Povezano
Četvrtog aprila u Zappa Barci beogradski bend Virvel obeležiće punih 25 godina rada, a publika će imati retku priliku da se u jednoj večeri čuje pregled njihovog kompletnog kataloga. Virvel će predstaviti prošireni koncertni format: dug, pažljivo probran set, retke pesme, favorite publike, a na koncertu će imati i posebne goste.
Okosnicu benda čine Tijana Drobac (bas, vokal), Zoran Stojičić (gitara), Dragan Đurić (bubanj) i Dejan Drobac (gitara), a bend je, od početka dvehiljaditih – kada se pojavio u beogradskom klupskom podzemlju, gradio zvuk bez velikih produkcijskih sistema iza sebe i potrebe da se uklopi u ono što je u datom trenutku „prolazno“. Njihova muzika oduvek je imala nešto od tog beogradskog kontrasta: melodičnost koja skriva nerv, nežnost koja se sudara sa distorzijom, i tekstove koji deluju lično čak i kada govore o nečemu univerzalnom.
Formirani početkom dvehiljaditih, u vreme kada je domaća rok scena pokušavala da pronađe novi identitet posle burnih devedesetih, Virvel je brzo postao deo generacije bendova koji su dokazivali da gitarska muzika u Srbiji još ima šta da kaže. Njihove pesme nisu nastajale kao manifesti niti kao velika društvena saopštenja, već kao intimne priče, često tiše nego što bismo očekivali od rokenrola, ali zato dugotrajnije.
Tokom više od dve decenije postojanja bend je objavio nekoliko albuma i EP izdanja, a njihov repertoar danas obuhvata pesme koje su nastajale u potpuno različitim fazama života benda. Ono što ih izdvaja jeste činjenica da te pesme i dalje funkcionišu na koncertima, za neke su nostalgija za neke druge, mlađe, potpuno otkriće. Na nastupima se često dešava i upravo taj zanimljiv generacijski obrt: pesme sa prvih izdanja danas pevaju i ljudi koji nisu bili ni rođeni u godinama kada su nastajale.
Virvel je kroz sve te godine ostao veran jednoj jednostavnoj ideji, da muzika nastaje među ljudima koji zajedno sviraju u prostoriji, a ne u industrijskim formulama. Možda baš zato njihova karijera nikada nije ličila na linearan uspon, ali jeste na nešto mnogo ređe na domaćoj sceni: kontinuitet.
U razgovoru sa članovima benda govorimo o pesmama koje su preživele vreme, o tome kako izgleda život u rokenrolu posle dve decenije na sceni, o položaju žena u bendovima, ali i o mnogo široj temi, zašto je rok scena u Srbiji često prepuštena sama sebi i šta se desi sa muzikom kada sistem prestane da je vidi kao deo kulture, a počne da je tretira kao fusnotu.
VIRVEL INTERVJU_
BURO: Pesma „Nemirna“ dobila je spot pre devet meseci. Zašto ste odlučili baš za nju? Čini se da je „Kijev. Vreme” dosta popularnija kod publike?
Virvel: Peđa Ličina, poznati reditelj i naš veliki drugar je imao mogućnost da izabere pesmu za koju bi radio spot, i njegova odluka je bila Nemirna! I nama je odgovaralo da uradimo spot za pesmu koja nas predstavlja u malo neobičnijem svetlu. Sve pesme sa EP izdanja “Vreme Posle” imaju jako dobar prolaz kod publike. Sve ih sviramo na koncertima.
BURO: Koje tačno pesme ili možda albume iz vaše karijere i danas svirate i zvuče vam kao “prvi put”?
Virvel: Pesme sa svih albuma od 2001. na ovamo, one su takođe sve podjednako zastupljene na repertoaru i zaista u svim i dalje uživamo podjednako. Uvek tu ima prostora da se nešto promeni, ukrasi nekim novim detaljom, muzika je živa stvar… Najveći kompliment nam je recimo kada na koncertu pesmu sa prvog albuma pevaju mladi ljudi koji se nisu rodili tada, fenomenalno.
BURO: Kada se osvrnete na početke, čega najradije volite da se setite a vezano je za bend?
Virvel: Možda je jedna od najdražih uspomena prvi koncert u tadašnjem klubu Fili… Septembar 2001. Drugari su nas ubedili da sviramo koncert, mi smo bili ubeđeni da neće doći ni dvadeset ljudi. Posle tonske probe smo otišli na piće ili nešto tako i kad smo se vratili zatekli potpuno ludilo, nismo mogli da uđemo u klub, stepenice koje su vodile ka podrumu u kom se sviralo su bile potpuno zakrčene, pojma nismo imali do koliko je ljudi stigla priča o Virvelu.
BURO: Dok pričamo o počecima, jedna od vaših prvih pesama, „Tiše za Martu“, nastala je pre skoro dvadeset godina. O čemu ta pesma zapravo govori i ko je Marta? O njoj se prilično malo zna.
Virvel: Ta pesma je zapravo nastala pre 25 godina… Marta, Dejanova bratanica, koja je tada imala recimo 4-5 godina, a danas je ozbiljna, uspešna devojka, je sišla u prostoriju u kojoj smo tada vežbali i manje-više je to ono što smo joj svirali, samo smo morali jako tihi da budemo… Kasnija izvođenja su bila mnogo glasnija (smeh).
BURO: Kako izgleda priprema za koncert? I, kako publika danas reaguje na vaše nastupe u odnosu na neko ranije vreme?
Virvel: Mi u principu puno sviramo, čak i kada nemamo koncerte, tako da smo manje-više uvek spremni… Pesme nam se međusobno dosta razlikuju, pa je najveća muka napraviti dobru set listu, na to se potroši dosta vremena… Današnja publika je mnogo otvorenija, ranije su na našim koncertima ljudi uglavnom žmurili, eventualno pevušili… Sada, sa novim klincima koji dolaze, to je horsko pevanje, igra. Verujemo da će 04. aprila u Zappa Barci biti prava žurka.
BURO: Šta biste voleli da se promeni na muzičkoj sceni na našim prostorima? Šta smatrate da se promenilo, šta su te promene donele?
Virvel: Prvo bi morala država da se resetuje, a zazim i RTS na kome je najveća odgovornost. Prostori kao što su SKC ili Dom Omladine koji i po svojim nazivima pripadaju mladima bi morali da im se vrate. Kao i kulturni centri po manjim mestima. Mogli bismo o toj temi čitav intervju da uradimo. Potpuno zanemarivanje kulturure nas je dobrim delom i dovelo u ovu situaciju.
BURO: Kako danas izgleda život žene u rokenrolu, koje su, po vašem iskustvu, njegove prednosti i mane?
Virvel: Ja sebe nikada nisam izadvajala ni po čemu od momaka iz benda, niti su oni mene drugačije tretirali. Izuzev kada mi ponesu pojačalo, ipak je to Ampeg od 40 kilograma. Danas značajno višedevojaka svira po bendovima nego što je ranije bio slučaj i to je sjajno.
BURO: Kako vi doživljavate rok kao žanr, šta on za vas lično predstavlja? I koja mislite da je njegova uloga u društvu u kom se popularizuje pop žanr?
Virvel: Rok muzika ništa neće promeniti, naročito ne danas, nekada je možda i imala veći uticaj. Ali će umesto velikih revolucija, uvek izazivati intimne, one najvažnije. Mislim da je velika Neko Case rekla nešto u smislu da te AI muzika nikada neće naterati da parkiraš kola sa strane i isplačeš se kad čuješ pesmu na radiju…
BURO: Kako komentarišete rok scenu u Srbiji u jednoj reči?
Virvel: Ničije dete. Hm, to su dve reči…
BURO: Šta vas danas inspiriše kada stvarate nove pesme i albume nakon toliko godina na sceni? Po čemu je proces sada drugačiji?
Virvel: Proces je isti, potreba za stvaranjem je ista. Mi, sami u prostoriji sa instrumentima, ništa više nije potrebno. Pre 25 godina je bilo tako, i danas je bez promene.
BURO: Za kraj, šta slušate ovih dana najviše?
Virvel: Ovih dana isključivo slušamo novi singl U vrtlogu, koji upravo završavamo, i sad je to čitav proces miksanja, postprodukcije, beskonačnih preslušavanja… Po kućama nam već prete iseljenjem ako je još jednm čuju, ali to je uvek tako.
Ulaznice oflajn u kolekcionarskom dizajnu i bez provizije:
Zappa Bar (Beograd, Dorćol, Kralja Petra 41).
Škart (Kneginje Ljubice 26, Dorćol, Beograd).
Fomin Bar (Sinđelićeva 3a, Vračar, Beograd).
Onlajn: Tickets.rs(RSD); XTIX (EUR).
Foto: Promo