Povezano
Više od četiri hiljade ljudi već je pronašlo put do nesvakidašnje izložbe Željka Đurovića, pretvarajući Galeriju Kolarčeve zadužbine u jednu od najposećenijih umetničkih tačaka u gradu. Među snažnim crtežima i raskošnim bojama koje slave žensku snagu, jedan jubilarni posetilac poneo je kući i poseban trag ovog putovanja – originalnu grafiku samog umetnika.
Izložba slika Željka Đurovića u Galeriji Kolarčeve zadužbine prošle nedelje je premašila brojku od 4000 posetilaca, a 4000. osoba koja je ušla u galeriju dobila je poklon grafiku, od umetnika lično.
Izložba traje do 9. maja i samo još ove nedelje možemo da uživamo u magičnom svetu Željka Đurovića u kome su noseće figure kosmičke nimfe, Eve i sirene, uznemirujuće lepote u eksploziji intenzivnih boja na slikama velikog formata.
U središtu ove izložbe je žena. Žene na Đurovićevim slikama zrače svojom snagom i nedodirljivošću, naglašena im je senzualnost kroz snažan crtež.
Organske forme, naglašena tekstura i nekonvencionalan kolorit grade prepoznatljiv vizuelni jezik, udaljen od naturalizma, u kojem se prepliću fantastično i telesno, senzualno i arhetipsko, stvarajući snažan i sugestivan doživljaj za posmatrača.
Željko Đurović je prvi laureat Velike nagrade Bijenala fantastike, i izlagao je na sva tri bijenala realizovana u Beogradu i Valjevu, čime se dodatno potvrđuje njegov značaj u savremenom slikarstvu fantastike u regionu.
Kroz aktuelnu izložbu u Galeriji Kolarčeve zadužbine, publika ima priliku da sagleda kontinuitet njegovog stvaralaštva u širem kontekstu scene, koju sistematski prati i razvija Fondacija Mihajlović – Feniks.
Fondacija Mihajlović – Feniks dugoročno je posvećena prikupljanju i proučavanju umetnosti fantastike, sa posebnim akcentom na tradicionalnim likovnim disciplinama poput crteža i slikarstva, pružajući publici jedinstvenu priliku da se upozna sa relevantnim umetnicima i savremenim tokovima ovog žanra.
Željko Đurović
Ovaj nesvakidašnji slikar rođen je 1956. godine u Danilovgradu, u Crnoj Gori. Studije slikarstva, kao i postdiplomske studije završio je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Član je ULUS-a i internacionalne grupe umetnika Libelil (Libellule) iz Francuske, kao i grupe Fantastičnih 6. Redovni je profesor u penziji. Tokom svoje karijere imao je 51 samostalnu izložbu u zemlji i inostranstvu.
Izlagao je širom Evrope, između ostalog, u Međunarodnom centru za fantastičnu umetnost u zamku Grijer u Švajcarskoj, zatim više uzastopnih godina na Salonu umetnosti (Comparaison) u Gran Paleu (Grand Palais) u Parizu, u Muzeju fantastične umetnosti u Beču, kao i na Prvoj svetskoj izložbi fantastične umetnosti u Veneciji (Du Fantastique au Visionnaire).
Zastupljen je u više od 32 knjige o umetnosti, među kojima su: Srpska enciklopedija (SANU), Istorija umetnosti Crne Gore (CANU), Srpski Who is Who, Metamorphosis (Jon Beinart), Dreamscapes I, Dreamscapes II, Metafizičko slikarstvo, Imaginaire I, Srpsko slikarstvo XX veka, Libellule Renaissance Contemporaine, Dreams & Divinities, Antologija srpskog slikarstva XX i početkom XXI veka i druge publikacije.
Za svoj umetnički rad dobio je 12 nagrada, među kojima su nagrada fondacije M. C. Escher za ekslibris, nagrada za slikarstvo Zadužbine Momo Kapor, kao i Gran-pri Bijenala fantastike u Srbiji.
Njegova dela nalaze se u kolekcijama Narodnog muzeja u Beogradu – Kabinet grafike, Internacionalnog muzeja fantastične umetnosti u zamku Grijer u Švajcarskoj, Narodnog muzeja u Kragujevcu, Narodnog muzeja u Užicu, zbirci Galerije nesvrstanih u Podgorici, Galeriji RTS-a u Beogradu, kao i u brojnim privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.
U jednom intervjuu je lepo objasnio svoj doživljaj umetnosti i ljubavi:
Od potrage za ljubavlju i potrage za umetnošću napravio sam misiju i trudim se da istrajem u toj potrazi sa istom strašću koju sam imao kada sam počinjao da ulazim u svet umetnosti.
Malo je umetnika koji danas klasičnim uljem na platnu uspevaju da stvore čitave svetove, ali ovom velemajstoru to polazi za rukom, on ne slika samo figure, on otvara prozor u svet magije koji ostaje duboko urezan u sećanje svakoga ko zastane pred njegovim radom.
Fotografije radova – Vladimir Popović
Fotke otvaranja – Antonina Pekić