Biblioteke za generaciju Z nisu tiha, sablasna mesta u koja retko ko zalazi, već naprotiv – primetan je trend povratka mladih ovim ustanovama, koje postaju „treća mesta“ za okupljanje i provođenje vremena.
Čini se da generacija Z obožava javne biblioteke. Izveštaj Američkog udruženja biblioteka (ALA) iz novembra 2023. godine, zasnovan na etnografskim istraživanjima i anketi iz 2022. godine, pokazao je da generacija Z i milenijalci koriste javne biblioteke – i fizički i digitalno – u većoj meri nego starije generacije.
Više od polovine od 2.075 ispitanika posetilo je biblioteku u prethodnih 12 meseci. Nisu svi bili strastveni čitaoci: prema izveštaju, 43% pripadnika generacije Z i milenijalaca ne smatra sebe čitaocima, ali je oko polovine njih ipak posetilo svoju lokalnu biblioteku tokom protekle godine.
To nije izolovan fenomen. U mnogim evropskim gradovima i šire, sve više mladih provodi sate u ovim prostorima: zauzeti stolovi, otvoreni laptopovi, grupe za učenje. To nije samo zbog besplatnog Wi-Fi-ja. Više ima veze sa širim pomakom u načinu na koji doživljavamo javne prostore, piše nss magazine.
Danas gotovo svaki urbani prostor podrazumeva neku vrstu transakcije. Da biste negde seli, morate naručiti kafu, kupiti kartu, nešto konzumirati. Biblioteka, s druge strane, ostaje jedno od poslednjih mesta gde možete jednostavno da postojite. Uđete, sednete, otvorite knjigu ili laptop i ostanete koliko želite, a da vas niko ništa ne pita.
Možda je to i razlog zašto se mnogi mladi vraćaju bibliotekama. Ne samo zbog učenja, već i zbog pronalaženja fokusa koji je teško postići drugde. To je gotovo suprotnost algoritmu: nema notifikacija, nema beskonačnog skrolovanja, nema stalne buke. Samo ljudi koji dele isti prostor, uronjeni u sopstveni rad.
Otkrivanje čari biblioteke
Generacija Z je svesna da joj nedostaju mnoga „treća mesta“ koja su njihovi roditelji imali, posebno otkako su se granice između posla i doma zamaglile tokom pandemije. Biblioteke su poslednje mesto za koje imaju osećaj da od njih ništa ne traži.
Poslednjih godina, arhitektura je takođe doprinela promeni percepcije ovih prostora. Neke savremene biblioteke dizajnirane su tako da se doživljavaju kao javni prostori, gotovo poput zatvorenih trgova.
Biblioteka Oodi u Helsinkiju postala je simbol ovog pristupa: pored knjiga, tu su i studiji za snimanje, kreativne laboratorije i prostori za rad i susrete.
U Danskoj, Dokk1 je jedno od najposećenijih mesta u gradu, smešteno uz luku i osmišljeno kao pravi urbani centar. Tu je i biblioteka Tianjin Binhai, koja je postala viralna zbog svoje spektakularne arhitekture.
Ali poenta nije samo u dizajnu. Suština je u tome što ovi prostori funkcionišu jer omogućavaju jednu vrlo neobičnu, a istovremeno retku formu društvenosti: tihu. Desetine ljudi u istom prostoru, svako fokusiran na svoj rad, a ipak deo jedne male, privremene zajednice.
Mlađe generacije obično se više vode vrednostima nego starije, a etos biblioteka, zasnovan na deljenju, očigledno odjekuje kod pripadnika generacije Z i milenijalaca – kao i prostor koji je oslobođen dosadnog uticaja komercijalizma.
U biblioteci nema reklama i kazni – naravno, pod uslovom da knjige vratite na vreme – i nema kolačića koji prate i prodaju vaše ponašanje. Biblioteka nije samo mesto gde ljudi pozajmljuju knjige – postaje politički centar i kapiju ka kulturnom angažmanu, digitalnoj pismenosti i izgradnji zajednice. Takođe je, što je najvažnije, svetionik obrazovanja u bezbroj oblika.
Foto: pexels.com