Džez nije žanr koji ćete čuti u svakom drugom kafiću, on zahteva strpljenje, pažnju i određenu vrstu intelektualnog napora koji nije uvek popularan. Ipak, danas je jubilarna 15. godišnjica Međunarodnog dana džeza, i mada scena možda nije masovna, ona je u urbanim džepovima Beograda prilično žilava i autentična.
Nudimo vam realan osvrt na to ko danas u Srbiji svira ovaj žanr, gde kuca jazz puls i zašto je, uprkos manjku mejnstrim interesovanja, i dalje važan.
Džez nasleđe
Ako govorimo o bazi, nezaobilazan je Big Bend RTS. Osnovan 1948. godine, ovaj ansambl je decenijama bio jedini profesionalni džez sastav u formaciji big benda u zemlji. I dok se vremena menjaju, oni i dalje drže visok akademski nivo. Prošle godine su na 41. Beogradskom džez festivalu obeležili stogodišnjicu rođenja Bore Rokovića, podsećajući nas da džez u Srbiji ima duboke korene koji sežu mnogo dalje od današnjih trendova.
S druge strane, Jovan Maljković je figura koja spaja generacije. Njegov rad sa Balkan Salsa Bendom decenijama je primer kako džez može da komunicira sa lokalnim melosom, a da ne postane jeftina zabava. Maljković i dalje nastupa u kulturnim centrima širom zemlje, od Bora do Valjeva, pokazujući da saksofon ne poznaje rok trajanja.
Nova scena: Od etno fuzije do klupskog groove-a
Danas se džez redefiniše kroz mlađe sastave koji se ne plaše eksperimenta. EJO (Ethno Jazz Orchestra) je verovatno najuspešniji primer modernog spoja džeza, afričkih ritmova i balkanske tradicije. Njihov album „Ptica“ dobio je brojne pohvale, a uspeh pesama poput „Deset dana“ na world music listama pokazuje da autentičnost i dalje prolazi. Snaga EJO orkestra leži u vokalima Milice Dobrić i Nataše Pejčić, ali i u aranžmanima Stevana Milijanovića koji tradicionalnim notama daju savremenu energiju.
Paralelno sa njima, beogradski klupski život pulsira u Cetinjskoj 15. Tu ova vrsta muzike prestaje da bude „fina muzika za sedenje“ i postaje sirova energija. Klubovi poput Bluz i Pivo, Dim, i Strogi Centar, Karmakoma su mesta gde se zapravo dešava živa improvizacija. U Strogom Centru se ponekad održavaju Jazz With Attitude session-i koje predvode muzičari poput bubnjara Peđe Milutinovića. Njegov projekat Drumbooty je fuzija koja privlači mlađu ekipu jer u sebi nosi elemente hip-hopa i funk-a.
Tu su i imena poput Rastka Obradovića, saksofoniste koji je u beogradski zvuk uneo liričnost skandinavske škole džeza, i Katarine Kochetove, čiji je album „Beyond Motion“ (2024) uvršten među 100 najboljih džez albuma u svetu.
Šta nauka kaže o improvizaciji
Zanimljivo je da ovaj žanr više nije zanemaren, već je postao predmet ozbiljnih neuroloških istraživanja. Studija objavljena u septembru 2025. godine u časopisu Annals of the New York Academy of Sciences (tim predvođen Henriqueom Fernandesom) koristila je fMRI kako bi istražila mozak džez pijanista tokom improvizacije.
Rezultati su pokazali da slobodna improvizacija aktivira specifične sisteme nagrađivanja u mozgu, uključujući orbitofrontalni korteks. Naučnici su otkrili da se mozak tokom džeza dinamički rekonfiguriše između emocija i tehnike, što potvrđuje da je ono što čujemo u klubovima zapravo vrhunski kognitivni „flow“ u realnom vremenu.
Deset muzičara koje vredi pratiti (Instagram vodič)
Ako želite da znate gde su sledeće svirke, ovi profili su najbolja polazna tačka:
- Vasil Hadžimanov ključno ime fusion jazza u regionu.
- EJO (Ethno Jazz Orchestra) za ljubitelje etno-jazz fuzije.
- Peđa Milutinović ritmički centar nove scene.
- Rastko Obradović moderni saksofon sa severnoevropskim uticajem.
- Nenad Vasilić virtuoz na kontrabasu koji spaja Balkan i evropski jazz.
- Gorica & The Grooveheadz vokalni jazz sa primesama soula.
- Katarina Kochetova mlada pijanistkinja sa njujorškom energijom.
- Filip Bulatović pijanista i kompozitor koji vešto balansira između popa i jazza.
- Ivan Radivojević trubač koji održava hard-bop tradiciju.
- Uroš Spasojević basista fokusiran na kontemporarni, minimalistički izraz.
Jazz kuca na više adresa
Danas, 30. aprila, u Beogradu možete čuti Fusion Storry Trio ispred paviljona „Cvijeta Zuzorić“ (18:00) ili Jana Zdravković i Beogradski džez kvartet u UK Božidarac (19:00).
Već 7. maja nas u klubu Sprat očekuje nastup sastava Geminni, dok je leto rezervisano za velike festivale. Nišville Jazz Festival će se održati od 13. do 15. avgusta 2026. na Niškoj tvrđavi, gde će nastupiti „101 harmonika“ sa kompozicijama Astora Pjacole, a festival će zatvoriti bend Bohemia. Jesen tradicionalno pripada 42. Beogradskom džez festivalu u oktobru, koji će ponovo testirati dokle su stigli savremeni džez tokovi.
Ovo je muzika koja nudi utočište svim hedonistima, poziva na dijalog i čisto uživanje! Danas, slavimo džez kao univerzalni jezik mira i slobode, ali i kao podsetnik da je vrhunski kvalitet uvek nadohvat ruke onima koji znaju da uspore i istinski slušaju. Srećan vam Međunarodni dan džeza.
foto: pexels.com