Tokom dosadašnje karijere američki pop kantautor, pevač i producent Charlie Puth kao da se nalazio između dve vatre.
Sa jedne strane besprekoran pop zanatlija sa gotovo matematički preciznim osećajem za radio hook, a sa druge strane autor koji je ponekad delovao kao da mu je takav pop okvir tesan. „Whatever’s Clever!“ naglo, gotovo jednim potezom, rešava tu tenziju stvarajući svojevrsni muzički univerzum i čineći ga konceptualnim pop izdanjem.
Ono što odmah upada u uho jeste drastična promena pristupa – fantastična, jasno definisana produkcija. Album je izbegao zamku instant reakcije. Od vizuelnog identiteta, muzike, tekstova, do zvučnog ambijenta, „Whatever’s Clever!“ (Atlantic, Warner Music, Mascom) je retro izdanje.
Za razliku od nekih drugih umetnika koji poslednjih dvadesetak godina svoje karijere grade reciklirajući poslednje decenije prošlog veka, Charlie je izraz bitno produbio učinivši ga svojim. Puth se ovde ponaša više kao vođa malog studijskog benda nego kao solo izvođač. Sterilnu mejnstrim atmosferu zamenio je iskustvom stečenim izučavanjem produkcije u popularnoj muzici.
Tu vrstu opsesivnog traganja možete pratiti kroz odlične postove na njegovom Instagram profilu. Godinama unazad Charlie obogaćuje znanje prodirući u tajne velikih albuma iz istorije popularne muzike. „Whatever’s Clever!“ je rezultat i tog angažovanja.
Prvenstveno je evidentno prisustvo nasleđa sunčane sofisticiranosti bendova Steely Dan, Doobie Brothers i Hall & Oates. Za njega je to bio izazov, jer je po prvi put pisao pesme čije teme nisu nametnute već dolaze spontano iz svakodnevnog života. Tu vrstu bliskosti prepoznao je u estetici blue-eyed soula kasnih šezdesetih, R&B zvuka kasnih sedamdesetih i smooth jazz-pop produkcije sredine osamdesetih.
Puth je takav pristup dodatno podcrtao prisustvom vanserijskih gostiju na albumu, kao što su: Michael McDonald, Kenny Loggins i Kenny G. Bogatstvo melodija, harmonija i ritma daje posebnu snagu izdanju „Whatever’s Clever!“ izdvajajući ga iz ponude prvog tromesečja tekuće godine.
Iako od starta uspešan i primećen, Charlie Puth je dugo tražio sebe. Bilo je očigledno da na prethodnim albumima nešto nije bilo usklađeno. Na novom izdanje je očigledna razlika u pristupu ideji hita. Autor se udaljio od očekivanog formata koji odmah osvaja ali brzo zaboravlja. Fokus je pomeren ka atmosferi i trajanju, pesme se postepeno „otvaraju“, a autor samouvereno daje poverenje slušaocu da neće odustati posle prvog refrena.
Zanimljivo je i to što album ne beži od introspektivnosti. Umesto suvišnih dramatizacija dobijamo naizgled jednostavne pesme – takve je najteže napisati, a pamte se dugo.
Charlie Puth je izdanjem „Whatever’s Clever!“ izabrao (van)vremenski tok u okviru specifičnog zvučnog sveta koji je kreirao. To je možda najzreliji potez u dosadašnjem radu, ne zbog toga što je kompleksniji već zato što je opušteniji.
Pop muzika se ne mora stalno ubrzavati, skraćivati, optimizovati. Još uvek ima prostora da bude prostrana, topla, muzikalna na „starinski način“ i bez gubitka na aktuelnosti.
U vremenu u kom se slušanje pesama svelo na 15 do 20 sekundi, ovaj album zahteva posvećenost koja će definitivno rezultirati osećajem kvalitetno utrošenog vremena. Proverite.
Naslovna fotografija: Christopher Polk / Shutterstock Editorial / Profimedia