LJUBAV U NERVOZNOM GRADU: Preslušali smo novi EP grupe Kanda, Kodža i Nebojša

Novo izdanje predstavlja zanimljiv pomak u zvučnoj postavci benda „Kanda Kodža i Nebojša“ koji je tokom više od tri decenije postojanja navikao publiku na snažnu, često nervoznu i društveno angažovanu komunikaciju. Sa svega četiri pesme: „Tvoj smeh“, „Noć“, „Što pre“ i „Da lelujam“ ovaj EP funkcioniše kao kratka koncentrisana studija raspoloženja u kojoj bend pokazuje valere svog autorskog sazrevanja.

Dolazak novog gitariste Damjana Babića, kako kažu članovi benda „Kanda Kodža i Nebojša“ (a to je sada i kroz izdanje evidentno), uticao je na pomeranja i pomenute oscilacije. Muzičar koji je pre KKN-a svirao u mnogim beogradskim alternativnim sastavima (Crvi, Trenje, Kriške, Zemlja br. 9, Bitipatibi i Tussilago), doneo je sa sobom drugačiju vrstu melodičnosti začinjenu „vazdušastim“ distorzijama. Njegov pristup instrumentu ne insistira na dominantnom rifu, koliko na atmosferi. Ton benda sada ima ekstenziju, diskretno je filtriran i postavljen tako da više insistira na ambijentu oko pesme. Na taj način KKN je postao mekši, prozračniji i, na drugačiji način, pristupačniji.

ŠTA SMO ČULI NA NOVOM EP-JU BENDA „KANDA, KODŽA I NEBOJŠA“

Takva tekstura prirodno utiče na atmosferu EP-ja „Što pre“ (Mascom) kojim dominiraju drugačije apostrofirani motivi: susreti u velikom gradu, kratki trenuci bliskosti, ljubavi koje opstaju uprkos stalnim previranjima kojima su izložene. Za razliku od pesama sa prethodnih albuma benda „Kanda Kodža i Nebojša“, grad je ovde scenografija. Njegova nekadašnja dominantna „uloga“ protagoniste, zamenjena je bazičnom funkcijom – mesta u kom se ljudi pronalaze u malim, gotovo neprimetnim trenucima.

Naslovna tema nosi jednostavnu, ali sugestivnu ideju o potrebi da se dobre stvari ne odlažu. U njenom refrenu oseća se nestrpljiva nada, sa porukom da pojedine situacije u životu ne treba odlagati. „Tvoj smeh“ ide korak dalje u intimnosti: pesma se oslanja na sitnu, svakodnevnu sliku osmeha koji postaje svojevrsni kompas u haotičnom gradskom okruženju. „Noć“ uvodi tamniji, gotovo filmski ton. U toj numeri noć je vreme u kom se misli sporije kreću; kada je moguće čuti unutrašnji glas. EP zatvara pesma „Da lelujam“, ona u sebi nosi osećaj laganog prepuštanja, kao da protagonist konačno pristaje na ritam života i odlučuje da mu se ne opire previše.

Posebno zanimljivu transformaciju na ovom EP-ju ima vokal Olivera Nektarijevića.

Pevač je prepoznatljiv po karakterističnoj boji glasa koja je u okvirima benda imala funkciju, često podcrtanu namenu. Međutim, sada je izabran drugačiji pristup. U pojedinim pesmama Oliverov glas je sveden, „spušten“, nežan, nenametljiv. Njegova intonacija je nekako interpretatorski precizna a glas u pojedinim pesmama potpuno neprepoznatljiv. Umesto dramatične naracije, Nektarijević sada deluje kao pripovedač blizak slušaocu. Upravo u kombinaciji svega navedenog krije se snaga koju je isporučio sadržaj ovog EP-ja, bez namere da bude istorijski važno delo u diskografiji benda (osim što je prvi EP koji je KKN ikada objavio i na vinilu).

Pesme na ovom „Kanda Kodža i Nebojša“ izdanju predstavljaju niz pažljivo oblikovanih trenutaka u kojima grupa pokazuje da se energija rokenrola ne mora uvek izražavati kroz buku i napetost. Kanda Kodža i Nebojša na EP-u „Što pre“ zvuči kao bend koji je naučio da sporije govori, ali preciznije pogađa.

Fotografije: Jovana Semiz, Mascom promo