Kad arhitektura slavi boje: 8 najživopisnijih zgrada na svetu
ne plašite se šarene palete!
Povezano
Kada vizuelno zamišljamo antičku Grčku i Rim, prva asocijacija su nam obično beli mermer, stubovi i pompezne hladne građevine.
Ipak, kroz istoriju umetnosti – drevni hramovi, skulpture i trgovi zapravo su prštali od jarkih, gotovo psihodeličnih boja koje su vekovi i kiše vremenom isprali.
Ljudska potreba da kroz pigment udahne život prostoru stara je stotinama hiljada godina: od neandertalaca koji su okerom bojili zidove pećina, preko srednjovekovnih vitraža i raskošnih renesansnih fresaka, pa sve do savremenih simfonija svetlosti i senke poput kubičnog ulaza u Centar Pompidu (Pompidou Centre) u Malagi Danijela Burena (Daniel Buren)*.
Iako je moderan dizajn decenijama naginjao sterilnom minimalizmu, bež enterijerima i sivom betonu – fenomenu koji istoričari umetnosti nazivaju „hromofobijom“ (strahom od boja) – arhitektura se danas vraća svojoj najizražajnijoj formi.
U novoj knjizi „Hromatska arhitektura – veština upotrebe boja u dizajnu“ (Chromatic Architecture – the Craft of Colour in Design), dizajner Adam Natanijel Ferman (Adam Nathaniel Furman) i autorka Kejt Mazad (Kate Mazade) podsećaju nas da je boja presudan sastojak koji zdanje uzdiže do inače nedostižnih visina sklada i vizuelnog užitka.
Od gigantskog tamilskog hrama do futurističkih potkrovlja u Tokiju koja vas namerno izbacuju iz ravnoteže, predstavljamo osam fascinantnih građevina iz njihove knjige koje dokazuju da svet izgleda neuporedivo bolje kada se arhitekte ne plaše šarene palete.
1. Hram Šri Ranganata Svami, Tamil Nadu, Indija
Sri Ranganatha Swamy Temple, Tamil Nadu, India
Južna indijska država Tamil Nadu poznata je po svojoj drevnoj tradiciji upotrebe boja. Izgradnja ovog hrama započeta je još u 1. veku nove ere i nastavljena kroz brojne dinastije sve do kraja 20. veka.
Rezultat je jedan od najvećih religijskih kompleksa na svetu, koji se prostire na više od 60 hektara (150 ari).
Hram čuva 21 kapija, odnosno gopuram (gopuram), čiji su trodimenzionalni reljefi ukrašeni jarkim pigmentima.
„Ovo mesto odiše obiljem duhovnog života koji se kroz prelepu upotrebu pigmenata doživljava na snažan, neposredan način. Boje služe tome da posetioca i vernika izmeste iz svakodnevice i uvedu u prostor kontemplacije i divljenja“, navodi Ferman.
2. Palata katalonske muzike, Barselona, Španija
Palau de la Música Catalana, Barcelona, Spain
Izgled ove koncertne dvorane iz 1908. godine postao je oličenje ubrzane industrijalizacije, bogatstva i kulturne posebnosti Katalonije. Zdanje je projektovao Ljuis Domenek i Muntaner (Lluís Domènech i Montaner), a u arhitekturi se prepliću uticaji secesije (Art Nouveau), romanike i neogotike, zajedno sa mavarskim motivima i tradicijom Valensije.
Za Fermana, svaki detalj palate odiše simbolikom i ne bi delovao strano ni u bajkovitoj šumi. „Svaki komad kamena, baluster, svodni kamen, stub i kapitel, zidna svetiljka i kvaka zasićeni su bojom i dekorativnom formom koje im, kao magijom, udahnjuju život“, kaže on.
3. Zgrada Gardijan, Detroit, Mičigen, SAD
Guardian Building, Detroit, Michigan, US
Lokalno stanovništvo ovu poslovnu zgradu iz 1929. godine, koju je projektovao Virt K. Roland (Wirt C. Rowland), naziva „Katedralom finansija“. Reč je o jednom od najznačajnijih art deko (Art Deco) oblakodera na svetu.
„Roland je ovde upotrebio boju kako bi prikazao širinu zanatskog umeća regije Velikih jezera u SAD početkom 20. veka“, objašnjava Mazadova.
Spoljašnjost je prekrivena sa skoro dva miliona cigala narandžastog tona i ploča od terakote. U unutrašnjosti, glavno predvorje ima trospratni zasvođeni plafon, prekriven mozaičkim „prekrivačem“ od pločica u osnovnim bojama. Zgrada je bila smela potvrda komercijalnog uspeha Detroita tog vremena i danas služi kao živopisan podsetnik na to doba.
4. Robna kuća De Bajenkorf, Ajndhoven, Holandija
De Bijenkorf department store, Eindhoven, Netherlands
Prema zapisima, italijanski arhitekta, dizajner i umetnik Đo Ponti (Gio Ponti) inspiraciju za ovaj projekat iz 1969. godine pronašao je u bujnim, raznobojnim poljima holandskih oranica posmatranim kroz avionski prozor. Učiniti privlačnom ovako veliku zgradu bez prozora bio bi izazov za mnoge arhitekte, ali ne i za Pontija, koji je modernizmu doprineo jednako koliko Le Korbizje (Le Corbusier) i Mis van der Roe (Mies van der Rohe).
Ponti ju je pretvorio u „ogromno, blistavo polje smaragdnog čuda“, navodi Ferman. „Na taj način je uobičajenu, bezličnu betonsku fasadu – pravu noćnu moru tog perioda – pretvorio u pravo remek-delo moderne umetnosti za ceo grad.“
5. Kompleks „Reversible Destiny Lofts“, Tokio, Japan
Reversible Destiny Lofts, Tokyo, Japan
Ovaj stambeni kompleks iz 2005. godine osmišljen je u znak sećanja na američku aktivistkinju za prava osoba sa invaliditetom i književnicu Helen Keler (Helen Keller). Knjiga opisuje ovih devet potkrovlja, čiji su autori Šusaku Arakava (Shusaku Arakawa) i Medlin Gins (Madeline Gins), kao futuristički sklop jarko obojenih cilindara, kvadara, sfera i modernih građevinskih elemenata.
Oni zajedno čine sveobuhvatno alternativno životno okruženje gde svaka površina vibrira intenzitetom boja.
Umetnik Arakava i pesnikinja Gins želeli su da izborom boja i oblika namerno izbace stanare iz ravnoteže. „Verovali su da bi podsticajno okruženje moglo da prodrma ljude i izbaci ih iz pasivnog, sedelačkog načina života, omogućavajući im da žive duže“, objašnjava Mazadova.
Spojili su talasaste podove sa sfernim sobama, ukrasivši ih paletom boja koja predstavlja radikalno čulno preopterećenje sa ciljem da podstakne vitalnost stanara.
6. Pogon za spaljivanje otpada Maišima, Osaka, Japan
Maishima Waste Incinerator Plant, Osaka, Japan
Austrijski vizuelni umetnik i arhitekta Fridrih Hundertvaser (Friedensreich Hundertwasser) preminuo je 2000. godine, godinu dana pre nego što je ovaj objekat završen. Bio je poznat po odbacivanju monotone ravne pravilnosti modernizma i zalaganju za arhitekturu kao živi organizam koji se razvija, a ne kao mašinu za ispunjavanje usko definisanih funkcija.
Za Hundertvasera, to je važilo podjednako za industrijske zgrade kao i za stambene objekte. Postrojenje Maišima izgleda poput neobičnog zamka u stilu crtanih priča Doktora Susa (Dr. Seuss) i posetioci ga često greškom pomešaju sa obližnjim zabavnim parkom.
Žute „ručno iscrtane“ pruge kao da se slivaju niz niže delove zgrade, dok izduženi cilindrični toranj nosi slične crvene linije. Sve strukture u ovom kompleksu oslanjaju se na zdepaste, zaobljene stubove ukrašene blokovima boja.
„Fabrika za preradu otpada sa tirkiznim dimnjakom, zidovima u obliku šahovske table i prugama u boji suncokreta i skerletno crvenoj – šta može biti buntovnije od toga?“, ističe Mazadova.
7. Centralna biblioteka u Leganesu, Leganes, Španija
Leganés Central Library, Leganés, Spain
Izgrađena 2019. godine, ova javna biblioteka i opštinski arhiv, delo arhitektonskog studija BN Asociados Arquitectos, vizuelna je metafora svog sadržaja. Zaobljena fasada od keramičkih panela velikog formata u pastelnim tonovima obavija zgradu, nagoveštavajući količinu i raznovrsnost knjiga koje se nalaze unutra.
Ovakva obrada stvorila je i prepoznatljiv urbani simbol u novoj četvrti Madrida, kojoj su nedostajale kulturne znamenitosti. „Dok se sunčeva svetlost kreće preko zaobljenih keramičkih ploča, nežne pastelne boje i mat tekstura stvaraju efekat koji neodoljivo podseća na listove papira“, kaže Mazadova.
8. Kolonada u Krojdonu, London, Velika Britanija
Croydon Colonnade, London, UK
Ovaj pešački prolaz dužine 50 metara, u arhitektonski svedenom gradu Krojdonu, sastoji se od 16 džinovskih stubova i dva velika zida. Struktura koju potpisuje Adam Natanijel Ferman (iz 2023. godine) obložena je hiljadama trodimenzionalnih, ručno izrađenih porcelanskih pločica. Svaka pločica prekrivena je bogatom, gustom i prozirnom glazurom. Osnova počinje dubokom plavom bojom morskih dubina, koja se ka vrhu postepeno preliva u kremasto belu.
Cilj projekta bio je da unese živopisne akcente iz različitih epoha i krajeva sveta u prostor železničke stanice Ist Krojdon (East Croydon).
„Boja ima ulogu da prolaznika uvuče u bogato, čulno okruženje. Ona podseća na milenijume arhitektonske keramike u plavim i belim tonovima korišćene na monumentalnim građevinama širom sveta – od starog Egipta, preko Portugala i Turske, do safavidskog Irana i Vavilona“, ističe dizajner Ferman.
Knjiga „Hromatska arhitektura – veština upotrebe boja u dizajnu“ (Chromatic Architecture – the Craft of Colour in Design) autora Adama Natanijela Fermana i Kejt Mazad izlazi iz štampe 1. septembra 2026. godine.
*naslovna: Pompidou Centre Credit line: Jiří Novák / iDNES.cz / Profimedia