Tišina. Ne ona iz „gluve sobe“ studija za snimanje, ona kontrolisana, već lična – kao kada ostaneš sam sa mislima. Takav je treći album „Full Circle“ Toma Mischa, jednog od najintrigantnijih kantautora u poslednjih desetak godina. Autor do kog treba nekako doći, kada uspostavite taj kontakt onda vas njegov nenametljiv šarm zauvek osvoji.
Period od šest godina izdavačke pauze autor je iskoristio kako bi se distancirao od muzike koju je stvarao kao i tempa koje je diktiralo tržište. Prestao je da se „sakriva“ iza lejera i svoj izraz u potpunosti ogolio. Akustična gitara je još uvek tu, prepoznatljiva, meka i precizna.
U pesmama „Red Moon“ i „Slow Tonight“ ona se oslanja na glas čineći njegov produžetak, kao diskretan komentar umesto centralnog motiva. Misch se na prethodnim izdanjima prilično oslanjao na gruv i melodiju. Ritmika je bila dominantno oruđe. Na „Full Circle“ akcenat je više na atmosferi. Upravo to, za trenutak, menja pristup zahtevajući od slušaoca strpljenje.
Album otvara pesma „Flowers In Bloom“ koja nosi osećaj suzdržanosti. U tekstu nema grandioznih izjava niti velikih misli. Prolaznost i protok vremena ovde su svedeni na opise, poređenja i životne situacije. Naspram uvoda u novi album, Tomovi prethodni radovi sada deluju kao poigravanje.
Sličan pristup razvija se kroz jedan od singlova „Sisters With Me“, gde je porodična bliskost predstavljena kao neki vid nametnute situacije. Svakom segmentu ove višeslojne pesme dato je dovoljno prostora da se iskaže. Jedan od važnijih momenata na albumu je numera „Old Man“. Stihovi su jednostavni, poput dijaloga sa mnogo pitanja koje autor upućuje sebi a odgovore traži sledeći sopstveni tok misli.
Nasuprot debitantskom izdanju „Geography“ (2018) koji je bio otvoren, lepršav i komunikativan, „Full Circle“ je fokusiraniji. Saradnja sa džez bubnjarem Yussefom Dayesom na „What Kinda Music“ (2020) donela je više improvizacije koju, među novim pesmama, pronalazimo u tragovima. Tom je svoje autorske potencijale samo preusmerio ka svedenom, gotovo pastoralnom životnom okruženju.
Za to su možda najbolji primeri pesme „Sultan of Silence“ i „Echo From The Flames“. Sa „Days Of Us“ Misch zatvara album „Full Circle“, praveći još jedan krug u nizu poput svedenog crteža na omotu albuma, ostavljajući i slušaocu prostora da pusti mašti na volju.
Tom Misch je tih i precizan. Distanca koju je napravio i promena životnog stila je učinila da bude rasterećeniji. Iako naizgled miran, album „Full Circle“ ima snagu da pokrene. Ona se ne ogleda u njegovoj „hitičnosti“ već u promišljanju, dugim pogledima u daljinu kojima analiziramo posmatrane prizore i predele.
Možda bi atmosferičnost bio najjednostavniji opis, ali on bi vas ipak udaljio od suštine i tema kojih se Misch na ovom izdanju dotakao. Ne znam zašto, ali odmah nakon preslušavanja „Full Circcle“ posegao sam za prvim albumom benda Kings of Convenience, i imalo je smisla. Valjda je to dovoljna preporuka.