Kako izgleda društveno angažovani muzej? Nagrađeni The Box Plymouth
Zavirite u umetničku kutiju!
Povezano
Muzej „Kutija” (The Box Plymouth) osvojio je britansku nacionalnu nagradu za Muzej godine u izboru Art fonda za 2026. godinu (Art Fund Museum of the Year 2026), čime je dobio finansijski najvredniju svetsku muzejsku nagradu od 120.000 funti.
Pobeda ovog šest godina starog regionalnog muzeja nad nacionalnim gigantima, poput Nacionalne galerije u Londonu i Muzeja Viktorije i Alberta, pokazuje da najbolje muzejske prakse ne treba da se definišu isključivo bogatstvom zbirki, već inovativnošću i sposobnošću institucije da istinski pripada zajednici kojoj služi.
Ovaj primer civilno – društvenog muzeja nudi putokaz ostalim muzejima u zemlji ka reformi i aktivnijem uključivanju zajednice
Ukupni nagradni fond bio je 200.000 funti, gde su preostala četiri finalista dobila po 20.000 funti i samim tim ova nagrada predstavlja finansijski najvredniju muzejsku nagradu na svetu.
Muzejska dragocena „Kutija” (The Box)
The Box Plymouth otvoren je u septembru 2020. godine nakon kapitalnog ulaganja od 48 miliona funti, koje je realizovala lokalna samouprava Plimuta. Tokom prvih pet godina rada, ova institucija je zabeležila preko 1,3 miliona posetilaca, potvrđujući status vodeće kulturne destinacije u jugozapadnom delu Engleske.
Ključ uspeha ove ustanove leži u merljivom dokazivanju sopstvene društvene opravdanosti. U Izveštaju o društvenom i ekonomskom uticaju (Social and Economic Impact Report), objavljenom povodom pete godišnjice rada, izračunato je da je rad muzeja doneo više od 100 miliona funti direktne koristi za zdravlje i blagostanje (health and wellbeing) lokalnog stanovništva, smanjujući socijalnu izolaciju i pružajući podršku mentalnom zdravlju.
Istovremeno, lokalnoj ekonomiji grada Plimuta obezbeđen je podsticaj u iznosu preko 200 miliona funti kroz razvoj turizma i ugostiteljstva. Ovi podaci pružaju revolucionaran argument za menadžment u kulturi: dugoročne investicije u kulturu nisu pasivni budžetski trošak, već generatori ekonomske vrednosti i socijalne stabilnosti
Ovakva statistika direktno proističe iz činjenice da je muzej uspeo da uključi čak 89 odsto škola u Plimutu u svoje redovne aktivnosti, čime je obrazovni sistem postao integralni deo muzejskog ekosistema
Godišnji obrazovni programi obuhvataju 10.000 dece, dok porodične aktivnosti privlače preko 30.000 posetilaca svake godine, uključujući i posebne senzorne sesije pod nazivom „Pitam se“ namenjene deci mlađoj od pet godina.
Takođe, struktura finansiranja nagrade Art Fund Museum of the Year svedoči o modelu građanske nezavisnosti. Nagrada se u potpunosti finansira kroz članarine više od 140.000 građana koji kupuju Nacionalnu umetničku propusnicu (National Art Pass), uz podršku privatnih donatora.
Vlasnici ovih kartica ostvaruju popuste u svim nominovanim muzejima i stotinama drugih institucija širom Ujedinjenog Kraljevstva, što stvara samoodrživ krug u kojem publika direktno finansira izvrsnost u kulturi.
Credit line: ED/JL/Art Fund Museum of Year / Camerapress / Profimedia
U ovoj zanimljivoj kutiji pronaći ćete: humanost, angažovanost i kreativnost
The Box Plymouth pod jednim krovom okuplja više od dva miliona umetničkih dela, istorijskih predmeta, prirodnjačkih eksponata i arhivske građe. Umesto da ove kolekcije budu statični spomenici prošlosti, kustoski tim ih koristi za preispitivanje istorijskih narativa i davanje glasa zajednicama čije su priče tradicionalno ostajale izvan institucionalnih okvira.
Ovaj angažovani pristup prepoznat je kroz tri ključna projekta vođena od strane umetnika tokom 2025. godine, koji su presudno uticali na odluku žirija da muzeju dodeli prvu nagradu:
- Izložba umetnika Osmana Jusefzada (Osman Yousefzada) pod nazivom When Will We Be Good Enough? bavila se kolonijalnom istorijom i imperijalnim nasleđem kroz kritičku rekontekstualizaciju predmeta iz muzejske zbirke.
- Projekat umetnice Džil Bredli (Jyll Bradley) pod nazivom Running and Returning istraživao je inovativne kustoske metode kojima se istorijska arhivska građa može učiniti lično relevantnom, emotivno pristupačnom i otvorenom za savremenu publiku.
- Umetnička intervencija Džeremija Delera (Jeremy Deller) Hello Sailor!, realizovana u saradnji sa Nacionalnom galerijom (National Gallery) u okviru programa The Triumph of Art, donela je muzejske zbirke direktno u javne prostore i na ulice Plimuta, slaveći karnevalsku kulturu, festivale i zajedništvo kao ključne elemente građanskog identiteta.
Kroz uspešne participativne projekte u lokalnoj zajednici i velike letnje izložbe u 2026. godini, poput retrospektive Džilijan Ejrs i postavke „Echoes of Us”, muzej The Box potvrdio je svoje visoke programske standarde kao ponosni dobitnik titule za Muzej godine.
Muzej može istovremeno biti i vrhunska galerija i društveno angažovan prostor koji aktivno rešava lokalne probleme i promoviše socijalnu pravdu
Kako je primetila članica žirija Džun Sarpong (June Sarpong), ovaj muzej je uspeo da stvori autentičan osećaj građanskog vlasništva, povezujući se podjednako sa marginalizovanom Vindraš zajednicom (Windrush community) i sa lokalnim univerzitetom.
Iskustvo muzeja The Box nudi jasan teorijski i praktični okvir za modernizaciju muzejskih ustanova u Srbiji. Domaći muzejski sistem, definisan Zakonom o muzejskoj delatnosti Republike Srbije, poseduje bogate zbirke i razvijenu mrežu matičnih i centralnih institucija, kao što su Narodni muzej Srbije, Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), Etnografski muzej i Muzej Jugoslavije.
Ipak, u praksi se i dalje uočava nedostatak sistemskih instrumenata za evaluaciju društvenog uticaja i nedovoljna participacija publike u kreiranju sadržaja, ali sve to je odraz minimalnog ulaganja države u kulturu.
Prva važna lekcija odnosi se na prelazak sa pasivnog izlaganja na participativno kustosko delovanje. Muzej Jugoslavije, ali i drugi manje poznat muzeji i skrivene galerije u Beogradu već primenjuju inovativne prakse kroz rad sa zajednicom i studentske prakse, ali sve kulturne ustanove moraju usvojiti direktnije modele saradnje sa građanima, nalik na devonportski projekat u Plimutu.
Pozivanje lokalnog stanovništva da donira predmete i aktivno učestvuje u redefinisanju istorijskih zbirki može značajno smanjiti distancu između muzeja i građana
Druga lekcija se tiče istraživanja i evaluacije komunikacije sa publikom
To podrazumeva uvođenje redovnih senzornih programa za najmlađe posetioce i razvijanje programa učenja koji bi se, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, sistemski integrisali u školske planove i programe.
Treća, i možda najvažnija lekcija, jeste ekonomsko pozicioniranje muzeja. Da bi srpski muzeji mogli da dokažu svoju punu društvenu opravdanost, neophodno je usvojiti savremene muzeološke metodologije za merenje socio-ekonomskog uticaja.
Kada bi domaće institucije mogle da predstave lokalnim samoupravama precizne podatke o tome koliko njihovi programi doprinose mentalnom zdravlju građana, smanjenju stope socijalne isključenosti ili razvoju kulturnog turizma, to bi dramatično promenilo način na koji se kulturni budžeti planiraju i raspodeljuju.
Kada se muzej hrabro okrene svojoj zajednici, preispitujući sopstvene zbirke kroz prizmu inkluzije, tolerancije i društvene angažovanosti, on prestaje da bude potrošač javnih sredstava i postaje jedan od najvažnijih stubova održivog društvenog razvoja.
Najbolje muzejske prakse danas treba da se ponose inovativnošću, hrabrošću i sposobnošću da se ustanova transformiše u prostor koji istinski pripada zajednici kojoj služi