Povezano
Kim Gordon je u 72. godini objavila svoj treći solo album Play Me, koji je najavio istoimeni singl, kao i ranije objavljene pesme Not Today i Dirty Tech. Tim povodom, podsećamo se zašto je jedna od najvažnijih (ženskih) figura u rokenrolu.
Svirajući s bendom Sonic Youth, Kim Gordon je stalno pomerala granice zvuka i umetničkog izraza. Novim albumom nastavlja da istražuje eksperimentalne muzičke teritorije, spajajući industrijske teksture, minimalističke elektronske elemente i oštru političku kritiku, zadržavajući konceptualnu dubinu i perspektivu koja odlikuje njen umetnički izraz decenijama.
Ona svoj rad opisuje kao „pank stav, protiv korporacija, protiv mainstreama“.
„Mislim da nikada nisam radila nešto ovako komercijalno,“ kaže o albumu.
Poput prethodna dva izdanja, Play Me je nastao u saradnji sa Džastinom Raisenom, producentom iz Kalifornije. Specijalizovan za eksperimentalni rep i elektronski pop (među njegovim saradnjama su Charli XCX i Lil Yachty), on postavlja njen neponovljivi glas na grube, ali zarazne ritmove, dok Gordon dodaje improvizovane talase gitarističke distorzije.
Pesme su inspirisane Spotify plejlistama, snovima Ilona Maska o novoj marsovskoj civilizaciji, preplavljenosti veštačkom inteligencijom i nizom koncepata kojima se protivi Donald Tramp.
U doba ejdžizma, „razvodnjenih“ stavova i protesta putem mreža, Kim Gordon se vraća da nas podseti šta to beše – pank.
Niko nije kul kao… Kim Gordon
Gordon je bila basistkinja, a povremeno i vokal u Sonic Youth, a njen uticaj je toliko veliki da bend ne bi bio isti bez nje. Njen istaknuti bas nosi svaku pesmu benda, dok je istraživanje feminističkih tema učinilo Sonic Youth inspiracijom za mlade muzičarke koje su bile navikle da alternativnom scenom dominiraju muškarci.
Gordon je konstantno negirala svoju ulogu basistkinje, smatrajući sebe pre svega vizuelnom umetnicom, jer je prvo time želela da se bavi, pre nego što je otkrila rokenrol.
„Sviranje basa nikada nije bila moja želja, to je bio nusproizvod moje potrebe da stvorim nešto uzbudljivo“, rekla je jednom prilikom.
Nije uzela instrument u ruke sve do 27. godine, a prvobitnu želju za stvaranjem pripisivala je brojnim uticajima.
„Zaista su me inspirisale The Slits i The Raincoats, Siouxsie Sioux, Peti Smit. Zatim, tu su bile The Runaways, Dženis Džoplin, Tina Turner – koja je ultimativna šoumenka – i Bili Holidej,“ rekla je.
Sonic Youth je nastao iz njujorške eksperimentalne no-wave scene početkom 1980-ih. Prvobitno su ga osnovali Kim Gordon i Turston Mur, a ubrzo su pridružili i druge muzičare.
Gordon se u svojoj knjizi memoara Girl in a Band priseća ranih dana stvaranja muzike sa Murom: „Prve probe su izgledale tako što sedimo u krugu bez bubnjara. Iskreno, nije se to baš moglo nazvati ‘sviranjem’“, prisetila se.
Bend je 1982. godine objavio svoj prvi EP, a zatim krenuo na svoju prvu turneju kao predgrupa noise-rock bendu Swans. Sonic Youth je brzo stekao uspeh u Evropi, dok se u rodnom Njujorku nisu proslavili sve do haotičnog nastupa u Londonu, koji je dobio pozitivne kritike, što je dovelo do rasta njihove popularnosti.
Završavajući drugu evropsku turneju krajem 1983, debi svirka Sonic Youth u Londonu bila je katastrofalna – oprema benda nije radila, a Mur ju je uništio na sceni u frustraciji. Kada su se vratili u Njujork, bend je bio toliko popularan da su mogli redovno da zakazuju lokalne nastupe.
Od 1980-ih pa nadalje, Sonic Youth je postao jedan od najznačajnijih i najuticajnijih bendova alternativnog roka, nikada ne gubeći svoj eksperimentalni karakter čak i kada je njihova muzika postajala sve poznatija u mainstreamu.
Konzumeristička kultura bila je tema kojom se Gordon bavila još od ranih dana bavljenja muzikom i umetnošću.
Prvi tekst pesme koji je napisala, za bend kojem se pridružila pre Sonic Youtha kada se 1980. preselila u Njujork, preuzet je direktno iz reklamnih oglasa u ženskim časopisima, o kombinovanju odeće i životu ako želite da postanete Cosmopolitan devojka.
Kim je uvek odbijala da se povinuje muzičkoj industriji i oblikuje svoju muziku ili izgled po unapred zadatom šablonu. Svoj bes kanalisala je kroz sviranje i pisanje, postavši značajan izvor inspiracije za talas riot grrl bendova 1990-ih.
„Bila je pionirka. Samo znati da je žena u bendu koja deli glavne vokale, svira bas i istovremeno je vizuelna umetnica učinilo je da se osećam manje usamljeno… Kim mi je dala osećaj prihvatanja koji nisam imala pre“, rekla je Katlin Hana iz benda Bikini Kill, prenosi FarOutMagazine.
U svojim memoarima, Kim Gordon je opisala upornu mizoginiju sa kojom se susretala kao „devojka u bendu“, odbijajući da igra nametnutu ulogu muze ili da se uklopi u popularne standarde lepote i mode tog vremena.
Ostajući verna sebi, Kim Gordon je prezentovala sebe onako kako je želela i dozvolila da muzika govori za nju.
Kroz rad u Sonic Youth, a potom i u solo karijeri nakon zvaničnog raspada benda 2011. godine, Gordon je nastavila da ruši prepreke patrijarhata. Od tada je odložila bas, ali zauvek će biti legenda pank i eksperimentalne scene.
Naslovna fotografija: SADAKA EDMOND / Sipa Press / Profimedia