Povezano
Bez svemirskih odela, bez isforsiranih produkcijskih trikova i bez potrebe da izmišljaju „nove muzičke galaksije“, bend Astronauti je pažnju svog „orbitalnog putovanja“ usmerio je na stvaranje dobrih pesmama. To je, pokazalo se mnogo puta kroz rokenrol istoriju, često daleko komplikovanije od osvajanja Meseca sa čije površine nas pozdravljaju siluete članova ovog novosadskog benda na fino dizajniranoj omotnici.
Novosadski Astronauti postoje od 2011. godine, dok je jezgro benda formirano dve godine kasnije. Prve autorske korake napravili su na engleskom jeziku, da bi vremenom pronašli prirodniji izraz na maternjem. Nakon godina rada, oblikovanja zvuka i traženja sopstvenog identiteta, publici su se predstavili singlovima „Leto leti“ i „Devojka iz svemira“, numerama koje su najavile izlazak prvog albuma „Ti mi kaži kuda sad“ (Menart Srbija). Kao autori muzike i aranžmana stoje članovi benda, dok tekstove najvećim delom potpisuju David Knežević i Marko Pilipović.
Osnovni jezik Astronauta je power pop. Poslednjih decenija domaća publika nije baš često u prilici da se susretne sa tim terminom, iako je njegov uticaj globalno prisutan. U najkraćem, reč je o spoju gitarskog roka i gotovo savršeno oblikovane pop melodije. Takve pesme pokreće tinejdžerski duh, krunisan zaraznim refrenom i osećajem neposrednosti. Nema suvišnih ukrasa, nema potrebe za demonstracijom veštine.
Sve je podređeno melodiji i dobrom zezanju.
Upravo zbog toga album vrlo lako priziva asocijacije na bendove kao što su Weezer, Mercury Rev, Yo La Tengo ili Teenage Fanclub iz njihovih najinspirisanijih faza devedesetih. Prisutan je uticaj američkih koledž bendova sa početka dvehiljaditih, naročito estetika koju su Fountains of Wayne doveli do savršenstva u svom neuništivom hitu „Stacy’s Mom“. Astronauti ne kopiraju taj obrazac, ali ga veoma dobro razumeju. U načinu na koji grade refrene i organizuju dinamiku pesama moguće je prepoznati ono što su nekada objavljivali bendovi Eva Braun i Popcycle. Ponegde isplivavaju rani radovi grupe Euforija, dok je bend aranžmanski najbliži estetici svojih sugrađana iz sastava Nemi pesnik. Sve te reference funkcionišu kao koordinate na Astronautskoj mapi.
Album „Ti mi kaži kuda sad“ poseduje lajt rifove, ritam sekcija je sigurna, a vokalne deonice su napisane sa namerom da ostanu u sećanju. Njihov pristup podseća na logiku koja je, na primer, od singla „Sex and Candy“ (1997) grupe Marcy Playground, napravila omanju revoluciju. Nije stvar u sličnosti zvuka, već u razumevanju da atmosfera često postiže više od prenaglašene dramatike. Astronauti su iskoristili godine rada da precizno definišu autorski rukopis i pretvore ga u kolekciju pesama koja ima jasnu formu, karakter i smer.
Pred nama je debitantsko izdanje čije vrednost leži u dobro ispečenom zanatu. To je inče temelj na kom su izgrađene karijere svih velikih power pop bendova. Ako je suditi po sadržaju, nije mala stvar kada bend već na debiju zvuči kao da je stigao tamo gde je želeo da bude.
Fotografije: Dušan Živkić, PROMO