Povezano
Sve je više onih koji u svom domu žele moderan gramofon i stilizovan vinil, spremni da za samo jedno izdanje izdvoje i više od 50 evra. Ipak, usled ovakavog skoka cena novih ploča, samo strastveni kolekcionari i najveći entuzijasti uspevaju da isprate ovaj skupi hobi, dok ostalima preostaje samo želja.
Međutim, dok cene ploča lete u nebo, muzika na njima stiže skraćena, nedovršena i nekompletna u odnosu na onu koju besplatno ili uz simboličnu pretplatu slušamo na internetu. Kako se dogodilo da najskuplji format pruži najmanje i da li su ljubitelji vinila postali žrtve lukave industrijske zamke?
Upravo ovim gorućim problemom nedavno se bavio britanski Gardijan (The Guardian), analizirajući iskustva i rastuće nezadovoljstvo među kupcima ploča. Njihovo istraživanje donosi poražavajući zaključak: današnji vinili su skupoceni i vizuelno bogato opremljeni, ali sve češće ne sadrže celokupnu muziku.
Nakon što su imena poput Olivije Rodrigo, Charli XCX i mnogih drugih na tržište izbacila nepotpune ili nedovršene verzije na pločama, obožavaoci širom sveta ostali su u šoku, osećajući se potpuno zakinuto.
Jedan od najsvežijih ekscesa ove vrste vezan je upravo za projekat pevačice Charli XCX. Bila je to jedna od najiščekivanijih saradnji godine: pop zvezda udružila je snage sa kultnim filmskim rediteljem Dejvidom Kronenbergom na pesmi No One Lasts Forever, završnoj numeri njenog novog albuma Music, Fashion, Film, koji je odmah po izlasku debitovao na prvom mestu u Velikoj Britaniji.
Iako je ugledni magazin Varajeti (Variety) ovu saradnju proglasio „samim srcem i suštinom celog albuma“, obožavaoce koji su kupili ploču dočekao je hladan tuš, Kronenbergovog glasa na vinilu uopšte nema, jer pesma u tom trenutku nije bila završena na vreme za fabrički rok štampe.
Pesma ne sadrži narativnu deonicu Dejvida Kronenberga upečatljivo razmišljanje o umetnosti, smrti i večnosti – koja se nalazi na striming platformama poput Spotifaja i Epl mjuzika.
Zašto se vinil sve više razlikuje od svojih digitalnih verzija?
Saznanje da verzije na vinilu nisu potpuni albumi navodi fanove da porazmisle o kupovini. Međutim pre kupovine, fanovi ni ne znaju šta ih na ploči očekuje. Umetnici i izdavačke kuće treba da unapred saopšte ove razlike kako bi ljudi mogli da donesu promišljenu odluku pre nego što potroše novac na fizičko izdanje.
Charli XCX nije jedina. Fanovi koji su u pretprodaji naručili treći album Olivije Rodrigo, You Seem Pretty Sad for a Girl So in Love, uočili su neočekivane izmene na čak šest pesama na vinilskim izdanjima, uključujući izostavljene mostove, završnice i druge muzičke deonice.
U međuvremenu, kupci drugog albuma pevačice Rej (Raye) otkrili su da njihove ploče ne sadrže konačan miks: This Album May Contain Hope („Ovaj album možda sadrži nadu“), obećavao je naslov, ali ne i završene pesme. Reagujući na to, Rej kako navodi Gardijan (The Guardian) je rekla: „Zaista se izvinjavam… digitalne verzije nekih od ovih pesama prilično se razlikuju. I to prosto morate prihvatiti jer sam dala sve od sebe.“
Ovo je najgori pop trend ove godine: fanovi koji plaćaju najvišu cenu kako bi u pretprodaji nabavili ono što je navodno najpoželjnije, najvrednije ili najraskošnije izdanje albuma, u zamenu dobijaju nepotpune ili nedovršene verzije muzike.
U slučaju pevačice Rej, ona je pokušala da situaciji da pozitivan prizvuk, šaleći se u razgovoru sa Zejnom Louom kako bi gotovo završeni vinil mogao postati kolekcionarski primerak. Međutim, fanovi plitkog džepa ne vide ništa smešno u tome. „Sasvim je opravdano pretpostaviti da, kada kupujete ploču, kupujete konačni snimak“, napisao je jedan korisnik na Reditu, u tek jednoj od desetina sličnih objava.
Na drugom mestu, prvo izdanje albuma Hurry Up Tomorrow muzičara Vikenda (The Weeknd) sadržalo je svega 11 od ukupno 22 pesme koliko ih ima na digitalnoj verziji, uz kraće ili ranije mikseve, drugačije prelaze i izostavljana gostovanja; nakon toga usledilo je dvostruko vinilsko izdanje označeno kao „kompletno“.
Prva vinilska izdanja albuma Cowboy Carter pevačice Bijonse imala su pet pesama manje u odnosu na digitalnu verziju, što je izazvalo zaprepašćenje među fanovima, na molbe za komentar u to vreme nije odgovorila, dok se drugi albumi, poput Pink Friday 2 Niki Minaž i Tha Carter VI Lila Vejna, štampaju na vinilu u znatno kraćim verzijama kako bi se izbegla skupa dvostruka ili trostruka izdanja.
Još jedan razlog leži u tome što fabrike za izradu vinila moraju dobiti matrica-snimke i dizajnerska rešenja najmanje šest nedelja pre planiranog datuma izlaska, pri čemu složena pakovanja ili višestruke varijante zahtevaju dodatno vreme.
Sa druge strane, Spotifaju je potrebno svega pet radnih dana za obradu digitalnih fajlova
Kada je reč o Oliviji Rodrigo, njen album koji je u junu izbio na vrh top-lista izdat je u najmanje dvanaest različitih vinilskih varijacija, uključujući potpisane primerke, ploče sa slikom (picture disc), izdanja sa lentikularnim omotom, alternativnim naslovnicama, ekskluzive za pojedine prodavnice, pop-up knjige i čitavu dugu obojenih ploča.
Međutim, sve one sadrže skraćene verzije pesama kao što su Honeybee, Maggots for Brains i The Cure – gde je ova poslednja, na primer, ostala bez romantične završnice na violini. Rezovi su toliko učestali da su fanovi u početku pomislili da je reč o grešci u štampi.
Izdavačka kuća i PR tim Olivije Rodrigo nisu odgovorili na zahteve za objašnjenje, ali se pevačici omaklo da prizna kako je završna numera Cigarette Smoke napisana svega nedelju dana pre nego što je morala „sve da preda za vinil“.
Rokovi proizvodnje sada direktno zalaze u sam kreativni proces, postoji jedan rok da se bilo kakva verzija albuma stavi na ploču, i drugi da se da finiš konačnom miksu za striming platforme.
Ako je tako, ne bi li umetnici morali jasnije da predoče fanovima da na vinilu mogu dobiti verziju koja se razlikuje od digitalnog izdanja?
Kombinacija hiperprodukcije različitih izdanja i straha fanova da ne propuste ekskluzivu (FOMO efekat) donela je ogromnu zaradu izdavačkim kućama. Ilustracije radi, prodaja vinila u Velikoj Britaniji prošle godine dostigla je 7,6 miliona primeraka, što je prema podacima BPI-ja rast od 13,3 odsto i čak 18. uzastopna godina rasta.
Međutim, ovakva praksa preti da stvori ozbiljno zasićenje kod kupaca i uzrokuje pucanje ovog uspešnog balona. A šteta bi bila ogromna. Da je komunikacija izdavača transparentna i iskrena, ovaj povratak vinilima mogao bi da ima daleko lepši i trajniji efekat.
Ekspresan rast broja ljubitelja ploča pokazao je da publika žudi za autentičnošću i ritualom, kao da kroz to prepoznatljivo pucketanje igle pokušavamo da se vratimo u neko mirnije, toplije vreme kada se živelo sporije, a muzika slušala sa više pažnje i duše.