Stav, solidarnost i otpor su ponovo u modi
Matières Fécales na otvaranju PFW.
Izuzetno je važno što je revija koja je otvorila Nedelju mode u Parizu baš Matières Fécales – kolekcija subverzivnog dizajnerskog dvojca koji polako osvaja mejnstrim, dok još uvek uspevaju da ostanu provokativni. U prvom redu revije je sedela Rijana, a pistom je prošetalo tačno 99 modela, otelovljujući koncept kolekcije nazvane 99%.
Dok se prethodna Matières Fécales kolekcija odnosila na 1% najbogatijih na svetu, ovoga puta su Hana Rouz Dalton i Stiven Radž Baskaran dizajnirali za sve ostale, iskazujući jasan stav, solidarnost i otpor prema koncentrisanom bogatstvu i svim posledicama takvog svetskog poretka.
Baš zbog toga što retko vidimo konceptualne revije, a još ređe one koje upućuju kritike čak i milionerima u svojoj publici, Matières Fécales su dašak svežeg vazduha na modnoj sceni – i nastavljaju tamo gde je Aleksandar Mekvin stao.
Šta smo videli na spektakularnom otvaranju Nedelje mode u Parizu?
Matières Fécales dokazuju da se modom i dalje može iskazati stav
Revija je održana u simbolačkom i politički značajnom prostoru ispod Spomenika Republici (Monument à la République) u Parizu – mestu koje u kolektivnoj svesti Francuske predstavlja istorijsko žarište narodnih demonstracija i okupljanja.
Prethodna revija bila je smeštena u prostorije bivše pariske berze i oštrom satirom je ciljala elitne krugove, vlasnike jahti i klijentelu ekstremno visokog imovinskog statusa kojima se luksuzna modna industrija neprestano udvara.
Preusmerivši fokus sa plutokratije na pluralizam, dizajneri su ovoga puta angažovali uglavnom modele tamnije puti, što je izvedeno kao produkcijski presedan za ovu javnu lokaciju.
Svesni ironije koja prati čin privatizacije prostora narodnog spomenika radi održavanja luksuznog modnog događaja, dizajneri su otvorili reviju za široku javnost. Dok je zvanična publika u prvim redovima zauzimala svoja mesta, a prolaznici posmatrali reviju sa sprata obližnjeg restorana Five Guys, prisutni su bili okruženi skulpturalnim prikazima Slobode, Jednakosti i Bratstva.
Sama revija trajala je 35 minuta i bila je strukturirana u tri čina, praćena vizuelno upečatljivim kadrovima koji su definisali celo veče.
Početak je obeležila procesija modela koji su u naručju nosili novorođenčad u povojima, dok su završnicu u izgledima 92 i 93 obeležila dva mlada tamnoputa modela noseći hiperrealistične skulpture umetnice Sare Sitkin – prikaze ugojenih, vremešnih belaca sa povezima preko očiju izrađenim od dolarskih novčanica.
Motiv pokrivenih muških glava iskorišćen je kao namerna inverzija tradicionalnih konvencija pokrivanja ženskog tela, pri čemu je patrijarhalna maskulinost koncipirana kao specifičan veo koji guši i skriva autentični ljudski identitet.
Ovi konceptualni komadi bili su isprepleteni sa pocepanim odelima, robusnim jaknama i večernjom garderobom koji predstavljaju prepoznatljivi estetski temelj brenda.
Drugi čin bio je scenografski koncipiran kao vizuelni izazov – namerno težak za posmatranje, ali nemoguć za ignorisanje. Scenografija prožeta intenzivnim stroboskopskim svetlima koja su izazivala vrtoglavicu i gustim dimom suvog leda povremeno je potpuno zaklanjala siluete. Baskaran je ovaj segment definisao kao protestno jezgro kolekcije, direktno nadahnuto pank i metal scenama u kojima je pronašao utočište nakon odlaska iz Monreala.
Ovaj deo revije izazvao je najburnije reakcije prisutnih, posebno pojavljivanjem modela obavijenog u francusku trobojku sa ispisanom porukom: RESIST.
Treći čin ponudio je redefinisanje tradicionalnih praksi visoke mode (haute couture). Centralni trenutak bio je izgled 75 – raskošna haljina sa šlepom od tila koju je ponosno nosila Monik-Antoan Orosman (poznatija pod umetničkim imenom Mounia), nekadašnja legendarna muza Iva Sena Lorana čiji je istorijski proboj 1978. godine utro put tamnoputim modelima u svetu pariske visoke mode.
Najzad, kako je kritičar platforme Kendam primetio: ova revija predstavlja pokušaj vraćanja duše, ljudskosti i autentične emocije u svet hiper-savršenih modnih proizvoda i prezentacija, dodajući francuskom nacionalnom geslu – sloboda, jednakost, bratstvo – još jedno fundamentalno i preko potrebno obećanje: visibilité (vidljivost).
Naslovna fotografija: instagram matieresfecalesparis