Malo je nezahvalnijih poslova u savremenoj modi od redizajniranja Chanel odela. Promenite ga previše i nestaje ono zbog čega ga prepoznajemo; promenite premalo i dobijate još jednu sezonu u kojoj se nasleđe modne kuće ponavlja kao formula. Upravo zato je najvažnije pitanje posle Chanel revije za proleće/leto 2027. veoma jednostavno: da li ste videli šta je Metju Blazi uradio tom odelu?
Na prvi pogled – ne mnogo. Jakna i dalje prati telo, suknja se završava oko kolena, džepovi, paspul, dugmad i lančići ostaju tamo gde ih očekujemo i nema dileme kojoj modnoj kući silueta pripada. Međutim, Blazi je sačuvao konstrukciju i počeo da menja gotovo sve ono od čega je ona napravljena: težinu, transparentnost, površinu, način na koji materijal pada i, što je možda najvažnije, način na koji se odeća kreće na telu.
U jednoj verziji preko tvida prelazi crveni kaput potpuno prekriven šljokicama; u drugoj bela struktura postaje toliko otvorena i lagana da više liči na crtež Chanel odela nego na klasični tvid. Crveni komplet izgrađen je kao mreža, sa providnim poljima između traka tkanine i zlatnim lančićima uz rub, dok crno odelo dobija volane na kragni, džepovima i porubu. U kombinaciji sa plavo-žutom nabranom kragnom, beli biljni motivi, crveno-zebrasta suknja i dezenirane čizme postoje zajedno.
Upravo to je dobar pokazatelj gde se Blazi nalazi godinu dana nakon svog prvog Chanel ready-to-wear nastupa: dobija sigurnost da njegova gramatika može da promeni ton rečenice.
Chanel odelo više nije ono što je bilo – i dobro je što je tako
Da bi se razumelo koliko je taj zadatak komplikovan, treba se vratiti nekoliko godina unazad. Nakon smrti Karla Lagerfelda 2019. godine, umetničko vođstvo preuzela je njegova dugogodišnja saradnica Viržini Vijar, koja je u kući provela decenije. Njena moda bila je mekša i praktičnija, neki (zli jezici) bi rekli i „manje spektakularna“ (svakako, od one koja je obeležila Lagerfeldovu eru), mada kritičarske reakcije (i interni, nedavno isplivali stavovi) često nisu bile proporcionalne poslovnim rezultatima: između 2018. i 2023. prihodi kuće porasli su sa 11,1 na 19,7 milijardi dolara.
Vijar je otišla u junu 2024. godine, nakon čega je nekoliko kolekcija potpisivao interni Chanel studio. Metju Blazi imenovan je za kreativnog direktora u decembru iste godine, nakon uspešnog perioda pod etiketom Bottega Veneta, a svoju prvu kolekciju za Chanel predstavio je tek u oktobru 2025. Bila je to jedna od najpraćenijih dizajnerskih smena poslednjih godina, između ostalog zato što Chanel tražio nekoga ko će promeniti sliku kuće koja već funkcioniše izuzetno dobro (šta god to, zapravo, značilo).
Francuska modna kuća je 2025. prijavila prihode od 19,3 milijarde dolara, dva odsto više nego godinu ranije, u trenutku kada ostatak luksuznog sektora pokušava da pronađe odgovor na usporavanje potražnje. Blazijev posao, stoga, nije niti sme da bude, kao što bi (neupućeni) pretpostavili, odbacivanje ono što postojeća klijentkinja želi da kupi kako bi dobio nekoliko viralnih sadržaja na TikToku i Instagramu.
Ipak, ono što jeste podjednako važno, a što je Blazi poslednjom kolekcijom dokazao, jeste da (za razliku od Vijar), nije puki kustos bogate Chanel arhive. Savremene modne kuće sve češće žive između te dve ekonomije: jedna se meri prodajom torbi, cipela i odeće ljudima koji ih zaista nose, a druga pažnjom, deljenjima, celebrity dressing-om i slikama koje treba da prežive, barem tokom nekoliko dana, beskonačne smene na feedu.
Najjednostavniji način da se taj problem reši jeste proizvodnjom predmeta koji izdaleka nose nekoliko dovoljno prepoznatljivih „kodova“ brenda. Međutim, za žensku kolekciju proleće/leto 2027, Blazi je pokušao da ustanovi zašto su ti kodovi uopšte nastali i šta bi njihova funkcija mogla da bude danas.
Kako podmladiti Chanel, a da i dalje bude Chanel?
Kolekcija za proleće/leto 2027. zamišljena je kao priča o različitim životima Gabrijel Šanel, ali ne kao kostimirana istorijska rekonstrukcija. Reviju je otvorila gotovo providna bela haljina uz originalnu 2.55 torbu iz arhive same Gabrijel, a zatim su kroz kolekciju prolazile reference na njene početke, spuštene strukove dvadesetih i tridesetih, pozajmljivanje elemenata muške garderobe, balet, donji veš i, naravno, odelo. Blazi je tu logiku opisao kroz ideju da stari Chanel može ponovo postati nov u zavisnosti od toga šta osoba koja ga nasledi odluči sa njim da uradi.
Tradicionalni Chanel kostim može da ostane gotovo netaknut – ako to zaista želite. Postoji ružičasta varijanta sa jasnim rubovima i lančićima koja bi verovatno zadovoljila i veoma tradicionalnu klijentkinju kuće. Ipak, nekoliko minut kasnije, na pisti se pojavila ista struktura, ali drugačijih gradivnih materijala – postala je transparentna, porozna, isečena, naborana ili toliko meka da više nije izgledalo kao da joj se telo mora prilagoditi.
To je već linija koja se mogla videti u Blazijevom debiju godinu dana ranije, koji je odmah napravio odmak od perioda Lagerfelda i Vijar kroz opuštenije krojenje, više pantalona, muške košulje i manje ceremonijalan odnos prema Chanel simbolima. Kritike su ga tada izdvajale kao jedno od najuspelijih velikih dizajnerskih imenovanja sezone. Tokom prve couture kolekcije i cruise revije u Bijaricu nastavila se ista ideja: spektakularno zanatstvo postoji, ali odeća ne sme da izgubi lakoću ili postane kostim sopstvenog nasleđa.
Sada izgleda kao da je stigao do najtežeg predmeta – Chanel odelo, suknja do kolena i sako prepoznatljivog oblika i dizajna.
U čemu se zapravo ogleda inovacija koju je Metju Blazi uneo?
Za finale kolekcije Chanel je razvio novu vrstu takozvanog smocked tvida, u kojoj se svila ili organza skupljaju tako da površina vizuelno podseća na tvid, ali se ponaša potpuno drugačije od klasične, relativno strukturirane Chanel tkanine. Materijal je rastegljiv, vraća se u prvobitni oblik i može da se savija gotovo kao sportska odeća. Blazi je govorio o ideji da Chanel odelo može da se nosi praktično kao majica – dakle, ne (više) kao dragocen predmet oko kojeg telo mora pažljivo da se organizuje, već kao garderoba u kojoj se živi.
Takva inovacija neatraktivna je iz perspektive logike društvenih mreža. Na fotografiji novo odelo još uvek može izgledati kao – Chanel odelo. Potrebno je videti kako se pomera, dodirnuti ga, obući ga ili shvatiti kako je proizvedeno da bi razlika postala očigledna. U sezoni u kojoj se od kreativnog direktora očekuje da proizvede sliku koja će (barem!) na nekoliko sekundi da zaustavi skrolovanje, Blazi je deo kreativne energije uložio u problem koji Instagram praktično ne može da prenese.
Tehničko istraživanje nije se zaustavilo na tvidu. Tim kuće je razvijao i način da se biseri i šljokice uvode direktno u vlakno od kojeg se odeća potom izrađuje, umesto da se naknadno pričvršćuju na gotovu površinu. Rezultat može da izgleda delikatno kao couture ukras, a da pritom ima fleksibilnost i izdržljivost mnogo svakodnevnijeg komada.
Iznad piste u pariskog Grand Palais letele su osvetljene ptice, motiv koji je Blazi povezao sa slobodom i različitim fazama života Gabrijel Šanel. To je bilo dovoljno fotogenično da revija dobije spektakl koji se od velike modne kuće očekuje, a prvi red – od Due Lipe do Nikol Kidman i Ajo Edebiri koje đuskaju uz stihove It’s Britney bi*ch – dovoljno poznatih lica da internet dobije svoj deo događaja.
Fotografije: Profimedia