Povezano
Svima vama koji pokušavate da pružite otpor, ovde i na svakom drugom mestu. Dobro veče i dobrodošli – reči su kojima je francuska glumica Eje Ajdara (Eye Haïdara), na sceni Grand Théâtre Lumière u Kanu, sinoć otvorila 79. Kanski filmski festival.
Na sceni joj se pridružila violinistkinja Miri Ben-Ari, a dok se čula violina u pozadini, kraljica ceremonije izgovorila je čuvene reči Žan-Lik Godara: „Filmove ne pravimo da bismo bili oprezni“, želeći da, na taj način, oda priznanje onima koji snimaju filmove koje bismo najradije izbegli da gledamo. Onima koji nas svojim filmovima podsećaju da je život dragocen. Svaki život. I život heroja i život anonimne osobe, i onih moćnih i onih nevidljivih. Odala je priznanje i onima koji biraju da nas nasmeju (kao Pjer Sardini čijim je filmom otvoren festival), jer je smeh oblik hrabrosti koji se često potcenjuje.
Usledila je još jedna posveta, ali pre svega izjava ljubavi prema filmu: „Jer upravo te priče koje odzvanjaju duboko u nama, negde u grudima, jedine uspevaju da oslikaju čitavo čovečanstvo. Jer govore: pogledajte, ovako se ovde živi. Ovako se ovde oseća. Ovome se ovde nadamo. Jer još nije izmišljeno ništa bolje od dva sata u mraku da bismo naučili kako da gledamo i slušamo druge – na svetlu.“
Na scenu su potom pozvani i članovi ovogodišnjeg žirija dugometražnog programa 79. Kanskog filmskog festivala – američka glumica i producentkinja Demi Mur, irsko-etiopska glumica Rut Nega, belgijska rediteljka i scenaristkinja Laura Vandel, kineska rediteljka i scenaristkinja Kloe Zao, čileanski reditelj i scenarista Dijego Sespedes, američko-ivorijanski glumac Isaak De Bankole, škotski scenarista Pol Laverti i švedski glumac Stelan Skarsgard.
Na kraju je predstavljen i predsednik međunarodnog žirija – južnokorejski reditelj, scenarista i producent Park Čan Vuk. Potom je red došao glumac Elajdža Vud, svima poznat kao Frodo, koji je odao počast svom dugogodišnjem prijatelju, novozelandskom reditelju Piteru Džeksonu, koji je dobio počasnu Zlatnu palmu.
Ovacije za ser Pitera Džeksona bile su duge i iskrene, naročito nakon što se u šaljivom tonu prisetio svoja prethodna dva pojavljivanja u Kanu i uspeha koji su ih pratili: „Hvala Festivalu, sve je bilo neočekivano i gotovo čudesno. Iznenađenje u svakom smislu i ogromna čast koja mi je ukazana.“
Na samom kraju ceremonije, na scenu su izašle dve glumice, Gong Li i Džejn Fonda. Jedna sa Istoka, druga sa Zapada – kineska i američka diva udružile su glasove u pozivu na slavljenje „smelosti, slobode i strastvenog čina stvaranja“, zvanično proglasivši 79. Kanski filmski festival otvorenim.
Ovogodišnje izdanje festivala otvorio je film La Vénus électrique (The Electric Kiss) reditelja Pjerea Salvadorija.
Autor filmova The Trouble with You, Priceless i The Apprentices – opisanih kao inteligentne, vrcave komedije, vratio se u Kan sa neodoljivom retro komedijom u kojoj je ponovo okupio neke od svojih omiljenih glumaca – Anais Demu(stije), Pia Marmaija, Žila Leluša i Vimalu Pons. I baš kao i njegova prethodna ostvarenja, i ovo se bavi prevarama i nesporazumima (koji se smenjuju u brzom ritmu), ali se dešava na ulicama Pariza 1928. godine, kojima lutaju lažni medijum, ožalošćeni slikar, galerista oportunista i – jedan duh.
Sam uvod vodi nas na vašarsku pozornicu Pariza, kasnih dvadesetih godina prošlog veka, gde upoznajemo junakinju Suzan (Anaïs Demoustier). U svom performansu pod nazivom „Električna Venera”, smeštena između dva Van de Grafova generatora, njeno telo sprovodi ogromnu količinu elektriciteta, dok muškarci čekaju u redu da je poljube i preko njenih usana dobiju električni udar. Umorna od života, Suzan je praktično zarobljenica eksploatatorskog i predatorskog vlasnika vašara Titusa (Gustave Kervern).
Dok radoznalo zaviruje u prikolicu lokalnog medijuma, pijani posetilac i slikar Antoan (Pio Marmaï) pomeša je sa proročicom. Očajan da stupi u kontakt sa svojom pokojnom suprugom Iren, Antoan postaje deo prevare koju Suzan, videvši priliku za zaradu, odlučuje da nastavi. Kasnije odlazi i u njegovu kuću kako bi još jednom „prizvala” Iren. Kada trgovac umetninama Arman (Gilles Lellouche), shvati da je upravo ta obmana vratila inspiraciju blokiranom slikaru, počinje da plaća Suzan da nastavi sa seansama. Pokojnu ženu igra Vimala Pons.
Film, prepun romantičnih komplikacija, oslanja se na tradiciju klasične francuske komedije autora kao što su Žan Renoar, Saša Gitri i Rene Kler, što je ponajveća zasluga upravo pomenute Vimale Pons, koja sa dugom bakarnom kosom, uspeva da oslobodi klišeiziranu figuru slobodnog duha i pretvori ga u nešto živo i neodoljivo, prizivajući duh Žane Moro iz filma „Žil i Džim“ Fransoa Trifoa. Boemska atmosfera, raskošna, bogata detaljima i vizuelno upečatljiva scenografija, vedra i razigrana muzika, sa fantastičnom završnom špicom (pesma Venus grupe Shocking Blue) učinili su ovaj film vrednim gledanja.
Uz podršku partnera Cockta, IZIPIZI, Plazma Rolsi i MCF Megacom Film Srbija, BURO. Srbija i ove godine donosi ekskluzivne priče sa 79. Filmskog festivala u Kanu.
Fotografije: Profimedia, Cannes Film Festival