Obnavljamo gradivo: 10 činjenica o SPF kremama koje treba znati

SPF krema nije korisna samo za odlaske na plažu. Iako je najpoznatija po tome što sprečava opekotine, zapravo je nezaobilazni deo nege i jedan od najvitalnijih alata za očuvanje zdravlja vaše kože – i čitavog tela.

Sunce emituje UV zrake na Zemlju koji mogu izazvati opekotine, dovesti do prevremenog starenja, pa čak i povećati rizik od razvoja raka kože. Postoje dve vrste zaštitnih krema: fizičke i hemijske.

Fizičke kreme (mineralni filteri) sadrže sastojke koji, kada se nanesu na kožu, reflektuju UV zrake, primoravajući ih da se „odbiju” od površine umesto da prodru u nju. Hemijske kreme sadrže sastojke koji apsorbuju UV zrake kako vaša koža ne bi morala to da radi. U oba slučaja, ovi preparati predstavljaju ključnu odbranu od štetnog uticaja sunca.

Zato je važno da se prisetimo najvažnijih činjenica koje treba da znamo o zaštiti od sunca.

10 činjenica o SPF kremama: Značenje brojeva i oznaka

Broj zaštitnog faktora (SPF) pokazuje koliko dugo možete biti izloženi suncu pre nego što izgorite, ali ne raste linearno sa stepenom zaštite. Naime, SPF 30 ne pruža dvostruko veću zaštitu od faktora 15, jer SPF 15 blokira oko 93% UVB zraka, dok SPF 30 zaustavlja 97%, a SPF 50 oko 98%. Iz toga proizilazi da veoma visoki faktori nude tek neznatno veći nivo odbrane u poređenju sa onim umerenim.

Uprkos tome što su kreme dizajnirane da zaštite kožu od štetnih sunčevih ultravioletnih (UV) zraka, ne pokrivaju sve pun spektar zračenja. UV zraci se dele na UVA i UVB zrake, pri čemu UVA zraci prodiru duboko u kožu i doprinose starenju i dugoročnim oštećenjima, dok UVB zraci uzrokuju opekotine i primarno su odgovorni za razvoj raka kože. Kako biste osigurali zaštitu od obe vrste zračenja, na etiketi proizvoda potražite oznaku „širok spektar” (broad-spectrum).

Količina koju treba naneti

Većina ljudi nanosi svega 25 do 50 odsto preporučene količine kreme. Za adekvatnu zaštitu čitavog tela potrebno je naneti količinu koja bi stala u jednu čašicu za rakiju (oko 30 mililitara), dok je za samo lice dovoljna količina veličine kovanice. Kremu bi trebalo ponovo nanositi na svaka dva sata, ili odmah nakon plivanja i znojenja.

Metod nanošenja

adi maksimalne efikasnosti, kremu za sunčanje nanesite na suvu kožu 15 do 30 minuta pre izlaska napolje. Ne zaboravite mesta koja se lako previde, poput ušiju, zadnjeg dela vrata, gornjeg dela stopala i razdeljka u kosi. SPF kreme u spreju treba utrljati kako bi se osigurala ujednačena pokrivenost i izbeglo udisanje proizvoda.

Mit o vodootpornosti i roku trajanja

Nijedna krema za sunčanje nije zaista vodootporna. Preparati otporni na vodu (water-resistant) nose takvu oznaku jer zadržavaju svoj zaštitni faktor tokom 40 do 80 minuta boravka u vodi. Zbog toga je neophodno ponovo naneti proizvod nakon svakog plivanja ili pojačanog znojenja.

Vremenom se njihovi aktivni sastojci razgrađuju i postaju manje efikasni. Uvek proverite datum isteka na bočici, a ukoliko ga ne pronađete, podrazumevajte da je rok trajanja oko tri godine. Bacite svaku kremu koja je promenila boju ili teksturu.

Nanosi se i kad je oblačno – i unutra

Do 80% UV zraka može proći kroz oblake, što znači da možete izgoreti čak i tokom oblačnog dana. Sneg, pesak i voda takođe reflektuju ove zrake, čime se dodatno povećava vaša izloženost zračenju. Neka vam pređe u naviku da svakodnevno nanosite kremu, bez obzira na vremenske prilike.

Čak i ako ne planirate da izlazite napolje, dobra je ideja da je nanesete. Ako se nalazite u blizini prozora – bilo da vozite automobil ili radite u kancelariji – vaša koža i dalje može apsorbovati UVA zrake, jer prozorska stakla obično pružaju zaštitu samo od UVB zračenja.

Forma kreme je važna

Gusta, tečna krema ima moć da efikasno prekrije svaki deo vaše kože, dok je kod onih u spreju vrlo lako prevideti određena mesta. Takođe, mnogi ne mogu sa sigurnošću da prepoznaju da li je njihova krema „fizička” ili „hemijska”. Razumevanje ove razlike omogućava vam da izvučete maksimum iz svoje rutine nege uz jedan jednostavan trik: ako je krema na bazi hemijskih filtera, treba je naneti pre hidratantne kreme kako bi mogla da prodre u kožu. S druge strane, ako je krema fizička, nanosi se nakon hidratantne kreme kako bi mogla da blokira sunčeve zrake onako kako je i osmišljena.

Skuplja krema nije uvek i bolja

Najvažnija stvar su SPF faktor i broj zvezdica koji označavaju nivo UVA zaštite, a ne cena ili brend. Kreme za sunčanje su strogo regulisane, tako da možete verovati onome što piše na etiketi. Takođe je veoma važno pronaći proizvod koji vama lično odgovara – izaberite nešto što vam je lako da nanesete i čiji vam se miris i osećaj na koži dopadaju. Razlog za to je jednostavan: da biste postigli zaštitu napisanu na bočici, morate naneti veliku količinu proizvoda i redovno ga obnavljati tokom dana, a ako vam prija tekstura, mnogo su veće šanse da ćete to zaista i raditi.

Sklonite kreme s sunca

Delotvornost aktivnih sastojaka u kremi može se značajno smanjiti kada je proizvod izložen ekstremnoj toploti. To znači da što duže stoji direktno na suncu, biće manje efikasna u zaštiti vaše kože. Kako biste održali kremu u vrhunskom stanju, čuvajte je u rashladnoj torbi ili je držite na sobnoj temperaturi.

Zaštita od sunca ne poznaje pol

Ne postoji razlika između krema za sunčanje za muškarce i onih za žene. Izbor se zapravo svodi na pronalaženje najbolje zaštite za masnu u odnosu na suvu kožu, ili na razliku između preparata namenjenih boravku na otvorenom i onih za zatvoren prostor. Pol ne igra nikakvu ulogu u izboru adekvatne zaštite.

Krema nije dovoljna zaštita

Sama upotreba kreme za sunčanje nije najefikasnija strategija za zaštitu od rizika od raka kože. Većina stručnjaka preporučuje „sveobuhvatan” pristup – što podrazumeva boravak u hladu kad god je to moguće, nošenje odgovarajuće opreme na otvorenom (poput šešira), izbegavanje solarijuma bez poznavanja rizika, kao i obraćanje pažnje na to kako vaša koža reaguje na način na koji je tretirate.

Ipak, ukoliko ste zabrinuti zbog uticaja sunca čak i nakon nanošenja zaštitne kreme, možete strateški planirati svoje vreme na otvorenom. Sunčevo zračenje je najjače od 10 sati pre podne pa sve do popodnevnih časova, pa bi u tom periodu trebalo uložiti dodatni trud da ostanete u hladu ili ograničite boravak napolju.