Film „Biće novih leta“ me je podsetio na jednu neprijatnu istinu o svima nama

Posle gledanja filma Biće novih leta, iz bioskopske sale izašla sam sa osećajem razočaranja. Ne zbog toga što film nije valjao, naprotiv, valjao je. Nego zbog jasne spoznaje o obrazcima koji se uporno ponavljaju u domaćoj kinematografiji.

Još jednom, žena je stub oslonca porodice. Ona nosi radnju, rešava krize, spašava situacije, gasi i pali požare koje drugi članovi porodice ignorišu. Kao i uvek do sad, predstavljena je kao hirovita, dramatična, karikatura sa ženskim likom. Međutim, Tamara Krcunović, koja tumači Senku Škrbić, oslikava lik koji pokušava da sačuva ugled svoje porodice, dok istovremeno pokušava da je ponovo okupi, da podigne sve članove na noge i učini da zajedništvo, koliko-toliko, zaliči na ono što su nekada imali, tokom čitave godine, ali i na letovanjima.

Film Biće novih leta prati desetodnevni “zatvor” porodice Škrbić u stanu, gde žena odlučuje da se na more ne ode i da svi glume kao da su na letovanju. Tih deset dana, dok pokušava da razotkrije ko je ukrao porodičnu ušteđevinu namenjenu upravo za putovanje, ona balansira između apsurdnih situacija za koju se samostalno odlučila i sopstvene odgovornosti za decu, muža i čitavu porodicu. Muž, potpuno paralelno, vodi višegodišnju aferu sa drugom ženom, deca su odsutna duhom, sin u vezi sa mnogo starijom ženom pokušava da dokaže zrelost, a ćerka je uronjena u svet meditacije, joge, bekstva i lične drame.

I eto, po ko zna koji put, pred našim očima se odigrava uloga žene koja mora sama da podigne porodicu na noge, da sačuva iluziju normalnog života, vaspita decu, dok je paralelno okružena optužbama i manjkom podrške od strane ostatka: svi pokušavaju da je proglase ludom jer je smislila apsurdni plan. Niko nije pomislio da je suočavanje sa sopstvenim neuspehom dovoljan teret, te da ne mora još da se suočava i sa društvom.

Ono što film Biće novih leta čini posebno slojevitim jeste način na koji prikazuje mnogo različitih problema sa kojima se suočava moderna porodica na Balkanu. Film govori o tome koliko je teško doći do novog prostora za život, kuće ili stana i koliko deca često zavise od nasledstva kako bi dobila svoj dom. Tema stana, koji se očekuje da bude nasleđen, oslikava beznađe ljudi koji žele da preokrenu svoj život, a nemaju realne mogućnosti da to učine. Pored toga, film pokazuje kako roditelji često nemaju vremena da se posvete deci i kako je odsustvo podrške od strane partnera realan problem: u ovom filmu, muž tokom skoro čitavog trajanja filma laže i vara svoju ženu, dok ona pokušava da se suoči sa situacijom da je u ulozi roditelja sama.

I dok pratimo apsurdne situacije, film Biće novih leta istovremeno zadržava ozbiljnost u prikazu modernih izazova: fragmentacija porodice, emotivna distanca među članovima, opsesija ličnim ambicijama, i stalna borba žene da balansira između ličnih žrtava i očuvanja kolektivnog identiteta porodice.

Svaki sloj filma dodaje novu dimenziju, od komedije situacije i crnog humora, do realnog sagledavanja svakodnevnih problema savremenih porodica.

Film Biće novih leta je urnebesna, ali oštra satira, ali u njenoj srži krije se gorak odraz stvarnosti: koliko malo se menja odnos moći unutar porodice, koliko je i dalje prihvaćeno da žena mora da “drži sve konce”, dok ostali članovi ostaju sporedni. I dok se film izaziva uz smeh, on takođe izaziva i neprijatno prepoznavanje u porodici, u društvu, u nama samima.

Biće novih leta zahvaljujući jednoj majci

U najširoj slici, imamo porodicu koja želi da održi satus u društvu i ode na letovanje. Uže gledano, ovaj film oslikava apsurd svakodnevnog života i podseća koliko su strukture podrške unutar porodice i društva neravnomerne. Volela bih da više na domaćem filmu nemamo slike žena koje same spašavaju porodicu dok muž vara, ili trpe nasilje i pronalaze obrazloženje za isto, da imamo manje uloga ćerki koje primećuju da u porodici „nešto ne štima“, ali ih niko ne čuje, pa ni sopstvene majke i bake. Volela bih za promenu da prikažemo oca koji će da preuzme odgovornost.

Biće novih leta je zabavan, inteligentan i apsurdan film, ali i gorak podsetnik da se stvarni problemi, u porodičnoj dinamici i društvu, često maskiraju kroz humor i iluziju zajedništva.

Foto: IMDb Screenshot