Obični ljudi o američkom snu: Poslušali smo novi album grupe Alabama Shakes

Kada se posle više od jedanaest godina ponovo čuje glas Britani Hauard u bendu Alabama Shakes, vreme između Sound & Color i novog albuma I Must Be Dreaming (Island, Universal Music) odjednom postaje manje važna konstatacija. Ostaje samo osećaj da je nešto što smo već voleli dobilo novi oblik, dublji ton i snagu da nas ponovo pogodi tamo gde treba.

Alabama Shakes su poslednji studijski album objavili 2015, a bend je potom prestao sa radom. U međuvremenu je Britani Hauard izgradila sopstveni kantautorski identitet kroz albume Jaime (2019) i What Now (2024), osvojila je novu publiku i dodatno proširila predstavu o tome šta sve njen glas i autorska imaginacija mogu da urade. Tokom perioda u kom bend nije radio promenili su se svet, ljudi, muzika, pa i sama Hauard. Njen tako karakterističan vokal nas sada odmah vraća na mesto rastanka pre više od decenije. Soul, bluz, fank, psihodelija čine osnovu od kojeg je album sastavljen.

Vokalna snaga Britani Hauard je fascinantna i na ovom albumu posebno dolazi do izražaja: ume da bude gruba i hrapava, skoro fizički opipljiva, a nekoliko sekundi kasnije da se povuče u vazdušasti falset, šapat ili toplu, intimnu frazu, uspešno menjajući agregatna stanja pesmama.

Alabama Shakes puni nade

U ritmu numere Tea Time ima nečeg hipnotičkog. Govoreći o svetu koji je izgubio meru, Britani istovremeno ističe potrebu da se nasilje zameni nečim što liči na razum. Another Life stvara osećaj da se pesma nalazi negde između sećanja i sna, pokreće pitanje o drugom životu u kojem bi se nešto moglo ponoviti/promeniti.

Pesma Garden je jedan od dražih trenutaka na albumu, njome bend Alabama Shakes dokazuje koliko mu je malo potrebno da napravi veliku pesmu. Prostor između instrumenata i vokala se kreće sporo i nežno. Pesma raste polako, kao nešto živo, upravo zbog toga ostaje u glavi mnogo duže od očekivanog. Njena emotivna gradacija je bliska baš Princeovoj originalnoj interpretaciji numere Nothing Compares 2 U (čiji je inače autor, prim. aut.), nastaloj sredinom osamdesetih.

Zanimljiv je tretman pojma „nada“ u pesmi I Feel Hope Coming. Hauard peva o potrebi da se sačuva vera u ljude, zajednicu i mogućnost promene dok se oko nje gomilaju razlozi za suprotno. Ispunjena ljudskom nesigurnošću, u njenom glasu se osećaju podjednako napor i umor od čekanja i nadanja. U numeri Time, potpuno nesvesno dominiraju veštine koje je Britani savladala tokom solo karijere, kombinujući žanrove van aranžmanskih okvira benda. How Love’s Supposed To Go je predviđena za potrebe koncertne kulminacije. U ovoj pesmi ima seksualnosti, besa, želje i onog karakterističnog južnjačkog naboja zbog kojeg Alabama Shakes nikada nisu zvučali isključivo kao bend čija je muzika zasnovana na tradicionalnom bluzu.

Sadržaj albuma I Must Be Dreaming je diskretno angažovan, što mu deo kritike zamera. Pesma American Dream albumu daje njegovu najdirektniju društveno angažovanu crtu. Howard govori o Americi koja je istovremeno stvarnost i ideološka projekcija, o političkoj moći, nasilju, pravima žena, ekologiji i osećaju da je svakodnevni život postao noćna mora. Važno je što Alabama Shakes tu temu ne pretvaraju u pamflet. Howard insistira na prisustvu i pritisku. Snaga i upornost, želja za promenom smenjuju se sa razočarenjem i odustajanjem od velikih snova. Na kraju dolazimo do numere „Tied To You“. Album se završava tamo gde je zapravo počeo – u pokušaju da se razume šta nas vezuje za ljude, uspomene, vreme i sopstveni život.

Ovo je upečatljiv povratak benda Alabama Shakes, a I Must Be Dreaming je, bez obzira šta neko drugi mislio, definitivno album sa stavom.