Tri filma koja ove nedelje gledamo na otvorenom u Beogradu
Filmske priče za tople julske noći.
Povezano
Leto je – lepo je da večeri provodimo napolju, a gledanje filmova pod vedrim julskim nebom je uvek dobra ideja. U Beogradu, ovo leto donosi nekoliko lokacija s projekcijama na otvorenom.
Već godinama, Novi bioskop Zvezda, s razlogom poseban kulturni fenomen grada, nastavlja tradiciju odličnih naslova koje prikazuju na ušuškanom krovu zgrade. Božidarac i Kvaka 22 takođe priređuju gledanje filmova na otvorenom, a tu je i Art bioskop Kolarac u samom centru Beograda.
Na Tašu, od 19. jula očekuje se početak Family Picnic Cinema, festivala koji će prikazivati naslove za porodicu. Galerija Beograd do 29. avgusta organizuje prikazivanje ostvarenja na otvorenom, a repertoar je raznolik. Još jedna adresa je bar Nula Pet na Dorćolu, koji ima projekcije svakog ponedeljka.
Dakle, ostaje vam samo da pozovete nekoga na dejt, ili isplanirate solo sastanak – a mi vam predlažemo tri naslova koja su nam privukla pažnju i poželeli smo da ih pogledamo u toku nedelje.
Filmovi koje gledamo na otvorenom: Leptirica
Večeras, Novi bioskop Zvezda oprašta se od velikog Đorđa Kadijevića, koji nas je napustio 10. jula. Kadijević je jedan od najznačajnijih srpskih reditelja, erudita i divan čovek kojeg je bilo uživanje i čast slušati i gledati.
Zato večeras, 13. jula od 21 čas, u Novom bioskopu Zvezda gledamo Leptiricu, Kadijevićev magnum opus. Mnogo toga je rečeno i napisano o kultnom ostvarenju, a nama je zanimljivo da je Kadijević u nekoliko navrata izjavio da nikada nije smatrao Leptiricu horor filmom i da ga horor kao žanr nikada nije zanimao. Izjavio je da Leptiricu doživljava kao priču koja se bavi prisustvom metafizičkog zla u ljudskoj savesti.
„Projekciju posvećujemo sećanju na nedavno preminulog reditelja Đorđa Kadijevića, jednog od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog filma. Njegov opus ostavio je neizbrisiv trag u istoriji naše kinematografije, a Leptirica je ostala njegovo najprepoznatljivije i jedno od najvoljenijih ostvarenja. Pozivamo vas da nam se pridružite na ovoj posebnoj projekciji i zajedno odamo počast umetniku čija će dela nastaviti da inspirišu i uznemiravaju generacije gledalaca“, napisali su iz Novog bioskopa Zvezda.
La Chimera
Na terasi kultnog beogradskog mesta Kvaka 22, u sredu, 15. jula, od 20:45 časova očekuje se projekcija modernog klasika zbog kojeg smo još više zavoleli Džoša O’Konora. La Chimera donosi priču o Englezu u Italiji i njegovoj živopisnoj bandi tombarola – pljačkaša grobnica. To je priča o životu, ljubavi i smrti u potrazi za zakopanim blagom koje „nije stvoreno za ljudske oči“.
Nijedan opis onoga što se dešava u La Chimera ne može adekvatno preneti ono što se zaista zbiva u priči, jer pruža osećaj kao da posmatrate manifestaciju drevne magije. Artur je glavni junak, a njegovo postepeno spoznavanje činjenice da je čitav njegov način života izgrađen na skrnavljenju upravo onih stvari koje voli, daje priči strukturu sna.
Priča koju autorka Alisa Rohrvaker ovde donosi jeste o toskanskoj zemlji i prelepim tajnama koje spavaju pod našim nogama. Himera je biće sačinjeno od različitih genetskih komponenti, a ostvarenje Alise Rohrvaker nosi takav naslov upravo zato što spaja svet u kojem živimo sa onostranošću „večnih lovišta“.
Kako piše The Guardian, bogatstvo filma proističe iz naizgled neiscrpnog obilja ideja Alise Rohrvaker: opipljivog, teksturalnog kvaliteta koji se dobija smenjivanjem različitih filmskih traka – direktorka fotografije Elen Luvar snima na formatima od 35 mm, Super 16 mm i 16 mm.
„La Chimera je jedan od najlepših evropskih filmova poslednjih godina – neobična mešavina magičnog realizma, italijanske melanholije, nežne komedije i bajke za odrasle. Film koji vas podseća da su najvrednije stvari upravo one koje ne možemo posedovati“, navodi Kvaka 22.
The Christophers
Poslednje ostvarenje koje je snimio Stiven Soderberg gledamo u nedelju 19. jula od 21 čas u Art bioskopu Kolarac. The Christophers prati priču o majstoru slikarstva koji umire pre nego što je uspeo da završi legendarnu seriju portreta, i mladom umetniku kojeg unajmljuju slikarova deca kako bi „dovršio“ ova dela i omogućio im da budu prodata na aukciji za milione dolara.
Ijan Mekelen je odličan u ulozi starijeg slikara Džulijana Sklara, senzacije iz perioda „ludih šezdesetih“ u Londonu (Swingin’ London), koji se pod starost pretvorio u oronulu karikaturu samog sebe. On retko napušta svoj dom, koji zapravo čine dve spojene gradske kuće – jedna koja mu služi kao stan i druga u kojoj je studio.
Umetnički svet više ne mari za Džulijanov rad, osim za „Kristofere“ – dve serije portreta prelepog mladog čoveka za kojeg se već iz samog načina na koji ga umetnik posmatra može zaključiti da mu je bio ljubavnik. Džulijanova deca u četrdesetim godinama, Barnabi i Sali (Džejms Korden i Džesika Ganing), rođena u periodu kada je on krio svoju seksualnost, traže od mlade slikarke Lori Batler (Mikaela Koel) da završi tu treću seriju kako bi je prodali.
Soderberg je oduvek bio reditelj spreman da eksperimentiše sa formom i žanrom. Tako da ovoga puta donosi živopisnu i visprenu kamernu dramu, bitku volje između dva lika, prepunu preokreta, otkrića i lukavog humora koji bocka i podbada svet umetnosti.
Mekelenova uloga, koja predstavlja stručan i energičan spoj šarma i surovosti, ono je što filmu zaista daje pravi vetar u leđa i pokretačku snagu, čineći ga vrednim gledanja, posebno na kraju vikenda.
Naslovna fotografija: Tempesta – Amka Films Productions – Album / Album / Profimedia