Priča o umetničkom delu koje je prodato za više od 155 miliona evra

Slika Džeksona Poloka prodata je za rekordnih 181,2 miliona dolara (oko 156 miliona evra) u aukcijskoj kući Christie’s u Njujorku. Prodaja u ponedeljak učinila je delo Number 7A, 1948 četvrtim najskupljim radom ikada prodatim na aukciji, navodi ARTnews.

Prethodni aukcijski rekord za neko Polokovo delo iznosio je 61,2 miliona dolara, a postavljen je 2021. godine. Druga dela ovog apstraktnog ekspresioniste prodavana su na privatnim aukcijama i za iznose do 200 miliona dolara.

Aukcijska kuća Christie’s nazvala je sliku Number 7A, 1948, koja prikazuje crne kapljice boje sa primesama crvene na ogromnom platnu dužine veće od tri metra, ključnim delom istorije umetnosti.

„Upravo se ovim delom Polok konačno oslobađa okova konvencionalnog štafelajnog slikarstva i stvara jednu od prvih istinski apstraktnih slika u istoriji umetnosti“, navedeno je u onlajn opisu ovog dela.

Portret Elizabet Lederer, koji je austrijski majstor Gustav Klimt naslikao između 1914. i 1916. godine, prodat je za 236,4 miliona dolara, čime je postao drugo najskuplje umetničko delo ikada prodato na aukciji.

Slika San (Krevet), 1940, autoportret meksičke umetnice Fride Kalo, prodata je za 54,7 miliona dolara, što predstavlja rekord za sliku čiji je autor žena.

Najskuplja slika ikada prodata na aukciji je Salvator Mundi (Spasitelj sveta), renesansno delo koje se pripisuje Leonardu da Vinčiju, a koje je kupljeno za 450 miliona dolara 2017. godine.

Ali, vratimo se na Poloka – šta čini ovo njegovo delo vrednim milionima?

Delo Džeksona Poloka vredno više od 150 miliona evra

Džekson Polok naslikao je delo danas poznato kao Number 7A, 1948 kada je imao trideset šest godina, u ambaru pored svoje kuće u Springsu, blizu Ist Hemptona, na samom kraju Long Ajlenda. Taj prostor je koristio kao svoj atelje prethodne dve godine, piše Christie’s.

Upravo je u ovom improvizovanom ateljeu počeo da radi sa platnima pričvršćenim za drveni pod, izjavivši 1947. godine: „Na podu sam opušteniji. Osećam se bliže, kao (da sam) deo slike, jer na taj način mogu da hodam oko nje, radim sa sve četiri strane i bukvalno budem u slici.”

Ova slika je dugačak pravougaonik, dimenzija oko 90 centimetara sa otprilike tri metra, a neke druge slike nastale tamo su čak i veće; platno se stoga odmotavalo kako je radio.

Međutim, potom bi okačio sliku na zid kako bi je procenio, obično je ponovo vraćajući na pod radi daljeg rada, govoreći: „Nemam strah od unošenja promena, uništavanja prizora itd., jer slika ima sopstveni život. Trudim se da je pustim da se sama ispolji.”

Number 7A, 1948 zaista izgleda kao da ima sopstveni život, istovremeno prikazujući sredstva svog nastanka, a ipak ne otkrivajući u potpunosti kako je tačno napravljena.

View this post on Instagram

A post shared by Stephen Larkin (@stephentlarkin)

Posmatrajući sliku, pozvani ste da duže pratite tragove boja. Štaviše, unutar polja ovog apstraktnog dela možete uočiti zasebne „centre interesovanja“ umetnika, ali je isto tako možete posmatrati i u njenoj celini kao jedan jedinstven, neprekidan „centar interesovanja“.

Način na koji je slika Number 7A komponovana je takođe zanimljiv – sa varijacijama u gustini, od finijih linija nalik nitima, do gušćih tragova boje, izlivenih, pokapananih i vođenih četkom ili štapom, a koji su ispresecani mrljama i nakupljenim lokvicama linija; tako formiraju oblike različitih veličina i refleksije koji posebno privlače našu pažnju. Iza svega toga nema nikakvih skrivenih figura niti slikovnih prikaza.

Džekson Polok rođen je u Kodiju u Vajomingu 1912. godine i postao je jedan od najznačajnijih umetnika zahvaljujući svom doprinosu američkom pokretu apstraktnog ekspresionizma. Poznat je po razvoju tehnike koja se naziva akciono slikarstvo.

Tokom svojih formativnih godina koristio je kreativna sredstva kako bi izrazio emocije i ublažio anksioznost. U pratnji svog brata, preselio se u Njujork 1930. godine i upisao umetničku školu Art Students League, gde je učio kod Tomasa Harta Bentona. Takođe je pohađao časove vajanja i bio plaćen da oslikava i ukrašava javne zgrade.

Kao labilan učenik poznat po neukrotivoj naravi, koju je dodatno podgrevala zavisnost od alkohola, ubrzo je skrenuo sa konvencionalnog puta i utonuo u sopstvene, jedinstvene oblike umetničkog izražavanja. Budući da je odrastao u Arizoni, Polok je razvio strast prema umetnosti i kulturi američkih starosedelac, što mu je promenilo tok karijere. Početkom 1940-ih izložio je svoje prve radove u galerijama na Menhetnu, a 1945. godine oženio se koleginicom, slikarkom Li Krasner.

Od 1947. godine pa nadalje, Džekson Polok počinje da se zanima za apstraktne tehnike i postaje jedan od predvodnika novonastalog američkog pokreta apstraktnog ekspresionizma. Njegova dela nastala između 1947. i 1951. godine poznata su kao slike iz njegovog „perioda kapanja” (drip period).

Polok je preminuo 11. avgusta 1956. godine u saobraćajnoj nesreći, ostavljajući iza sebe monumentalan opus.

Naslovna fotografija: JOHN ANGELILLO / UPI / Profimedia