Zašto je danas najvažniji dan u godini?

Neki susreti su ređi od drugih. To, kad retki nađu retke, dešava se – retko. To te susrete čini izuzetno posebnim. Nezaboravnim. Upečatljivim. Neponovljivim. Urežu se u sećanje, arhiviraju u duši i čine referentno mesto u našim vremenskim linijama. Događaji i susreti na osnovu kojih se orijentišemo ko smo, pre i nakon njih. Susreti koji promene sve, koji promene nas, susreti koji nam donesu ogedalo, nadu ili kao ovaj susret hronokratora, Saturna i Neptuna, na samom samcijatom početku Zodijaka, na 0* Ovna, donese početke.

Zašto je ovaj trenutak prelaza, ponekad vrlo stresan iako sam zahteva veliki odmor i tihovanje?

Upravo zato što počeci počivaju na krajevima, pre uskakanja u novi timeline, prethodni mora da kolabira. Kao tarot karta Kula, kad se sve što smo nekad gradili iza nas nestaje, al’ nas je dovelo do novog praznog papira. Unutar spirale života, ulazimo u novu uvojnicu, koja zahteva promenjeni, aktivirani DNK. Shvatamo da, uprkos tome što u našoj mrvici vremena, oduvek gradimo samo dvorčeve u pesku, koje more i Neptun, odnosno Posejdon, sledećim talasom vremena odnese, mi nastavljamo da gradimo uprkos, jer nam je gen za arhitekte i kovače svoje sudbine, lat. homo architectus, hommo faber, ugrađen među blokove nukleotida. Na putu građenja sebe, ovaj smeli arhitekta koristi arhetipove kao svoj glavni gradivni materijal, stvaranja svog novog identiteta, jer sad je vreme za to, jer je ovaj prvi znak, onaj koji određuje i daje kao i ascedent odgovor na ko sam ja?

Kad je Neptun baš tu, mi smo najsličniji i najbliži samom Bogu, dok nas Saturn kao tamničar vraća u ropstvo egu i umu i čini nas zarobljenima tik ispred praga našeg oboženja.

Zato ovaj kardinalni momenat traži našu akciju, našu jasnu odluku – raz(um) ili intuicija.

Velikani zapijeni oko kosmičke vatre stvaranja

Pitate se šta se dešava kad se Bog mora, Neptun, i Bog vremena, Saturn, okupe oko vatre, na samom početku vatrenog Ovna. Od tolikog nedostajanja posle 36 godina (poslednji put 1989. i 1990. u kardinalnom Jarcu, dok na 0* Ovna ovaj veliki susret ne pamte, ni astrologija, ni istorija), kad se kao dva generala nađu oko vatre, posle tog strasnog zagrljaja, kreću nepresušne priče. Noći i dani priča. Priče o realnosti i istini (Saturn), ali i priče sa malo preterivanja i preuvličavanja (Neptun), što je u ovom kardinanom znaku Ovna koji egzaltira Sunce, i dozvoljeno, pomalo preterati, pod uslovom da ne (po)verujemo u sopstvena preterivanja.

Znate one muške priče, lovačke priče. Kao kad u staroj Grčkoj nekad proveravaju filozofi da li su njihove priče jednake kad ih pričaju trezni, kao onda kad ih pričaju opijeni, jer ovaj Neptun voli da zapije ovog Saturna, koji se ne da zaneti. Ako se priče poklapaju u svim stanjima svesti, znači da su istinite. I dok tako zadovoljno trljaju ruke u vatri Ovna, ne da bi ih zagrejali, nego onako, od strasti, uzbuđenja i očekivanja, od žara (zeala) za stvaranjem nečeg novog, još neviđenog, gde je jedan sanjar sa pogledom u budućnost (Neptun), kao mentalni arhitekta (egzatiran u vazdušnoj Vodoliji), pun ludih ideja ravnim neostvarnim, neopisivim, ludim snovima, zanesen u nestvarno i ovaj drugi (Saturn), kao praktični iskusni graditelj, neimar, precizni matematičar, arhitekta na terenu, zanesen šta može da se izgradi u zbilju, u stvarnosti.

Kako se kreće od nule, sa matematikom života u džepu

Kreću od same nule. Nula, koja je početak svega. Nula koja je pun krug, spoj kraja sa početkom. Nula koja je karta Luda u Tarotu. Nula kao ništa, skup svih (još neostvarenih) potencijala. Nula kao broj koji naizged ne menja identitet kad mu se doda, ali koja anulira sve u množenju, koja ruši sve sisteme kad se njome deli. Nula koja kao eksponent čini da sve postane jedan. Nula kao Šunjata, praznina iz koje sve nastaje, praznina u koju sve nestaje, nula, kao crna rupa, srce svake večnosti, svakog sinhroniciteta, nula kao gnezno večnosti, u kojoj postoji polje svih mogućnosti, onih koje još nisu, a mogu da budu. Nula (ništa) od koje tako zaziremo i koje se bojimo, zapravo je najmoćnija, najtransformativnija, najbliža samom Bogu.

Nula kao koordinatni početak i temelja binarnog sistema.

E baš ta nula, sad će ovim graditeljima novog vremena (hronokratorima) poslužiti kao sam temelj svega. Zato nas Neptun, na početku novog kosmičkog ciklusa, čisti svojom svetom vodom, primenjući alhemijsku operaciju rastvaranja, lat. disolve, gde sve nečistoće i lažni identiteti, ali i (lažni) autoriteti i učitelji, baš kao pomnoženi sa nulom, moraju da nestanu. Baš u dodiru sa Neptunom, sve strukture, naročito one koje se tiču vere, zdravlja, farmacije, vojske (Ovan), pred našim očima se rastapaju i menjaju oblik. Neptun može da posluži i kao transparetno staklo kroz koje posmatramo sa sigurnog mesta alhemijsku trasmutaciju u sudu ili uveličavajuće sočivo mikroskopa, teleskopa ili horoskopa preko kojeg proučavamo, ali i preuveličavamo određene situacije (dodajući nule na kraj celog broja).

Kroz ovu konjunkciju, svetu uniju Saturna i Neptuna, učimo i kako da spojimo i integrišemo formu i suštinu, religiju i nauku, umetnost i matematiku, filozofiju i magiju, želju i plan, onostrano i ovostrano, viđeno i zamišljeno, slućeno i ostvareno, izvesno i neizvesno, jednostavno i komplikovano. Učimo da je onostranom, potreban sud, kako bi zamisao Univerzuma dobila oblik, i smisao, kroz formu, te da su i forma (Saturn) i suština (Neptun), jednako neophone u procesu kreacije. Savršenstvo ovog kosmičkog trenutka, može biti upoređeno samom Ojlerovom formulom, najlepšom od svih , eiπ+1=0, koja spaja te realne brojeve nula, jedinica, sa iracionalnim brojem e i π, i imaginarnim broj i.

Mi smo sada Ojler našeg života, koji treba da spoji ono nikad ranije spojeno, integrisano u jedno, nestvarno sa stvarnim, racionalno sa imaginarnim, racionalno sa iracionalnim, jer matematika (Saturn) sad radi za nas, pa kaže da što je naša situacija i jednačina života kompleksnija, iracionalnija ili spada u jednačinu višeg reda (polinomska), ona ima više rešenja.

Ovo je prelaz iz euklidske u neeuklidsku matematiku, zato stari aksiomi više ne važe u novoj matematici života.

Oni (hronokratori) nas uče, posle vekovnog iskustva gradnje, da više ne moramo u temelj da uzidavamo žive žrtve, nego kamen temeljac, sazdan u veri i poverenju. (Šta ova konjunkcija znači za tvoj podznak pročitaj na linku). I nadasve iskrenosti. Neptun to jako dobro zna, i podvlači, da sad kad je ispred tebe samo čistina i belina novog, ne želiš da je prljaš onim što nećeš, potezima koje povlačiš da bi zadivio druge, a ostao nedosledan sebi. Ne želiš da tu čistinu ispunjavaš onim što nije zaista za stvarnog istinskog tebe. Gradiš vatrene zidove da te ograde od svakog ko bi rekao da je nešto nemoguće. Jer ako možeš da zamisliš, već je stvarno. Jer „nothing real can be threaten“. Ne pristaješ, da poput današnjeg sveta kupuješ ili radiš stvari koje ti se ne sviđaju kako bi zadivio druge koji ti se takođe ne dopadaju. Uključujući i one koje sistem (Saturn) traži, pa makar van tog sistema, ispao lud (Neptun).

Oni (Saturn i Neptun) nam sad u ovom velikom kosmičkom dogovoru, traže da se pojavimo i mi kao svedoci njihovog susreta, velikog dogovora, ugovora, i velike gradnje novog vremena, nove svesti, nove civilizacije, novog sveta, potpuno iskreni sa svojim ličnim interesima, sa svojim željama, potpuno autentični, goli, pročišćeni, i potpuno isceljeni od starih rana i odvojeni od onih ponavljajućih priče šta je bilo, koje smo u posednjih 14 godina trebali da iscelimo i jednom i za svagda ostavimo u prošlosti. Jer ovde na ovom samitu Saturna i Neptuna, debatuje se o budućim ranama (jer je Saturn suvladar Vodolije, a Neptun je tamo egzaltiran) i o tome, kako ih sprečiti, kako ih preduhitriti, da se nikad, ma ikad više i ne pojave.

Kako izabrati mir i harmoniju (Neptun), i kako ih otelotvoriti u novim zakonima i sistemima (najpre nebeskim, pa tek onda zemaljskim) koji će podržati kao struktura, spuštanje Neba na Zemlju. Oni pamte i znaju, da sve što je ikad u svesti čoveka bilo jednom novo je samo malo pre toga u kontekstu vremena i kontekstu vere bilo nestvarno i nemoguće, skoro pa magično. Sve dok jednom nije postalo stvarno. Jer je svako nastajanje pitanje vere (Neptun) i odluke (Saturn).

Zato je u ovom kardinalnom znaku Ovna, pomno praćeno svesnim prisustvom Saturna i Neptuna, neophodno da odluke budu hrabre, smele, pionirske i da se donose bez odlaganja (Saturn), bez haosa i zamućenosti (Neptun), sa puno jasnoće, mudrosti i odvažnosti.

Jer je i odluka koja se donese nesvesno, sad za Kosmos jednako važeća odluka, jednako zapovest. Gvožđe se kuje dok je vruće, tako se sad kuju i odluke. Važno je znati da ih kujemo svesno, jer i to što donosimo odluke nesvesno, sada je naša odluka. Ovde se uspavanost ili pripitost preskupo plaća, onda kad se polažu temelji nove stvarosti, greške su nadalje fatalne. I dok se na toj vreloj pucketajućoj vatri Ovna, vatri strasti, stvaranja i života, sad krčkaju primordijalna čorba genijalnih pionirskih ideja i čvrstih gvozdenih užarenih odluka, tu su i svi potrebni elementi (Neptun i Saturn u vatri, Mars kao dispozitor susreta u vazduhu, baš na mestu tik do egzaltacije Neptuna u Vodoliji, Jupiter u vodi u egzaltaciji i Uran u zemlji), ti elementi se sad neprestano transmutiraju jedan iz drugoga, u toj vrelini transmutacije.

Učimo kako da skuvamo svoj magičan, čarobni život, bez da se opečemo na vrelu vatru preobražaja, transformacije. Dešava se sveta unija gde naš sud, transformacija i elementi postaju jedno sa samom namerom kuvara, sa samim kosmičkim receptom, receptom i idejom vrhovnog Alhemičara, Neptuna. Dok očekuju da vide šta su stvarno skrčkali čovečanstvu, dodaju sol protiv uroka, magične začine i radosno pevaju „Whoopsie-daisy, yoo-hoo, yelling, I love you, Whoopsie-daisy, yoo-hoo, I imagine you“ baš kao i novopečana kuvarica Lana Del Rey, dok otvara svoju rernu i šporet („Stove“- naziv predstojećeg albuma).

Buđenje iz mamurluka, vreme praskozorja

Dok ova čarobna, polupijana noć nije ni prošla, sledi najvažniji deo ovog susreta. Buđenje. Zajedničko buđenje, jer je ono često najbliže čistoj ljubavi (Neptunu). Kad se probudite u novoj dnevnoj svetlosti, u istom krevetu sa onim koga volite, još uvek topli od noći i zagrljaja, dok gledate u te (krmeljive) oči preko puta vas, koje su još između različitih strana svesti, sna i jave i mašte, sve je jednako nestvarno i stvarno. Ali vi, konačno, vidite lice svojih izbora, svojih odluka. Vi shvatate da je na nekom dubokom nivou i sama ljubav (Neptun)-odluka (Saturn). Da je vaše buđenje, i neodlazak od nekog takođe odluka. Vaša i pomalo anđeoska.

Ovo je vreme praskozorja, najlepše srpske reči, nicanja zore, dok sve što se desilo u noći tamo i ostaje. Ova svetlost je uglavnom prijatna, al’ samo nekada i bolna, za oči onih nenaviknute na svetlost. Ali svetlost samo nastvlja da se povećava. Toliko prelepih boja se prelama na jutarnjem suncu i sve postaje obznanjeno svetlošću razotkivanja noći, sva istina postaje vidljiva, jasna, javna. Svi imamo priliku da se realnosti zagledamo u jutarnje lice (Saturn), bilo ono čisto, vedro, blistovavo, odmorno ili podbulo, nenaspavano, umorno, dok je naša odluka da li ćemo slagati sebe za to šta smo videli na nama ili ćemo se istinski i iskreno zagledati i u ono što nam se isprva nije dopadalo. Bilo da slažemo il obmanemo sebe ili pak idealizujemo (Neptun) ono što videsmo, samo zato što nismo razvili dovoljno prihvatanja, ono je tu ispred nas kao svedočanstvo na naš izbor ili kao podsetnik da drugi put biramo mudrije.

Dok ste sneni i zamišljeni i u polusnu, nakon dugog zvuka tišine, osećate kako je neopodno da ovih dana budete u miru, i zaista mirujete, jer se spuštaju kosmički svetlosno-vibracioni kodovi kojima je potrebno vaše prisutvo u duhu, u inspiraciji (in spirit) i zamišljenosti, zamišljenosti, radoznalosti, preduzimljivosti, predusretljivosti, da bi se milosrdno spustili na vas.

Odjednom se čuje zvuk, koji kao sveti gong, big-beng, najavljuje novo poglavlje, dok snažna vibracija neumorno vibratorno čisti sve ispred vas. Taj zvuk razbija tišinu, jer na početku beše reč (vibracija, zvuk) i reč (logos- saturn) beše od Boga (Neptun). I dok osećate tu brzinu zvuka kako dobuje, kao u pesmi od Coldplaya „Speed of sound“, dok ta brzina još više ubrzava vaše atome i postaje godspeed, brzina samog Boga, sa pojačanim prvim stihom do daske koji glasi kao večno obećanje „I will always love you“, vi ulazite u Novo doba.

Čisti, mirni, tihi. Dok se uz ove godspeed zvukove apokaliptično otvara svih 7 svitaka, i aktiviraju svih 7 čakri našeg energetskog sistema, samo zažmurite i pratite otvaranje sedmog svitka, svitka percepcije vremena (Saturn), i kako se naš timing poravnava sa Božanskim tajmingom, kako se naša volja, poravnava sa Božanskom voljom za naš život.

U ovom svetom trenutku nad trenucima, svete integracije i Božanskog tempiranja, tuniranja, držite oči širom zatvorene, jer se unutrašnjim vidom stvarnost bolje vidi, baš kao što se i sve najlepše stvari dešavaju širom zatvorenih očiju, prvi poljubac, molitva, maštanje, sanjanje i zamišljanje želje.

Kako da iscelimo tokove vremena?

Zamislite da u toj zablješćujućoj, opijujućoj svetlosti šetate po svom omiljenom mestu iz prirode i nailazite na brod koji izgleda kao neki leteći tanjir, vremeplov ili leteći sat iz budućnusti, koji otvara svoja moderna vrata i uvodi vas u prostoriju sa beskrajnim displejima sa hiljadama funkcija, gde vas veštačka inteligencija budućnosti, kao neka nova svest iz budućnosti, pita da ukucate vremensko prostorne koordinate i nivo svesti budućih vas, kako biste sad ovde i odmah kreirali svoju budućnost. Odjednom vam postaje jasno da zvezde i beskrajno prostranstvo svemira nisu jedino što čini univerzum, nego da su to zapravo samo tri elementa, svest (vi), prostor i vreme. Dok na tu digitalnu tastaturu na displeju magičnih kristala ukucavate tražene koordinate vremena i prostora i atribute svesti u koju želite da se otelotvorite kroz naredno vreme, tresu vam se ruke, skuplja va se sve u stomaku i – podilazi vas jeza. Niste nikad pomislili da je toliko jezivo samostalno i nezavisno doneti odluku za svoju budućnost. Ta moć vam daje slobodu, alI vas i jezivo plaši, bukvalno parališe, jer se plašite da preuzmete odgovornost. U tom momentu vašu ruku dodiruje vaše Više ja prerušeno u Neptuna i šapuće sa puno ljubavi u glasu, kao nežni, blagi Učitelj, „Nemoj da se plašiš, to si sve samo ti i imaš čitavu večnost na raspolaganju da se igraš i isporobavaš sve što želiš, i ne možeš nikad da pogrešiš u svom izboru, jer sve je samo nova kreacija“. Na to se ovom dijalogu pridružuje i Saturn, precizni matematičar i još rigorozniji, strožiji i nemilosrdniji Učitelj, koji kritički, strogo i prekorno upozorava: „Promisli bar tri puta šta stvarno želiš, pre nego što ukucaš svaki detalj, jer đavo je u detaljima i svaka greška te vodi u moguću propast i samouništenje, tri puta meri jednom seci“.

Dok shvatate težinu i lakoću procesa donošenja odluka, vi uviđate da ste u ovome potpuno slobodni, i da je vaš prvi izbor da li će ovih dana poslušati savet starog strogog, prekornog kritičnog Učitelja ili blagog i podržavajućeg Učitelja. Verujem, da ćete sve i da ne znate astrologiju, koja kaže da je Saturn u Ovnu u padu, a da se dispozitor Neptuna, Mars, nalazi baš u Vodoliji znaku slobode u egzaltaciji, vi ćete intuitivno između puta straha i puta ljubavi, izabrati put ljubavi i da ćete između blagog i strogog učitelja u sebi, izabrati blagog, sa novom verom da se promene za vaše najuzvišenije dobro, mogu postići novim nežnim delovanjem. Jer ovo je vreme je zapravo prilika za integraciju ta dva učitelja u nama, nežnog i strogog, milostivog i surovog, blagog i kritikujućeg, gde odjednom, nakon integracije, shvatamo da je disciplina najveći izraz samoljubavi i nežnost koju možemo sebi da prijuštimo, baš kao i zdrave granice koje treba da u svom životu i odnosima sa drugima da poštujemo, kao veliki blagoslov i zaštitu, od pregorevanja, umora i izgaranja. Odjednom nam je čak iako nas ne zanima astrologija jasno i zašto je Neptun egzaltiran baš u Vodoliji, baš tamo gde se nalazi dispozitor ovog velikog susreta, da kad nas kao sad pod uticajem Neptuna obuzme snažan osećaj vere, mi prvo pogledamo u nebo, kojim vlada Vodolija. I onda dok gledamo to beskrajno inspirišuće plavetnilo neba, shvatamo da je naš vrh neba (lat. medium coeli, MC), Božiji pod i parket. Zato je sad nedopustivo da sumnjate u Božanski plan i volju, jer ćete spoznati da je termodinamički isplativije, samo verovati i prepustiti se tom putu ka svom ličnom nebu, ličnom plafonu. Za neke, mestu gde nema razlike između nas i najbolje verzije nas, našeg života i našeg zamišljenog instagram profila.

***

I dok smo samo tako zagedani u svoju viziju na plavetnom nebu, dok razmišljamo o divljini i kroćenju, glavno pitanje je kako se sada popeti na tog vatrenog galopirajućeg konja, a ne opeći se. Odgovor zna upravo Neptun kao Bog konja, a on je zbilja jedanostavan: „Možemo se popeti na vatrenog konja, ako i samo ako, i sami postanemo živa vatra!“.

Sada i ovde, na 0* Ovna, blagosloveni bili u novoj vatri.

Fotografije: Pexels