitanje, pa su sproveli obimnu analizu postojećih studija kako bi videli šta dosadašnja istraživanja pokazuju – evo do kakvih su zaključaka došli, prenosi Eating Well.

U kakvoj su vezi kafa i zdravlje?

Ovi istraživači su pregledali studije i meta-analize koje su prethodno objavljene i objedili ih u ovu jednu sveobuhvatnu analizu. Rad je bio vrlo detaljan i temeljit – analizirani su podaci iz više od 50 studija sprovedenih u Americi, Evropi i Aziji.

Prvo su raspravljali o procesu starenja i o tome kako različiti sistemi u telu s vremenom propadaju, uključujući i način na koji to utiče na našu interakciju sa okolinom. Na primer, vid i sluh se obično smanjuju s godinama, što može ubrzati proces starenja ako se ne vodi računa o njima.

Zatim su govorili o tome kako kafa sadrži više od 2.000 potencijalno bioaktivnih supstanci, od kojih mnoge deluju kao antioksidansi. Naravno, kafa sadrži i kofein.

Istraživači su potom ispitali šta postojeće studije sugerišu o uticaju kafe na životni vek, kao i na bolesti, zdravstvene probleme i navike koje utiču na životni vek – poput srčanih oboljenja, moždanog udara i respiratornih bolesti. Takođe su proučavali uticaj kafe na kogniciju, depresiju i san. I da bi išli još dublje, ispitali su dokaze o uticaju kafe na telo na ćelijskom nivou.

Na kraju, istraživači su došli do jednog glavnog zaključka. Redovno konzumiranje kafe izgleda da povećava ne samo životni vek, već i zdravstveni vek (kvalitet života), smanjujući učestalost glavnih bolesti povezanih sa starenjem.

Zaključili su da redovno konzumiranje kafe pomaže očuvanju funkcija mišićnog, kardiovaskularnog, mentalnog i imunog sistema. Takođe smanjuje rizik od bolesti koje često pogađaju starije osobe, uključujući kardiovaskularne i respiratorne bolesti, moždani udar, dijabetes, demenciju, depresiju i slabost.

Redovno konzumiranje kafe može vam čak pomoći i da bolje podnosite stresne situacije. Kada uspevate da se nosite sa stresom i eliminišete neke od stresora, smanjujete rizik od bolesti.

Kao i kod većine stvari, više nije nužno bolje, a to važi i za kafu. Istraživači su otkrili da je optimalna količina obično između 2 i 3 šolje dnevno. Ako preterate, možete iskusiti anksioznost, nesanicu, nervozu i ubrzan rad srca – to su samo neki od neželjenih efekata. Zdravstvene koristi ne rastu sa većim unosom, a u nekim slučajevima čak mogu i da opadnu.

Postoji nekoliko ograničenja koja treba napomenuti. Prvo, većina istraživanja o kafi sprovedena je na mlađim osobama, mlađim od 65 godina. Dakle, istraživači nisu mogli sa sigurnošću da prenesu neka otkrića na starije odrasle osobe. Na primer, nisu mogli sa potpunom sigurnošću tvrditi da redovno konzumiranje kafe smanjuje rizik od srčanih bolesti kod zdravih 80-godišnjaka, jer je većina studija rađena na mladim i sredovečnim osobama.

Mnoge studije su bile observacione, što znači da su učesnici sami beležili unos kafe (npr. u dnevnik ishrane). To znači da su istraživači zavisili od iskrenosti učesnika u pogledu količine popijene kafe, kao i da li je kafa bila crna ili sa dodatkom mleka, šećera, aroma, zaslađivača itd.

Istraživači napominju da čaj i čokolada imaju slične bioaktivne komponente kao kafa, pa ako ne pijete kafu, ne morate nužno početi samo zbog potencijalnih koristi.

Naučnici još nisu sigurni koje komponente kafe su odgovorne za sve ove zdravstvene koristi – da li su to bioaktivni spojevi ili kofein. Verovatno je kombinacija jednog i drugog, ali potrebna su dodatna istraživanja da bi se to utvrdilo. Takođe pokušavaju da razotkriju mehanizme kroz koje kafa koristi telu. Jedan od pravaca koji se istražuje je da crna kafa može smanjiti upale. A kada imamo niži nivo upala, smanjuje se i rizik od bolesti.

Dok naučnici ne razjasne sve, izbegavajte pojačivače ukusa – barem većinu vremena – jer previše dodanog šećera, zasićenih masti i veštačkih zaslađivača može dugoročno negativno uticati na zdravlje. Takođe se fokusirajte na druge zdrave navike poznate po smanjenju rizika od bolesti: raznovrsnu i uravnoteženu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, upravljanje stresom, dovoljno kvalitetnog sna i provođenje vremena sa voljenim osobama.

Foto: pexels.com