Kultni letnji filmovi koje gledamo u Jugoslovenskoj Kinoteci do kraja jula
Save the date(s).
Povezano
Jugoslovenska kinoteka objavila je repertoar svih filmova koje će prikazivati do kraja avgusta – a mi se ovoga puta fokusiramo na program poetičnog naziva „Kad je letu pedalj do zenita“.
Zapravo, u pitanju je deo stiha Ivana V. Lalića iz pesme „Nikada samlji“, iz 1989. godine.
Nikada samlji nego krajem jula
Kada je letu pedalj do zenita,
A hlorofilu aršin do rasula
U metastazi žutila i ruja
Kako navode iz Kinoteke na sajtu, odabrane filmove, „ne povezuju tema ili žanr, već pre svega zajednička atmosfera ili temperatura. U središtu su trenuci kada se život čini na vrhuncu svoje punoće, a ipak se u toj punoći već naslućuje promena – neizvesna, neimenovana, možda spasonosna, možda kobna“, objašnjava pomoćnik direktora Kinoteke za programsku delatnost, Jovan Marković.
„Ovi filmovi kreiraju prostor i vreme iščekivanja: između mladosti i zrelosti, ljubavi i rastanka, slobode i odgovornosti, odlaska i povratka. Kroz ostvarenja Ingmara Bergmana, Mikelanđela Antonionija, Renea Klemana, Bernarda Bertolučija, Romana Polanskog, Aleksandra Petrovića, Dejvida Linča i drugih autora, ciklus istražuje leto ne samo kao godišnje doba, već kao stanje duha i vreme kada svet deluje najbliži čulima, dok ono najvažnije tek treba da se dogodi“, ističe Marković.
Ciklus se prikazuje do kraja jula, ali i celog avgusta. Mi smo se ovoga puta fokusiramo na filmove koje bismo voleli da pogledamo do kraja ovog meseca.
Sve projekcije biće održane u Uzun Mirkovoj 1.
Letnji filmovi u Jugoslovenskoj kinoteci: Viaggio in Italia
U četvrtak, 23. jula, od 17 časova, izlazimo ranije s posla kako bismo gledali ovo ostvarenje Roberta Roselinija. Džordž Sanders i Ingrid Bergman tumače Aleksandera i Ketrin Džojs, dobrostojeći engleski bračni par koji dolazi u južnu Italiju kako bi prodao jedno imanje i malo razgledao znamenitosti.
Međutim, uznemirujuća lepota pejzaža i vrtoglavi osećaj istorije ubrzavaju krizu u njihovom ionako uzdrmanom braku. Film se često karakteriše kao studija splina i usirenog dolce far niente života – kao otupelost i malaksalost u kojoj sazreva bračni očaj, pod vrelim letnjim suncem.
To Live and Die in LA
U petak, 24. jula, od 19 časova, gledamo jedan od najboljih neo-noir trilera osamdesetih. Na prvi pogled, pred nama je naizgled jednostavna priča o agentu tajne službe koji je odlučan u nameri da učini sve što je potrebno kako bi osvetio smrt svog partnera i konačno iza rešetaka smestio ozloglašenog falsifikatora.
Međutim, ubrzo shvatamo da se ispod površine krije mnoštvo intrigantnih ideja. Počevši od simboličnog imena protagoniste – Čens (Chance, rizik, šansa) – koje dodatno naglašava njegovu ličnost zavisnika od adrenalina i uzbuđenja, spremnog da juri kroz život bez mnogo saosećanja ili empatije; preko moralno sumnjivih postupaka praktično svakog drugog važnijeg lika u filmu; pa sve do briljantno stilizovanog negativca. Svet iz ostvarenja To Live and Die in L.A. nije crno-beli; naseljava ga čitav spektar živopisnih i sumnjivih likova od kojih svaki radi isključivo u sopstvenom interesu.
The African Queen
U subotu, 25. jula od 17 časova, gledamo klasik s Ketrin Hepbern i Hamfrijem Bogartom, koji je za ovu ulogu dobio svog jedinog Oskara. Režiser Džon Hjuston je spakovao svoju glumačku ekipu i filmsku posadu i uputio se u najdublje predele Afrike kako bi ekranizovao roman S. S. Forestera, a haos je od tog trenutka praktično preuzeo glavnu reč.
Brojne nevolje i iskušenja zamalo su zasenili sam film, čija radnja počinje sa Rouz Sejer (Hepbern) i njenim bratom, velečasnim Semjuelom Sejerom (Robert Morli), koji vode crkvenu misiju i zajednicu u Ugandi. Vesti o izbijanju Prvog svetskog rata donosi im gospodin Čarli Alnat (Bogart), koji im inače dostavlja poštu i zalihe. Tragedija ubrzo pogađa malu misiju, spajajući Rouz i Čarlija u prilično nelagodan savez dok zajedno beže kako bi spasili sopstvene živote.
Badlands
Drugi dan vikenda, 26. jul, rezervisan je za kultno debitantsko ostvarenje Terensa Malika, koje gledamo od 19 časova. Inspirisan stvarnim nizom ubistava koji su počinili Čarls Starkveder i njegova devojka Keril En Fugejt, film Badlands donosi priču o Kitu (Martin Šin) i Holi (Sisi Spejsek), dvoje izopštenika koji se zaljubljuju i kreću u krvavi pohod širom pustara Montane. Brus Springstin je gledao baš ovaj film dok je stvarao jedan od svojih najboljih albuma – Nebraska.
Prelepa vizuelna rešenja postala su Malikov zaštitini znak, a ta lepota istovremeno naglašava osećaj nelagode jer stoji u potpunom kontrastu sa prirodom priče koja se pripoveda. Malik stvara otuđujući ambijent u kojem njegovo dvoje glavnih junaka živi, čime dodatno osvetljava generacijski jaz koji Kita i Holi potpuno izmešta iz sveta koji ih okružuje.
Stranger Than Paradise
Džarmušova crno-bela komedija prikazuje se u Jugoslovenskoj Kinoteci 28. jula, u utorak, od 19 časova. Snimljen na 35-milimetarskoj traci u zrnastoj crno-beloj tehnici i rađen u tehnici forsirane perspektive, film donosi ogoljen pogled na stvarnost, pripovedajući jednostavnu priču kroz seriju vinjeta.
Iskazana uz minimalno dijaloga, akcije i emocija, snažna vizuelna rešenja dodatno su naglašena stilizovanim ritmom i montažnim rezovima. Turobna estetika kadriranja, potkrepljena eklektičnom muzikom, omogućava Džarmušovom prepoznatljivom, uzdržanom humoru da nam se prikaže u punoj snazi.
Dog Day Afternoon
Kultna uloga Al Paćina kojoj se vraćamo u sredu, 29. jula, od 21 čas. U pitanju je jedno od najupečatljivijih ostvarenja koja su se pojavila u eri pre blokbastera, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka.
U režiji Sidnija Lumeta, Dog Day Afternoon postao je kultan zahvaljujući svom ogoljenom i sirovom pristupu trileru o taocima. Zasnovan na scenariju koji je u velikoj meri uključivao improvizaciju, s uverljivim likovima od krvi i mesa, istražuje teme otuđenja, zanemarivanja ratnih veterana, medijske histerije i Stokholmskog sindroma. Iako je u svojoj osnovi psihološki triler, on uspešno spaja crnu komediju i ljudsku dramu u napeto i upečatljivo iskustvo koje traje 125 minuta.
Betty Blue
Za kraj, kontroverzan film koji iznova gledamo poslednjeg dana jula – 31. 7. od 21 čas. Beatris Dal tumači ulogu Beti, lude, strastvene, impulsivne, granično psihotične, ali na kraju ipak neodoljive žene u životu Zorga (Žan-Igo Anglad). Zorg je bio samo običan majstor koji farba kućice na plaži, ali kada Beti tokom jedne svađe otkrije da je on napisao roman, postaje potpuno opsednuta njegovim talentom, što je navodi na mnogo radikalnije i odlučnije korake.
Svi su konobari, svi piju crno vino i puše cigarete, harmonika svira na svakom koraku, golišavost je sasvim ležerna stvar, a svi su pritom znojavi i prelepi – ali ovaj film je zapravo izmislio te stereotipe. Odjeknuo je širom sveta i uspostavio arhetip strastvene, autentično francuske psihološke drame. Takođe je vratio strani film na velika vrata u Ameriku, utirući put bioskopskim uspesima ostvarenja kao što je, između ostalih, trilogija „Tri boje“ Kšištofa Kišlovskog.
Naslovna fotografija: All Film Archive/Gaumont / Mary Evans Picture Library / Profimedia