Tiramisu maraton: Od 440 metara Londona do beogradskih mikro-porcija
Da li ste se ikada zapitali koliko je zapravo ljubavi, kafe i maskarpone sira potrebno da se nahrani čitava jedna dvorana, ili možda čitava ulica? Dok mi u Beogradu često debatujemo o tome da li je porcija tiramisua u našem omiljenom restoranu premala ili taman tolika da nas grize savest jer smo pojeli previše. U Londonu su odlučili da odu u potpuno drugu krajnost. Rezultat je slatki spektakl koji je ušao pravo u istoriju, ostavljajući iza sebe kilometre biskvita i tone fila.
Rekord koji je „zasladio“ London
Nedavno je u istorijskom zdanju „Chelsea Old Town Hall“ u Londonu postavljen standard koji je teško nadmašiti, čak i za najiskusnije italijanske bake. Tim od preko stotinu kuvara, vođen vizijom šefa Mirka Ričija, uspeo je da sastavi tiramisu dug neverovatnih 440,6 metara. Ovaj poduhvat nije bio samo kulinarski izazov, već prava inženjerska operacija koja je trajala dva dana neprekidnog rada.
Da bi Ginisova knjiga rekorda priznala ovaj rezultat, pravila su bila stroga, dezert je morao biti visok najmanje 8 i širok 15 centimetara celom svojom dužinom. Zamislite tu preciznost dok ređate preko 50.000 biskvita natopljenih u skoro 100 kilograma vrhunske „Illy“ kafe. U ovaj kulinarski maraton „ušetalo“ je i 2,2 tone maskarpone sira, dok je preko 3.000 jaja dalo onu prepoznatljivu vazdušastu teksturu.
Ceo događaj imao je i plemenitu notu jer je sav prihod od prodatih porcija otišao fondaciji „Esharelife“ za obrazovanje dece u svetu. Kao završni čin, na vrh ovog slatkog diva postavljena je zlatna kruna sa natpisom „Grazie Your Majesty“, u čast kralja Čarlsa Trećeg.
Gde se u Beogradu krije ‚‚pravi“ tiramisu?
Dok London slavi kilometre, beogradski lokali se takmiče na polju intenziteta ukusa i savršene teksture. Naši tiramisu majstori se ne trude da obore svetske rekorde u dužini, već u tome da vas svaki zalogaj na trenutak teleportuje u Rim ili Veneciju.
Istražili smo gde se u gradu jede tiramisu, a vi proverite da li ova mesta zaista mogu da opravdaju svoje preporuke.
Jedno od mesta koje godinama drži titulu favorita je restoran „Amici“, smešten u Nebojšinoj 8, na samom ulazu u Karađorđev park. Njihov pristup je starinski u najboljem smislu te reči, nema eksperimenata, samo savršen balans sastojaka u rustičnom ambijentu koji podseća na prave italijanske tratorije. Sve detalje možete videti na njihovom sajtu amicirestoran.rs ili Instagram profilu.
Ako ste ljubitelji modernijeg pristupa i želite da vidite kako vaš dezert nastaje „uživo“, restoran „Cotto“ u Galeriji je adresa za vas. Njihov tiramisu je postao viralan upravo zbog toga što se ponekad priprema pred gostom, čime keks zadržava svoju hrskavu strukturu i ne postaje previše mekan, što je česta zamerka u svetu poslastičarstva.
Za one koji više vole laganije, vazdušaste verzije, „Osteria Mozzarella“ u novobeogradskom A bloku nudi teksturu koja se gotovo topi na jeziku. Njihov meni slavi sve regije Italije, a tiramisu je kruna tog putovanja. Ponudu možete istražiti na mozzarella.rs ili putem Instagrama.
Moderna beogradska scena iznedrila je i koncept „Tiramisu & Co“ koji je potpuno promenio pravila igre svojom „Dubai“ varijantom. Zamislite spoj klasične kreme sa pistaćima i hrskavim kadaifom, sve to upakovano u praktične teglice idealne za dostavu. Ovaj trendi preokret možete naručiti preko platformi za dostavu ili istražiti na njihovom profilu.
Kada krenete ka Zemunu, nezaobilazna stanica je picerija „Bosiljak“. Iako su poznati po napolitanskim picama, ljubitelji slatkiša na mrežama tvrde da je njihov tiramisu onaj koji se najbrže rasproda. On je jednostavan, moćan i bez suvišnih ukrasa, baš onako kako treba da izgleda pravi zanatski proizvod.
Na kraju, za one koji vole da istražuju voćne i čokoladne varijacije, tu je „Mascarpone Bar“. Od klasičnog recepta do onog sa jagodama ili Bueno kremom, ovo mesto je raj za one koji vole da personalizuju svoje slatko iskustvo.
Sigurni smo da ima još mesta po čitavoj Srbiji, gde se tiramisu pravi s ljubavlju, a gde posetici ne ostanu ravnodušni. Neko kaže da je tajna tiramisua prosta, bitno je da se masnoća sira, gorčina kafe i slatkoća šećera sretnu na pola puta, stvarajući hemijsku reakciju čiste sreće.
Slatka legenda o nastanku
Istorijski koreni tiramisua vode nas u Trevizo devetnaestog veka, pravo u tadašnje legalne kuće za uživanje. Domišljata vlasnica jednog takvog objekta osmislila je ovaj desert kao prirodni afrodizijak koji je klijentima vraćao snagu na kraju večeri. Naziv „Tireme su“ na lokalnom dijalektu doslovno znači „podigni me“, što je bila direktna asocijacija na brzi energetski oporavak. Osnova recepta bio je narodni tonik „sbatudin“ od žumanaca i šećera, koji je tek decenijama kasnije u restoranima dobio ime maskarpone i postao globalni klasik.
Na kraju dana, najvažnije je da nas ovaj dezert, baš kao što mu ime kaže, zaista „podigne“ i popravi nam dan, bilo da ga jedemo u hodu pored Temze ili polako uz espresso s pogledom na beogradsku gužvu.