Chanel Couture: Nepodnošljiva lakoća odevanja
Promišljen debi Matjea Blazija.
Matje Blazi predstavio je svoju prvu Chanel haute couture kolekciju, koja je bila iznenađujuće svedena i lagana, nudeći funkcionalni osvrt na visoku modu.
Pod veličanstvenim staklenim kupolama Grand Palaisa, bledoružičasta čarobna scenografija prošarana džinovskim pečurkama poslužila je kao pozornica za jedan od najiščekivanijih debija u novijoj modnoj istoriji.
Matje Blazi odabrao je da „ublaži“ velika očekivanja koja prate ovu modnu kuću, pa je revija vodila kroz psihodeličnu šumu u kojoj je „težina sveta“ zamenjena prolećnim povetarcem. Poput Dior kolekcija, ova revija je nudila eskapistički pogled na modu.
Chanel Haute Couture: Lakoća kao izbor
Revija je započela prozirnom, nude šifonskom reinterpretacijom klasičnog tvid odela, jedva povezanim delikatnim lancima i biserima, a razvilo se u studiju „žene u pokretu“. Zvučna podloga menjala je raspoloženja poput DJ seta, prelazeći od Diznijeve slatkoće do milenijalske nostalgije – čuli smo Mobijevu pesmu Porcelain i mashup koji je spojio Wonderwall benda Oasis sa Bitter Sweet Symphony benda The Verve.
Udaljavajući se od krutih struktura prethodne ere, Blazi je ispričao priču o apsolutnoj slobodi, u kojoj odeća nikada ne sputava. Zamislio je Chanel ženu kao figuru svetlosti, koja se s lakoćom kreće između sveta snova sa džinovskim gljivama i realnosti savremene nezavisnosti.
Konstrukcija odeće otišla je dalje od tradicionalnog tvida, koristeći sirove niti kako bi se stvorio zadivljujući efekat paunovog perja na haljinama u flapper stilu. Videli smo golubije-sive latice koje svetlucaju na gotovo neprimetnim kostimima sa suknjom, kao i gavran-crni kaput izrađen u potpunosti od rafije, koja imitira tamno perje.
Odluka da se modeli pozovu da u odeću ušiju lične simbole i poruke unosi retku, ljudsku intimnost u brend koji često deluje nedodirljivo. Vredi istaći da „lakoća“ o kojoj Blazi govori nije samo fizička osobina svile i organze, već i strateški pomak u tonu koji kuću čini mlađom i radosnijom.
„Neke su birale inicijale, datum rođenja nekoga koga vole, ili su donosile ljubavno pismo ili stih poezije“, rekao je.
Uglavnom je odbijao da iznosi detalje rekaviši da su to intimne stvari, ali je otkrio da je jedna manekenka izabrala reč „ljubaznost“. Vezilje su zatim ušile ove poruke u unutrašnjost odeće ili na platnene ceduljice skrivene u džepovima prošivenih torbi.
Odeća je chic, a zanatska izrada na vrhunskom nivou, ali ono što Blazijev Chanel zaista izdvaja jeste toplina prema ženama koje je nose, vidljiva kroz višegeneracijsku i raznoliku postavu manekenki.
„Zrelije žene donose potpuno drugačiju dimenziju mojoj odeći. One nisu samo lepe; one su živele, ukorenjene su, videle su svet. Mislim da to daje još jednu dimenziju ženama koje će kupovati ovu odeću – ideju da mogu da prepoznaju sebe u onome što vide na pisti“, rekao je dizajner.
Blazi pronašao način da oda počast osnivačici brenda, a istovremeno odlučno gleda unapred, ističe Kendam. Ipak, ostaje pitanje: može li brend kao što je Chanel dugoročno opstati na gotovo nevidljivom šifonu? Hoće li klijentkinja koja voli teški oklop tradicionalnog tvida prihvatiti ovu novu, psihodeličnu poeziju?
Ipak, dok god zanatsko umeće ostane ovako poetsko, magija će potrajati.