Od ideje do planetarnog spektakla – Zoran Lisinac o tome kako je nastao film „Gospodar Oluje“

Film „Gospodar Oluje“, reditelja, producenta i koscenariste Zorana Lisinca, prvo je ostvarenje u istoriji regionalnog filma koje se prikazuje u više od 300 američkih bioskopa u Sjedinjenim Američkim Državama. I to nije najinteresantnija činjenica u vezi sa njim. Nakon domaće premijere koja je zakazana za 7. april u MTS Dvorani, film kreće u redovnu bioskopsku distribuciju, a potom stiže i na streaming platforme. U planu je i video-igra „Gospodar Oluje“, dok su igračke inspirisane likovima iz filma već u izradi.

U središtu priče nalazi se odvažno putovanje dvoje mladih buntovnika sa izolovanog ostrva koji, tri veka nakon Velikog potopa, odlučuju da prkose sudbini i probiju zid večite Oluje koji okružuje njihov svet. Njihova potraga vodi ih ka zabranjenom i nepoznatom, gde počinju da razotkrivaju istinu o poreklu sopstvenog postojanja – tajnu koju vekovima brižno čuvaju misteriozni i naizgled besmrtni gospodari Argosa. Zanimljivo je da su detinjstvo i odrastanje uz dedu u Dalmaciji, uspešnog biznismena i producenta Neba Čupina (Neb Chupin), poslužili su kao glavna inspiracija za priču i svet filma, dok glavni junak nosi njegovo ime – Neb. Posebnu emotivnu liniju čini odnos između Neba i njegovog dede, kog tumači proslavljeni škotski glumac Džejms Kozmo (James Cosmo), a koji je direktno inspirisan stvarnim odnosom autora sa dedom Božom.

Pored Kozma, tu su istaknute međunarodne zvezde Kerolin Godal (Caroline Goodall), Marko Ilso (Marco Ilsø) i Sara Sofi Bousnina (Sara Sofie Boussnina). Rame uz rame sa njima, zapažene uloge imaju i značajna imena regionalne scene – Goran Bogdan, Sergej Trifunović i Ivana Dudić, koji svojim likovima dodatno produbljuju svet Argosa i njegovih tajni.

Profilisan kao autor koji ume da spoji intimnu, ličnu priču sa velikim žanrovskim spektaklom (kao što je film „Toma“) Zoran Lisinac ovim ostvarenjem dodatno potvrđuje svoj autorski rukopis. U intervjuu koji sledi čitajte upravo o tom procesu, ali i izazovima stvaranja sci-fi sveta holivudskih razmera u regionalnim okvirima.

BURO. Kada i kako se rodila ideja za film „Gospodar Oluje“?

Zoran Lisinac: Ideja je zapravo evoluirala tokom godina. Los Anđeles nas je spojio na način na koji LA to često radi – kao mesto gde se susreću ljudi sa idejama koje su veće i ambicioznije od njih samih. U tom gradu nekako postaje prirodno da razmišljate globalno, da pravite film koji nije ograničen geografijom ili jezikom. Od samog početka „Gospodar Oluje“ zamišljen je kao film za međunarodnu publiku. Želeli smo da napravimo svet koji ima univerzalnu priču i emociju, ali koji istovremeno nosi i deo naše senzibilnosti i mitologije. Upravo iz tog spoja nastala je ideja za film.

BURO. Koliko dugo je nastajao film i šta je tom prilikom bilo najizazovnije – šta sa rediteljske, šta sa produkcijske?

Zoran Lisinac: Na filmu smo radili više od sedam godina. Takvi projekti se ne prave brzo, jer morate istovremeno graditi svet filma, obezbediti međunarodnu produkciju i osmisliti način kako da sve to realizujete u realnim uslovima. Jedan od najizazovnijih delova bilo je samo snimanje na moru. U nekoliko navrata izlazili smo da snimamo trke brodova usred zabrane saobraćaja zbog snažne bure u kanalima paških ostrva. To su bili prilično ekstremni uslovi – more je bilo nemirno, vetar jak, ali upravo su ti trenuci dali filmu autentičnost koju je teško dobiti u studiju.

Sa rediteljske strane najveći izazov bio je zadržati viziju tog sveta kroz sve faze produkcije, a sa produkcijske strane organizovati logistiku koja uključuje snimanje na vodi, specijalne efekte i međunarodnu ekipu. Ali upravo takvi izazovi na kraju oblikuju film i daju mu energiju.

BURO. „Gospodar Oluje“ prva je autentična holivudsko-srpska koprodukcija. Kada ste prvi put shvatili da projekat ima potencijal da postane međunarodni?

Zoran Lisinac: Žanr kojim smo se bavili ima ogromnu globalnu publiku. Mi smo ga u šali nazvali „Calamari Sci-Fi“, kao omaž starim špageti-vesternima – filmovima koji su često nastajali daleko od Amerike, ali su imali univerzalni mitološki karakter i obraćali se publici širom sveta.

BURO. Radnja filma smeštena je u budućnost, dešava se na izmišljenom mestu, ali već u trejleru vide se neki “naši” lokaliteti. Na kojim se sve mestima prepliće to domaće i strano, naša mitologija i priča sa izmaštanim svetovima, legende i budućnost?

Zoran Lisinac: Mislim da je linija između prošlosti i budućnosti zapravo veoma tanka. To je ono što je meni uvek bilo zanimljivo – ideja da, ako se istorija možda i ne ponavlja doslovno, ona se svakako rimuje. Ljudi, njihovi strahovi, nade i borbe često ostaju isti, samo se menja kulisa u kojoj se to dešava. U tom smislu, svet filma jeste futuristički i izmaštan, ali u njemu ima mnogo elemenata koji dolaze iz naše istorije, pejzaža i mitologije. Lokacije na kojima smo snimali nose vrlo prepoznatljivu energiju ovog prostora, a mi smo pokušali da ih postavimo u jedan novi, budući kontekst.

Na kraju, film je možda i pokušaj da se istraži to nešto neuništivo i stalno u ljudskoj prirodi – bez obzira da li se priča odvija u prošlosti, sadašnjosti ili nekoj zamišljenoj budućnosti.

BURO. Film se prikazuje u više od 300 američkih bioskopa, što je ogroman uspeh, posebno za domaći film. Da li vas ta ideja uzbuđuje, da li je bilo teško sprovesti je i, iskreno, da li imate veća očekivanja, strepnju ili tremu – od odziva američke ili domaće publike?

Zoran Lisinac: Da, to jeste svojevrstan rekord za nas, ali i brojka koja izaziva poštovanje čak i kod američkih stvaralaca. Danas nije nimalo lako izaći u bioskope, pogotovo u trenutku kada se veliki deo publike preselio na streaming platforme. Zato je i sam taj bioskopski izlazak velika stvar. Naravno da je uzbudljivo. Kada radite na filmu godinama i onda dođete do trenutka kada ga publika konačno vidi na velikom platnu, to je uvek poseban osećaj.

Iskreno, nemam neku veliku dilemu da li će film pronaći svoju publiku. Mislim da će „Gospodar Oluje“ imati dug život, naročito kada krene njegova druga faza – streaming platforme. Danas filmovi često tek tamo dobiju svoju pravu publiku i nastave da žive godinama nakon bioskopske premijere.

BURO. Da li je bilo teško odabrati glumce koji će da tumače likove na filmu? Jesu li svi prošli kasting ili ste neki imali na umu još dok ste pisali scenario?

Zoran Lisinac: Nije bilo lako napraviti kasting, pre svega zato što smo film snimali u Evropi, pa zbog SAG pravila nismo mogli da koristimo američke glumce na način na koji se to obično radi u holivudskim produkcijama. To je značilo da smo morali da tražimo glumačku ekipu širom Evrope. Tako su u filmu završili glumci iz Danske, Engleske, Škotske, Srbije, Hrvatske, Francuske i još nekoliko zemalja. Svi su prošli neku vrstu kasting procesa, jer nam je bilo važno da pronađemo ljude koji mogu da iznesu taj specifičan ton filma. Naravno, postoje i izuzeci.

Glumci poput Jamesa Cosma i Caroline Goodall su legende sa ogromnim iskustvom i njih smo vrlo jasno imali na umu za određene uloge.

Njihovo prisustvo je filmu dalo dodatnu težinu i internacionalni karakter.

BURO. Postoji li scena u filmu na koju ste posebno ponosni?

Zoran Lisinac: Ponosan sam na mnoge scene… Uvek se dobro ismejem na neke od njih, iako nisu pisane sa komedijom na umu.

BURO. U kojoj meri je produkcija ovog filma promenila vaše razmišljanje o tome šta regionalna kinematografija može da postigne na globalnom tržištu?

Zoran Lisinac: Oduvek sam verovao da talenat i dobra priča mogu da izađu na crtu Holivudu, ali pod jednim uslovom – da se postave globalno. To znači žanr koji komunicira sa širokom publikom i često engleski jezik kao most prema tom tržištu. Mislim da smo sa ovim filmom na neki način pokazali da je to moguće. Region ima ogromnu količinu kreativne energije, ali se često dešava da sjajni projekti ostanu zatvoreni unutar lokalnog prostora. Ponekad kažem da se neke odlične stvari koje nastanu ovde „razbiju o Alpe“, jednostavno ne pređu tu granicu i ostanu samo balkanska priča.

Zato mi je važno da se i dalje radi na projektima koji imaju ambiciju da izađu na globalno tržište, jer mislim da naš region ima mnogo više toga da ponudi nego što se trenutno vidi na svetskoj sceni.

BURO. Zašto naučna fantastika? Da li je to žanr koji ste dugo želeli da radite ili je, konkretno, baš ova priča zahtevala SF okvir?

Zoran Lisinac: Zapravo i nisam baš žanrovski monogaman autor. Svaki novi žanr me uzbuđuje na poseban način, jer svaki ima svoje kanone, pravila i energiju. Kao autoru mi je zanimljivo da istražujem te različite svetove i da pokušam da razumem kako funkcionišu iznutra. Ne volim da se zarobim u jednoj vrsti žanra. Zapravo, posle filma „Toma“ namerno sam pobegao u potpuno drugačije stvari. Nakon svih suza koje je taj film izazvao, imao sam potrebu da se malo „iskupim“, pa sam neko vreme radio komedije. Naučna fantastika me je privukla jer vam daje ogromnu slobodu da izmišljate svetove, ali istovremeno da govorite o vrlo realnim, ljudskim temama. U tom smislu, ova priča je prirodno tražila SF okvir.

BURO. Kada govorimo o inspiraciji – koje SF knjige ili autori su vam formirali ukus? Da li je to više klasična literatura (Philip K. Dick recimo, možda i George R.R. Martin) ) ili noviji autori?

Zoran Lisinac: Moj omiljeni autor je zapravo Homer. Mislim da ne postoji mnogo priča koje su snažnije od Ilijade. Ta epska struktura, sukobi velikih likova, sudbina, čast, tragedija – sve ono što danas pokušavamo da radimo u modernim filmovima zapravo postoji još od tada.

BURO. A kada su filmovi u pitanju – koji su vas naučnofantastični filmovi najviše oblikovali kao gledaoca i autora?

Zoran Lisinac: Filmovi poput „Ratova zvezda“, „Mad Maxa“ i „Dune“ svakako su ostavili veliki trag na mene kao gledaoca, a verujem da se taj uticaj na neki način vidi i u samom filmu. To su priče koje grade čitave univerzume i imaju snažan mitološki okvir. Ali veliki uticaj na mene imao je i Hayao Miyazaki, kao i čitav korpus mangi i japanskih animacija. Kod njih me uvek fascinirala sposobnost da spoje epsku avanturu sa poetičnim, gotovo filozofskim momentima.

Taj spoj spektakla i intime je nešto što mi je uvek bilo veoma inspirativno.

BURO. Ako publika dobro reaguje, postoji li već ideja za drugi deo ili širenje sveta „Gospodara Oluje“?

Zoran Lisinac: Zanimljivo je da se već sada na Amazonu pojavljuju knjige inspirisane svetom filma, što je za mene pomalo neobično, ali i veoma zanimljivo. To pokazuje da je ideja o tom univerzumu počela da živi i van samog filma. Mislim da će se u narednih godinu ili dve jasno videti koliki je, zapravo, apetit publike za tim svetom. Ono sto mogu da vam kažem je da su igračkice iz filma u izradi, kao i video igra.

Fotografije: A garden of Titans produkcija PROMO