Šta je danas impresionizam?
Naizgled banalan, a nekada - čin pobune.
Impresionizam je jedan od najprepoznatljivijih umetničkih pravaca. Moneovi lokvanji, Degaove balerine, Renoarovi banketi i proslave postali su deo naše svakodnevice i opštepoznati prizori.
Slike u stilu impresionizma nalaze se na platnima uličnih prodavaca, akvarelista duž rivijera, a često nam je prva asocijacija na izgled umetnika upravo stvaralac baziran u Francuskoj iz druge polovine 19. veka. Drugim rečima, toliko su rabljene i sveprisutne da su na granici banalne stereotipije i krindža.
Pa ipak, misliti kao impresionista pre vek i po, verovati u pravo da se svet slika i doživljava onako kako ga vidiš, i još važnije ‒ osećaš, bilo je jeretičko stanje uma i odluka koja je vodila u duboki andergraund.
U Parizu onoga vremena, kao umetničkom centru sveta, znalo se šta se uči na Akademiji, šta smeš i možeš da slikaš da bi ti se slika našla na čuvenom Salonu, i to je bila jedina šansa da se od umetnosti živi i da o vama neko nešto napiše.
Pravila su bila jasna: opisuje se scena iz Biblije ili iz antičke mitologije; dozvoljeno je, takođe, prikazati egzotičnost Orijenta ili herojsku borbu grčkog naroda za nezavisnost. Nešto pre toga u modi je bilo glorifikovanje Napoleonove, imperijalne vojske (dok Car nije završio na Svetoj Jeleni, a ruska vojska na Monmartru), i to je sve.
Takođe, za koju god se predstavu odlučili, ona se ne sme naći u pejzažu, barem ne u prirodi koju ste negde videli pa je i naslikali: scena se morala izmaštati, režirati, odvojiti od stvarnosti tako da bude idealizovana i neprepoznatljiva.
NASTAVAK TEKSTA PROČITAJTE NA BURO. SUBSTACK KANALU:
Fotografije: Profimedia