Povezano
Indi buntovnik i rokenrol poeta filmskog sveta, Džim Džarmuš (Jim Jarmusch), osvojio je Zlatnog lava, glavnu nagradu 82. Međunarodnog filmskog festivala u Veneciji, za svoj novi film Father Mother Sister Brother (Otac, majka, sestra, brat).
Kod nas je novi Džarmušov film premijerno prikazan u više navrata tokom vikenda u MTS dvorani, na Beograd Film Festivalu (BFF), a u redovnoj bioskopskoj distribuciji naći će se od 5. februara.
Džarmuša sa namerom nismo predstavili samo kao reditelja, jer bi to bila degradacija. Džarmuš je u svetu kinematografije inovator koji je svojom filmskom poetikom opčinio horde autsajdera, marginaca, disidenata i art-house zaljubljenika u romantiku filmskih naracija koje ne nose linearne forme, već katarzu nalaze u samom osećaju bivstvovanja.
Džarmuš svakodnevnim, naizgled neznačajnim životnim fragmentima daje lepotu postojanja. A pomenuti marginalci i autsajderi, tačnije njihov unutrašnji svet tokom korespondencije sa realnošću, često crnohumorno, su glavni akteri njegovog filmskog univerzuma.
Autorov opus čine ostvarenja: Permanent Vacation, Stranger Than Paradise, Down by Law, Mystery Train, Night on Earth, Dead Man, Ghost Dog: The Way of the Samurai, Coffee and Cigarettes, Broken Flowers, The Limits of Control, Only Lovers Left Alive, Paterson, The Dead Don’t Die, Father Mother Sister Brother.
A zašto američki nezavisni filmski reditelj Džim Džarmuš nije samo reditelj? Zato što je otac savremenog umetničkog i nezavisnog filma.
Džarmuš gotovo sve svoje filmove sam piše, od dijaloga do strukture, što ga uvodi u polje scenarista. Takođe je i producent i uglavnom stvara sam ili u malim nezavisnim timovima, da bi zadržao potpunu autorsku kontrolu i izbegao situaciju da „Holivud“ menja njegove iščašene filmske fragmente kojima ostvaruje svoj autorski pečat.
I naravno, Džarmuš je muzičar i kompozitor: svira gitaru i klavijature, član je avangardnog benda SQÜRL, koji istražuje polje drone, noise i experimentalnog rocka, ali i sanjivo magičnih melodija koje postaju kičma njegovog autorstva, oko koje se gradi filmska atmosfera jer često učestvuje u muzici svojih filmova ili je direktno kurira. Manje je poznato da je bio i član no-wave benda The Del-Byzanteens početkom osamdesetih i pomogao izgradnju scene koja se vrtela oko kultnog CBGB kluba.
Zato se većina njegovih filmova može posmatrati kao jedan nadrealno dugačak muzički video, što možemo da raščlanimo na primeru filma Only Lovers Left Alive, jer ako bismo svaki film pojedinačno muzički obrađivali, dobili bismo esej na temu alternativne filmske kompozicije u savremenoj kinematografiji.
Naime, vampirska drama Only Lovers Left Alive je pored suludo dobre estetičnosti do granice hipsteraja, jedan od najboljih muzičkih soundtrackova ikad.
Na muzici je uz Džarmuša radio Jozef van Visem, avangardni majstor iz sveta srednjovekovne muzike, kompozitor i najpoznatiji svetski lautista. Visem je za ostvarenje u Only Lovers Left Alive dobio nagradu za najbolju muziku na Filmskom festivalu u Kanu.
Još jedan posebno značajan momenat i izvedba koja je pri kraju „Ljubavnika“ donela zaokruživanje atmosfere u savršenstvo jeste nastup Jasmin Hamdan (Yasmine Hamdan), libanske underground ikone koja je bila u jednom od prvih trip-hop elektronskih bendova Bliskog Istoka, u grupi Soapkills.
Kao muzički znalac, Džarmuš je prepoznao zvezdu arapskog sveta, a ona mu je na snimanje donela jednu od najupečatljivijih nastupa. U drugim njegovim filmovima glume ili muzički učestvuju legende: Tom Vejts, Igi Pop, Nil Jang, Džek i Meg Vajt iz benda The White Stripes, GZA i RZA iz hip-hop sastava Wu-Tang Clan… a lista se nastavlja.
Iskorak iz muzičke forme u novom ostvarenju
No, zašto smo ovoliko reči sagoreli ukazujući na centralni položaj muzike u Džarmušovim filmovima i viđenje njegovog rada kao dugometražnog muzičkog spota?
Zato što novi film Džima Džarmuša to nije.
I to je prvi utisak i zapažanje posle gledanja trodelnog ostvarenja o odnosima unutar porodica Father Mother Sister Brother. Čak je i sam Džarmuš rekao da je ovo njegov prvi film sa minimalno muzike.
Kada otklonimo tog „slona“ iz kadra, sve ostalo u filmu je totalno džarmušovski.
Uprkos blagoj žali što iz bioskopa nismo izašli sa novom plejlistom koja bi nas opsesivno zaluđivala danima, Father Mother Sister Brother je sjajan i sve što smo i očekivali od Džarmuša: sporo sagorevanje kroz emocije i atmosferu, dovitljivi crnohumorni dijalog na momente, ali pre svega ljudska interakcija koja tinja čak i u momentima kada izostaje. Tu su i pejzaži predstavljeni okom umetnika: vožnja putem kroz ruralne delove Nju Džerzija pod snegom, živopisne i pedantno uređene ulice Dablina i sva lepota Pariza spakovana u kadrove koji oduzimaju dah. Do najsitnijih detalja, scenografija je tu da vodi dijalog umesto likova, da se referiše na njihove živote, tajne i emocije. Na sve što oni prećute.
Tu je, ni malo stidljivo, reklama za Roleks, umetnuta fraza „Bob is your uncle“ koja ne mora ništa da znači, ali se provlači kroz sva tri dela, i skrajnuti lajtmotiv koji takođe nema konotaciju sa radnjom, ali je u estetskom smislu sve: džarmušovski osvrt na kontemplaciju poetike svakodnevice. To su skejteri, i oni se javljaju takođe u sva tri dela, dirigujući ritam kompoziciji. U momentu kada se oni pojave, može se čuti pesma, ili nešto nalik na zvučnu kompoziciju (u zavisnosti od dela) i ti momenti su portali putem kojeg se posmatrač uvodi u lucidni san. Iako nemaju tehničku funkciju u radnji, skejteri orbitiraju u momentima estetske katarze.
Maestralna izvedba u svetu džarmuševske anti-dramaturgije
Ono što bi trebalo da znate o filmu Father Mother Sister Brother, ali bez spojlera, jeste da glumačku ekipu čine Adam Drajver, Mejim Bjalik, Tom Vejts, Kejt Blanšet, Viki Krips, Šarlota Rempling, Indija Mur i Luka Sabat. Cela ekipa maestralno iznosi svoje uloge. I bez glumatanja i komično i dramatično, dočarava kompleksnost likova. To nas dovodi do „dešavanja“ u filmu, što u Džarmušovom svetu znači odsustvo klasične radnje.
Film se fokusira se na estetiku i dijaloge, čak i kada glavni akteri prećute ono najbitnije i čak i kada površno izgleda da se ne poznaju, sitnice vrište suprotno, u prvom i u drugom delu. Za to je zadužena džarmuševska anti-dramaturgija. Sa namerom nametnut „prazan“ dijalog, u momentima blago neprijatan, često komičan, u ulozi te „praznine“, gde likovi postoje umesto da deluju, funkcioniše više od reči. Dok bliskost kojom zrače likovi u trećem delu, nosi bolno lepu težinu.
Minimalistički živopisan prikaz karaktera takođe ima funkciju da ih što bolje opiše, jer iz njihovog ponašanja i onoga što prećute ili kažu ironično, isčitavamo galaksije podataka. Ovo nije klasičan film u kojem ćete naći uvod, razradu i zaključak, već trodelna meditacija o složenim odnosima između roditelja i njihove odrasle dece, kao i dece između sebe.
Ovaj, kao i generalno Džarmušovi filmovi, ne objašnjava sebe publici, niti propoveda društvene vrednosti; on egzistira kao poezija u svakom svom kadru, a đavo se krije u detaljima. Film postoji u zaljubljenom oku reditelja; u enterijeru, eksterijeru i raspoloženju, jer Jarmuš krši pravila klasične kinematografije i od nedoslednosti pravi poetska sazvežđa. Film nema klimaks u opšteprihvaćenom smislu, niti finalno rasterećenje, kao ni hepiend. Džarmuš gradi više od toga jer je diletant u ortodoksnom smislu reči i pravila ne služe njegovoj svrsi. On režira iz ljubavi i strasti, zaveden idejom i kompozicijom, snoviđajno reflektuje život.
Zato, na Godarovom tragu, Džarmuš potvrđuje da filmovi ne trebaju radnju da bi ispričali priču. Njegova radnja je unutrašnja, a grade je osećanja. Te emocije su dramatične čak i kad drama izostaje, te se posmatrač sporo i nesvesno uvlači u fatamorganu filma .
Father Mother Sister Brother je kontemplacija nad porodičnim odnosima iz ugla filmskog pesnika, bez očiglednih nadražaja. Nadasve mirno ostvarenje uzburkano realističnim životnim sentimentima, urezanim u jedan običan dan.
Pozadinska tišina u ulozi filmske muzike
Iako pozadinska tišina u ovom ostvarenju preuzima ulogu filmske muzike, moramo da pomenemo dve pesme. Prva je „These Days“, koja je omaž ikoničnoj verziji pesme od Nico. A druga se pojavljuje kao zvučni potkrepnik magične atmosfere dok se glavni likovi iz trećeg opusa voze kolima kroz Pariz.
U pitanju je Spooky od Dasti Springfild, a reči pesme glase:
In the cool of the evening
When everything is gettin’ kind of groovy
You call me up and ask me
Would I like to go with you and see a movie?
Ako vaš odgovor na poziv pesme glasi da, Father Mother Sister Brother počinje za 2 dana da se prikazuje u domaćim bioskopima.
Fotografije: Profimedia, naslovna fotografija: Andrea Raffin / Alamy / Profimedia