Dušan Zorić i Matija Gluščević: 26 stvari koje nas plaše u 2026.

Iščašeni, uvrnuti i beskrajno zabavni filmski univerzum koji su mladi reditelji Dušan Zorić i Matija Gluščević stvorili u svoja dva ostvarenja „Da li ste videli ovu ženu?“ i „Histerični napad smeha“ predstavlja pravo osveženje u domaćoj kinematografiji, često preterano opterećenoj generacijskim traumama.

Dušan i Matija imaju jasnu viziju stvaranja koja ih je odmah izdvojila: način filmskog pripovedanja koji je veoma specifičan (i autentičan), izbor tema koji je sasvim neočekivan.

Zbog toga su brzo prepoznati van Srbije: početkom januara, njihov film „Histerični napad smeha“ prikazan je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MOMA). Film je prikazan u okviru programa The Contenders koji svake godine okuplja najznačajnije i najoriginalnije filmove nastale u prethodnih dvanaest meseci.

Film „Histerični napad smeha“ prati Snežu (Snježana Sinovčić Šiškov), ženu koja uživa u grubim igrama sa različitim muškarcima, dok njen sin pokušava da joj pokvari zabavu.

Njihovo ranije ostvarenje „Da li ste videli ovu ženu?“ donosi, kroz neprekidnu sadržajnu i formalnu metamorfozu, priču o Draginji/Draginjama (Ksenija Marinković): promoterki usisivača, medicinskoj sestri i ženi bez pamćenja.

Dušan i Matija zaslužuju mnogo više medijskog prostora i njihovi filmovi nisu dobili zasluženu pažnju na domaćoj kulturnoj sceni.

Mi smo imali priliku da s njima razgovaramo nakon prikazivanja „Histeričnog napada smeha“ u Njujorku, kada smo ih pitali da nam otkriju 26 stvari kojih se plaše u ovoj godini, koja je već počela burno.

Uz to, odgovorili su na nekoliko brzih pitanja.

Snimili ste jedan dugometražni i jedan kratkometražni film. Koje su sledeće forme koje želite da istražujete i gde ste se bolje snašli?

Nama je u suštini svejedno koja je forma u pitanju, zabavno nam je da pravimo filmove, pričamo priče i igramo se dok to radimo. Draži nam je dugi film jer je on zbog svog formata pristupačniji ljudima dok kratki film često i ne dođe do šire publike.

Ali nismo baš u poziciji da biramo s obzirom na trenutnu situaciju i činjenicu da u prethodnoj godini nije raspisan nijedan konkurs za finansiranje filmskih dela. Sve u svemu, bilo da sledeći na redu bude kratki, dugi film ili neka druga forma aktivno se trudimo da pronađemo način na koji možemo da bilo šta stvorimo u gerilskim (ne)uslovima. 

Što se tiče toga gde smo se bolje snašli, zavisi koga pitate. Neki bi rekli podjednako loše u oba. Međutim mi smo isto tako podjednako uživali u stvaranju oba filma. Kratki film nam je omugućio da eksperimentišemo sa nekim novim idejama i tehnikama rada. A trenutno nam je to najvažnije.

 Šta je uticalo na poetiku, a šta na estetiku vašeg stvaralaštva?

Verovatno sve stvari koje smo ikada pogledali, poslušali, pročitali, lično doživeli u životu ili pokrali od nekog drugog. Sve čega smo svesni i čega nismo, naši strahovi, noćne more, čežnje i nadanja. 

Neizbežno je pitanje o ženama, jer su junakinje oba vaša filma žene sličnih godina. Zašto vaše priče gledamo iz baš takve perspektive?

Jednostavno zato što nas intrigiraju, uzbuđuju i više se lično poistovećujemo sa takvim perspektivama. Nama je mnogo zanimljivije da stvari pokušamo da osetimo iz njihove vizure pa se taj izbor prirodno desi pri pisanju i maštanju. Kada nastane ideja to više dolazi kao stvar osećaja nego svesna odluka, pa onda kasnije pokušavamo da osvestimo sve aspekte toga. 

Pored toga često kada maštamo o nekom filmu maštamo i o ljudima sa kojim bi voleli da radimo. Tako smo dok smo pisali „DLSVOŽ“ maštali imajući Kseniju na umu, a onda kada smo pisali „Histerični napad smeha“ smo maštali imajući Snježu na umu. Jer one su upravo te koje donose tu žensku perspektivu. 

Na kraju krajeva, svaki naš film je ipak na neki način film o nama dvojici. Naše junakinje često funkcionišu kao naša alter-ega, kroz njih pokušavamo da razumemo sopstvene strahove, nesigurnosti i želje. I onda tragamo za nekim ko će da nas prigli, a Ksenija i Snježa su to tako nežno uradile. 

Apsurd u vašim filmovima se kreće između komičnog i strašnog. Samo na “prvu loptu” strah i smeh su dve suprotnosti – kako ih vi povezujete?

Da nema smeha u strašnim stvarima sumnjam da bismo doživeli starost. Verovatno bi svi bili još depresivniji i anksiozniji nego što već i jesmo, ako bismo uopšte preživeli. Isto tako humor koji nema osnovu u realnosti (koja je većinski strašna) gubi na jačini. Strašno i smešno su dva najbolja prijatelja i oni opstaju jedan zbog drugog, time nas održavaju normalnim i hvala im.

Rekli ste: Loš ukus je često mnogo emotivniji od lepog kadra. Kako da više razvijamo svoj loš ukus?

Verovatno se naša izjava odnosila na to da prihvatimo nesavršenosti, jer bar mi u njima uživamo i one čine film živim. Lepo je grešiti u filmu jer greške pokazuju da si nešto pokušao i rizikovao da to nešto ne uspe. Po tim pokušajima se razlikujemo i po njima smo specifični i blistavi.

I nemojte biti prestrogi prema sebi! Svi ponekad volimo da uživamo u stvarima kojih se stidimo i to je dobra stvar.

Dušan Zorić i Matija Gluščević: 26 stvari koje nas plaše u 2026.

Dragi čitaoci i čitateljke,

pred vama je naša kratka ali slatka lista strahova. 

Imajte na umu da zbog ograničenja u broju neke od njih nismo uspeli da stavimo na listu, a da smo neke svesno i namerno prikrili od vas.

U slučaju da poželite, možete sami dopisati šta smatrate da smo propustili, a možete i listu prisvojiti u potpunosti kao svoju.

Strah od (ne nužno ovim redom):

1 bubašvaba, samo u svom stanu.

2 vremena koje prebrzo teče.

3 vremena koje presporo teče.

4 visine, sve više od dva metra, ponekad i manje, u zavisnosti od podloge.

5 smrti roditelja.

6 branka kockice, nije potrebno dodatno pojašnjenje.

7 praznog stana po mraku.

8 samoće u starosti.

9 gubitka razuma, jer nije kao kad izgubiš ključeve.

10 porodičnih ručkova.

11 normalnosti, jer je dosadna ali komforna.

12 jaja za doručak, ali moraš da ih jedeš jer imaju puno proteina.

13 da će sve ostati isto, ali nećemo odustati od borbe!

14 straha, jer je rupa bez dna.

15 ove liste, da će biti previše strašna i nedovoljno smešna.

16 raka – debelog creva, pankreasa, jetre, pluća, mozga, prostate, krvi (nastavi niz)

17 filma Puls – Kijoši Kurosave.

18 ostanka u zemlji i odlaska iz zemlje.

19 usisavanja, ali samo jedan od nas dvojice.

20 samog sebe, jer je nepredvidiv.

21 zubara, čak i kad su nežni.

22 pomahnitalih moćnika, bahatih budala, policajaca sa malim pendrecima – jer misle da im sve pripada. 

23 režije.

24 viška kilograma i manjka kilograma.

25 mržnje, jer su gladna usta što te jedu iznutra

26 ____________________ (dopišite sami)

Foto: Privatna arhiva