Bad Bunny i La Casita: Zašto scenografija koncerta izaziva kontroverze?
Od kolonijalizma do plagijarizma.
Bad Bunny je na Debí tirar más fotos turneji, a njegove koncerte prati upečatljiva scenografija. Poslednjih nedelja, goruća tema je postala La Casita, replika tradicionalne portorikanske kuće, zamišljena kao simbol pevačevog identiteta i njegove domovine, koja je ipak naišla na lavinu kritika zbog nedostatka inkluzivnosti i seksizma.
La Casita je prostor rezervisan za poznate ličnosti i influensere tokom koncerta: trem ove ružičaste kuće postao je željeno mesto gde samo VIP zvanice i gledaoci koje je izričito odabrao tim samog muzičara mogu da uživaju u nastupu i pevaju pesme, dok ih hiljade posetilaca posmatraju na velikom ekranu.
U Barseloni su tamo plesali fudbaleri poput Lamine Jamala , Roberta Levandovskog , Gavija i Baldea, kao i glumice poput Ursule Korbero. U Madridu su kroz ovaj prostor do sada prošle zvezde kao što su Ester Ekspozito i Ana de Armas, ali i sportisti poput Marsela, Hektora Belerina i Ašrafa Hakimija, pa čak i ćerka predsednika Inditeksa, Marta Ortega – jer Bad Bunny ima ugovor sa modnim brendom Zara, koji ga oblači tokom koncertne turneje.
Prvobitno osmišljen kao jednostavan omaž umetnikovim korenima, ovaj scenski objekat u kojem se može boraviti postao je nenamerni simbol nekoliko problema: od medijske eksploatacije i toksične slave za prvobitnog vlasnika kuće, koji se sada nalazi pod opsadom obožavalaca; do onih koji koriste ovu strukturu kako bi diskutovali o stambenoj krizi, kao i do mahnitosti fanova koji čine sve da ih sada već mitologizovani asistent produkcije, Džeremi Viljanueva, odabere za ulazak u ovu izuzetno željenu VIP zonu, što uspeva da baci u senku i sam koncert, kako piše nss magazine.
La Casita kao centralni deo koncerta i simbol
La Casita je, kako objašnjava Architectural Digest, bazirana na pravoj kući u Humakau, gradiću na istočnoj obali Portorika u kojem je snimljen kratki film istog naziva kao i album.
Himna ove opštine jasno oslikava njenu istoriju, neraskidivo povezanu kako sa prvobitnim stanovnicima ostrva, Tainosima, tako i sa dijasporom i porobljavanjem afrokaripskog stanovništva sve do 19. veka.
Zbog relativne izolovanosti koja je trajala sve do 18. veka, arhitektura ovog mesta je specifična. Od 19. veka nadalje, elementi evropskog neoklasicizma, poput zidanja kamenom i opekom, uvode se delom zahvaljujući procvatu trgovine šećerom, koja je počivala na radu porobljenog crnačkog stanovništva i širila se izvan Portorika na ostatak Latinske Amerike. Ovaj stil je inkorporiran u javne objekte kao što su gradska skupština, zatvor, kasarna i groblje.
Upravo kroz ovu fuziju tainoskih, španskih, afro i američkih uticaja, kreatorka La Casite, Mejna Magruder Ortiz, prepoznala je potencijal zgrada Humakaoa za scenografiju koncerta.
Kako prenosi Architectural Digest, njena inspiracija da redefiniše kuću iz video-spota za potrebe turneje potekla je od kuća koje su koristile nasleđe 19. veka za izgradnju stambenih naselja namenjenih američkim ekspatrijatima tokom 1950-ih.
U međuvremenu, Roman Karasko Delgado, osamdesetčetvorogodišnjak iz Portorika i vlasnik prave kuće koja je poslužila kao model za La Casitu, podneo je tužbu protiv Bad Bunny-ja i produkcijskih kuća. On tvrdi da je imanje ustupljeno isključivo za snimanje promotivnog kratkog filma, ali da produžena upotreba slikovnog prikaza kuće za koncerte, merch i promotivne kampanje nikada nije bila ugovorena.
Prema navodima iz tužbe, slava La Casite pretvorila je njegov svakodnevni život u košmar: svakog dana turisti, obožavaoci i radoznalci dolaze kako bi fotografisali i snimali kuću. Karasko potražuje višemilionsku odštetu zbog pretrpljenog duševnog bola, narušavanja mira i izmakle dobiti od komercijalne eksploatacije koja mu nije donela nikakvu finansijsku korist. Sudski postupak je i dalje u toku, a očekuje se da će Delgado dobiti nadoknadu za korišćenje svog doma.
Pored kritike da se prostor, izvorno posvećen osudi džentrifikacije Portorika i odavanju priznanja tamošnjoj radničkoj klasi, pretvorio u platformu rezervisanu isključivo za bogate i slavne, ogromno nezadovoljstvo javnosti izazvao je i potpuni izostanak inkluzivnosti među onima koji su kročili u ovu ružičastu ložu.
Izuzimajući poznate ličnosti, pre svakog koncerta biraju se i pojedini anonimni posetioci iz publike koji dobijaju priliku da se popnu gore. Njih bira skaut, koji ih potom poziva da podele prostor sa uticajnim zvanicama.
Međutim, ko su zapravo ti odabrani srećnici? U pitanju su mlade, privlačne devojke normativnog izgleda, selektovane isključivo da bi vizuelno popunile prostor i ekrane koncerta.
Suočen sa lavinom kritika koje su pristigle, čini se da je pevač preispitao svoju odluku i rešio da unese više diverziteta u svoje koncerte: na nastupu održanom u Madridu u 2. juna, publika je mogla da vidi anonimne posetioce različitih građa i starosnih dobi: starije žene, parove različitih oblika tela, više rasno mešovitih ljudi, kao i profile potpuno drugačije od heteronormativnih mladih devojaka koje su punile La Casitu na njegovim prethodnim šouovima. Stoga deluje da je portorikanski pevač odlučio da se, makar samo vizuelno, udalji od elitizma koji je pratio portorikansku kućicu na prvim koncertima.
Naslovna fotografija: Ricardo Rubio / Zuma Press / Profimedia