Najbolji lek protiv stresa ima njušku, četiri noge i rep

Da li ste ikada, dok ste bili pod stresom, osetili da vam je potrebna samo jedna topla njuškica i mahanje repom da sve ponovo bude u redu? Od nervoze jer kasnite na sastanak do besa od kog vam ne staju suze, sve to jedan pas može da ublaži svojim pogledom, šapom ili igračkom kojom vas, bez obzira na sve, poziva na igru.

Psi više nisu samo naši „ljubimci“, oni su naši terapeuti, kolege na poslu (pa čak i na aerodromima) i, kako nauka dokazuje, kognitivni saputnici koji nas razumeju bolje nego što smo ikada smatrali mogućim.

„Zen“ njuškalo na pisti

Ako vas put nanese na aerodrom u Skoplju, velika je šansa da će vas pre pasoške kontrole dočekati Dino. Ovaj zlatni retriver nije običan pas, on je zvanični član aerodromskog tima čiji je jedini opis posla, širenje radosti. Nosi prsluk na kojem piše „Pet me“ (Pomazi me), i verujte, niko mu ne može odoleti. Njegova dreserka, Vesna Kiškovska, objašnjava da Dino prepoznaje anksioznost kod putnika i prilazi im baš onda kada im je potreban taj magični dodir koji snižava kortizol brže od bilo kog espresa.

Skoplje nije usamljeno u ovoj dirljivoj inicijativi. Aerodrom u Istanbulu (iGA) lansirao je čitav „Therapy Dog Project“ sa timom od pet obučenih pasa koji „dežuraju“ tokom najprometnijih sati. Slična scena je i u San Francisku, gde čuvena „Wag Brigade“ uključuje raznoliko društvo, od džinovskih labradorâ poput Bombaja do minijaturnih, ali harizmatičnih francuskih buldoga. Ovi psi su prošli mesece dresure kako bi ostali mirni usred buke i gužve, dokazujući da je budućnost putovanja definitivno „pet-friendly“.

Nauka potvrđuje: Oni nas zaista razumeju

Dok psi osvajaju srca na terminalima, naučnici u Kembridžu i Linkolnu otkrivaju neverovatne činjenice o tome šta se dešava u tim pametnim glavama. Najnovija istraživanja rađena pomoću EEG tehnologije dokazala su da psi ne reaguju samo na naš ton glasa, već aktivno procesuiraju značenje reči. Kada svom psu kažete „lopta“, on u mozgu stvara mentalnu sliku tog predmeta pre nego što ga uopšte vidi.

Još fascinantnije je genetsko istraživanje koje povezuje zlatne retrivere i ljude. Otkriveno je da ovi psi dele specifične gene sa nama koji upravljaju anksioznošću, inteligencijom i društvenošću. To praktično znači da je njihova potreba da nas usreće zapisana u njihovom DNK kodu. Oni su bukvalno naša biološka ogledala koja nam pomažu da ostanemo mentalno zdravi u ubrzanom svetu.

Šta smo pronjuškali za Srbiju: Između potencijala i realnosti

Gde smo mi u toj priči? Iako na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ još uvek nemamo svog Dina, interesovanje za putovanja sa psima raste brže nego ikada. Air Serbia beleži rekordan broj ljubimaca u kabinama, uprkos strogim pravilima o težini od 8 kilograma. Ipak, dok maštamo o tome da nas na izlazu C1 dočeka neki nasmejani retriver, moramo se osvrnuti i na drugu stranu medalje.

U Srbiji se trenutno vodi velika borba za doslednu primenu Zakona o dobrobiti životinja. Aktivisti i pravnici upozoravaju da su mnogi državni azili postali mesta tihe patnje umesto utočišta, često zbog korupcije i nedostatka nadzora. Da bismo u našem društvu imali više „terapijskih pasa“ na javnim mestima, prvi korak je da osiguramo da svaki napušteni pas dobije dostojanstvenu šansu u humanom azilu.

„Slow Sniffing“ kao novi trend

Ako želite da budete „in“ ove sezone, zaboravite na brze, iscrpljujuće šetnje. Novi globalni trend koji promovišu stručnjaci za ponašanje životinja je „slow sniffing“. Reč je o šetnjama koje vodi pas, gde mu dopuštate da zastane kod svakog žbuna i mirisom „pročita“ novosti u kraju. To smiruje njihov nervni sistem (i vaš!), a vaša šetnja postaje prava zen meditacija u pokretu.

Neko se ne bi složio s tim da pas treba da šeta nas, i ako ste tog mišljenja, praktikujte uživanje u prirodi gde pas može da bude pušten, tamo gde može da njuška i istražuje, a vi da uživate čitajući neku knjigu ili ispijajući omiljeni kapućino.

Bilo da ih imate ili nemate, da ih samo srećete usput ili ih mazite u omiljenom „pet-friendly“ kafiću psi su tu da nas nauče kako da budemo prisutniji, mirniji i, na kraju dana, bolji ljudi.

foto: pexels.com