Povezano
Izdavačke kuće Heliks i Arete ove nedelje priređuju Festival ukrajinske književnosti, posvećen savremenim književnim glasovima koji kroz prozu, poeziju i dramu progovaraju o identitetu, intimnim borbama, kolektivnom sećanju i ljudskoj otpornosti.
Festival će biti održan 3. septembra (četvrtak) u novim prostorijama Krokodilovog centra (Pjarona de Mondezira 42 preko puta Zooloskog vrta). Vreme početka festivala je 18h.
U okviru festivalskog programa biće predstavljena tri izuzetne knjige savremene ukrajinske scene.
Festival ukrajinske književnosti: Program
Roman „Zaborav“ Tanje Maljarčuk (Izdavačka kuća Heliks, objavljen u okviru projekta Evropsko književno platno: portreti našeg doba) ovenčan je BBC-jevom nagradom za ukrajinsku knjigu godine. Ovaj roman kroz presek ličnog i istorijskog prepliće savremenu borbu mlade pripovedačice sa anksioznošću i sudbinu zaboravljenog ideologa Vjačeslava Lipinskog, gradeći priču o strahu od nestajanja i apsurdu velikih istorijskih previranja.
Zbirka poezije „Red ćutljivica“ Katerine Kalitko (Izdavačka kuća Arete, objavljena u okviru projekta Reči koje leče) je poetsko delo izuzetne snage koje kroz gust, simbolički jezik istražuje žensko iskustvo, istorijsku traumu i nasleđe tišine. Stihove i zbirku predstaviće urednici Aretea.
Monodrama „Kosmonauti“ Irine Besčetnove (Izdavačka kuća Arete, objavljena u okviru projekta Reči koje leče) je dirljiva priča o dvoje mladih koji u podzemnom skloništu metroa, poput kosmonauta odsečenih od sveta, pokušavaju da sačuvaju ljubav i bliskost pred stvarnošću rata. Monodramu u originalu, na ukrajinskom jeziku (uz obezbeđen prevod za publiku), izvešće profesorka ukrajinskog jezika Dragana Vasilijević-Valent, uz scensku postavku i podršku glumice Ivane Milenović Popović (DAH Teatar).
Program festivala:
18-19h – Predstavljanje romana „Zaborav“ Tanje Maljarčuk. O romanu će govoriti:
Tamara Krstić – književna kritičarka
Milena Ivanović – prevoditeljka romana
Katarina Ješić – urednica u Heliksu
19-20h – Predstavljanje zbirke pesama „Red Ćutljivica“ i izvođenje monodrame „Kosmonauti“. O zbirci govore:
Nina Gugleta, glavna i odgovorna urednica u Areteu
Ana Šakan, izvršna urednica u Areteu.
Monodramu u originalu, na ukrajinskom jeziku (uz obezbeđen prevod za publiku) izvodi:
profesorka ukrajinskog jezika Dragana Vasilijević-Valent
scenska postavka i podrška glumice Ivane Milenović Popović (DAH Teatar).
O knjizi poezije „Red ćudljivca“
U zbirci „Red ćutljivica“ Katerina Kalitko ispisuje poeziju izuzetne snage u kojoj se intimna drama ženskog iskustva prepliće sa kolektivnim sećanjem, istorijskom traumom i nasleđem tišine. Ovo su pesme o ženama koje vole, gube, pamte i opstaju, o glasovima koji su vekovima potiskivani, ali nikada utišani.
Kroz gust, simbolički jezik i upečatljive slike, pesnikinja oblikuje svet u kojem se bol prenosi kroz generacije. U središtu ove zbirke nalazi se žena kao nosilac sećanja i otpora, ona koja govori čak i onda kada je svet primorava na ćutanje, dok „krpi rupu u grlu kroz koju ističe glas“.
„Red ćutljivica“ je snažno pesničko svedočanstvo o ranjivosti i postojanosti, o ljubavi i nasilju, o onome što ostaje. Glas Katerine Kalitko istovremeno je nežan i surov, intiman i univerzalan, pretvara tišinu u prostor otpora i poeziju u mesto prepoznavanja.
A one su ćutale, kad su im rekli. / Kad su ih samleli kao mak sve do tihoga mleka.
Ženski glas u ovoj poeziji predstavlja prostor borbe. Kalitko gradi svet u kojem je ćutanje istorijski uslovljeno, dok je govor uvek rizik, ali i jedini oblik otpora.
Kroz motive zemlje, tela, prirode i životinjskih slika, zbirka oblikuje gust simbolički prostor u kojem se opisana pustoš transformiše u jezik. Telo postaje mesto pamćenja, a priroda produžetak unutrašnjih stanja, od trske koja „postaje svirala“ do ptica i zemlje koja pamti ono što je izgovoreno i ono što je prećutano.
Značajan sloj recepcije ove zbirke odnosi se i na njen prevod na srpski jezik, koji omogućava da se poezija Katerine Kalitko uključi u širi kulturni prostor. U tom smislu, „Red ćutljivica“ ne funkcioniše kao deo šireg evropskog dijaloga o traumi, jeziku i ženskom iskustvu.
O monodrami „Kosmonauti“
”Kosmonauti” Irine Besčetnove je monodrama o ljubavi, ratu, gubitku doma i neobičnim načinima na koje čovek pokušava da sačuva privid normalnog života onda kada normalnog života više nema.
Junakinja na početku govori o jednoj naizgled sasvim običnoj vezi. Žali se na svog dečka i njegove sitne mane, na njegovu tvrdoglavost, prepričava njihove male nesporazume. Ali već u prvim rečenicama postaje jasno da se njihov svet nalazi usred rata. Spavaju u jaknama, kriju se u prostorijama bez prozora i žive u metrou. Njihova svakodnevica postaje apsurdna mešavina nežnosti i preživljavanja.
Upravo taj spoj čini ”Kosmonaute” posebno snažnom dramom. Besčetnova o ratu ne govori velikim rečima. Umesto toga, govori o čaju koji se pije previše sporo, o tuširanju vlažnim maramicama, o instant nudlama, drvenim hoklicama, kupatilu bez prozora i jednom dečku sa kojim sada provodi dvadeset četiri sata dnevno u metrou.
Naslov ”Kosmonauti” proizlazi iz adrese junakinjinog stana – Ulice kosmonauta – ali dobija mnogo dublje značenje. Kada rat uništi poznati svet, junaci kao da zaista postaju kosmonauti: ljudi koji su izbačeni iz svog prostora i prinuđeni da pronađu novi način postojanja. Njihov stan, metro, tuneli i grad postaju svojevrsni svemirski brodovi, a oni pokušavaju da ”odlete” iz jednog života u drugi.
”Kosmonauti” su istovremeno intimna ljubavna priča, antiratna drama i priča o domu koji više ne postoji, ali koji nastavlja da živi u sećanju. U svetu u kojem se sve može srušiti, ostaje potreba da nekome kažemo ”dobro jutro”.
Fotografije: Arete