Put oko sveta sa knjigama

Za svako putovanje nam je potreban pasoš, karta i nekoliko slobodnih dana (ako imamo sreće, nedelja). S druge strane, postoje i putovanja za koja nam je dovoljna samo jedna knjiga.

Književnost nam, naravno, nikada neće dati kompletnu sliku zemlje. Nijedan roman ne može predstaviti čitav kontinent ili državu, niti to pokušava. Ali dobra knjiga može da uradi nešto što čak ni turistički vodič ne može, a to je da nas uvede u život ljudi koji tamo žive. Može nam pokazati kako izgleda porodica, šta znači pripadati određenoj klasi, kako istorija ulazi u svakodnevnicu, kako se društvo menja i šta ljudi rade kada svet koji poznaju počne da se raspada i menja.

Zato, s obzirom na to da nam se bliži kraj leta i da veliki broj nas naredni odmor planira tek sledeće godine, vodimo vas na putovanje svetom, ali uz pomoć knjiga. To je najmanje što možemo da učinimo.

Zato spakujte kofere (čisto iz fore), izaberite destinaciju, i poletimo.

Slede gejtovi, vi izaberite onaj vama najzanimljiviji!

Put oko sveta s knjigama: Evropa

Evropu možemo započeti upoznavanjem Španije, zemlje u kojoj se prošlost neprestano vraća kroz književnost, a jedna od najboljih početnih stanica može biti Don Kihot, Migela de Servantesa, preko koje ćemo upoznati Španiju iz 17. veka kroz priču čoveka koji pokušava da živi prema idealima sveta koji više ne postoje. Alonso Kihano čita viteške romane, proglašava sebe vitezom i kreće u potragu za avanturama, pa se njegovi ideali često sudaraju sa stvarnošću. Ono što je bitno znati kod Don Kihota jeste da se iza humora nalazi portret društva koje prelazi iz srednjovekovnog u moderni svet, sa sve klasama, religijom, i generalno promenjenim sistemom vrednosti društva.

Ako želite da ostanete u Španiji, druga stanica može biti Senka vetra Karlosa Ruisa Safona, knjiga koja na najbolji mogući način vodi čitaoce u Barselonu nakon Španskog građanskog rata.

Ali gde je Španija, tu je i Italija, i nemoguće je da obiđemo jedno bez želje da obiđemo i drugo, a jedan od romana koji na sjajan način prikazuje Italiju kako se menjala u toku nekoliko decenija jeste Moja genijalna prijateljica Elene Ferante, odnosno njena Napuljska tetralogija (i ako želite potpunu sliku Napulja koji se menja u drugoj polovini XX veka, neka se sva četiri romana nađu na vašoj listi).

U ovim romanima, Ferante koristi prijateljstvo dve devojke, Elene i Lile, da prikaže posleratni Napulj, odnosno siromaštvo, patrijarhat, klasne razlike, obrazovanje i ograničene mogućnosti žena. Njihovo odrastanje je zapravo priča o Italiji koja pokušava da se modernizuje, dok stare društvene strukture još uvek određuju šta žena može da postigne.

Tu je i roman Ako jedne zimske noći neki putnik popularnog italijanskog autora Itala Kalvina, koji predstavlja jednu sasvim drugu Italiju, ona koja svoju kulturu posmatra kroz književnost. Čitalac pokušava da pročita roman koji se svaki put prekida na početku, pa je ovo roman koji nije za svakoga, i koji je prilično jedinstven u svojoj formi. 

Naredna stanica nam je Francuska, jer kako možemo da krenemo na put sa knjigama bez da posetimo ovu državu koja nam je podarila neke od najboljih svetskih klasika? Pravu Francusku možemo posmatrati kroz Jadnike Viktora Igoa, veliki roman o siromaštvu, revoluciji i društvenoj pravdi. Igo ne piše samo o pojedincima (poput Žana Valžana, Fantin, i drugih neverovatno slikovitih junaka ove sage), već i o društvu koje proizvodi nepravdu i zatim kažnjava ljude zbog posledica te nepravde.

Ako hoćete da iskusite savremenu Francusku i da upoznate društvo savremenog Pariza, onda vam je karta za to Vernon Trodon Viržini Depent, o likovima sa margine koje svakodnevno možemo naći na ulicama Pariza. Ovo je jedna sjajna trilogija koja će na najbolji mogući način oslikati francusku današnjicu. Zajedno, sve ove knjige pokazuju Evropu ne kao homogenu civilizaciju, već kao kontinent koji se neprestano menja između tradicije i modernog, vere i sekularizma, i aristokratije i demokratije.

Severna Amerika

Mesto gde mi, nažalost, ne možemo tako lako otići su Sjedinjene Američke Države, ali za putovanje knjigama nije potrebna viza, tako da smo tu automatski u plusu. Ovo putovanje se prosto mora započeti afroameričkom književnošću, jer ne smemo zaboraviti sve užase koje su kolonijalisti počinili na tom kontinentu koji je postao to što jeste na suzama i krvi robova.

Roman Toni Morison, Voljena, je odlična prva stanica za to, i u pitanju je priča o robinji koja pokušava da izgradi slobodan život, ali shvata da se prošlost ne može samo tako ostaviti iza sebe, i da nam se uvek vraća, što bi Amerikanci rekli, da nas ujede za guzicu. Bitno je znati da ropstvo kod Morison nije samo politički sistem, već da ima svoju ulogu i u majčinstvu, porodici, ljubavi, telu i sećanju. Upravo zbog toga je Voljena jedan od najboljih romana za razumevanje pitanja slobode u američkoj istoriji. Ako ste za nešto drugo od Toni Morison, imate apsolutnu preporuku za njen prvi roman, Najplavlje oko.

S druge strane, ako vas ona istinska, Amerika puna prašine zanima, tu je Istočno od raja Džona Stajnbeka koji će nas bolje upoznati sa načinom života u ruralnoj Americi početkom prošlog veka, i sa nekim neverovatno sjajnim likovima. Na putu od Džeka Keruaka takođe može biti odličan izbor da se upozna ta ruralna Amerika, jer nas Keruak sa njim vodi kroz razne američke predele.

Odavde možemo da pređemo u Meksiko, a najbolji turistički vodič nam može biti Fernanda Melčor. I tu možemo preskočiti njene sjajne romane, i fokusirati se na njenu zbirku priča Ovo nije Majami. U pitanju su hronike koje nas vode u Verakruz, među ljude koji žive sa nasiljem, kriminalom, korupcijom i siromaštvom, ali ih Melčorova prikazuje kao ljude koji pokušavaju da rade, vole i prežive u društvu u kojem je nasilje, nažalost, postalo deo svakodnevnice. 

Južna Amerika

I u književnosti, ali i turistički, Južna Amerika ima tu notu misticizma.

Kao nešto što nam je tu, a opet ne dovoljno poznato da možemo tačno da kažemo šta je. Ovaj kontinent je najpoznatiji po književnosti koja ume da pretvori stvarnost u nešto nalik mitu, ali iza magijskog realizma nalazi se kontinent duboko oblikovan kolonijalizmom, klasnim razlikama, političkim nasiljem i neprestanim pokušajima da definiše sopstveni identitet.

Putovanje kroz Južnu Ameriku krećemo od Brazila, a za to nam je idealna prva stanica roman Nevidljivi život Euridisi Guzmao spisateljice Marte Batalje. Ona nas vodi u posleratni Brazil, kroz priču o dve sestre, Euridisi i Gvide, koje imaju odličan sestrinski odnos dok Gvida ne odluči da pobegne iz porodične kuće.

Odličan način za upoznati Brazil, taman pre puta u Čile, a za to ćemo se poslužiti romanom Kuća duhova Izabel Aljende. Ona koristi porodičnu sagu da ispriča priču o Čileu. Kroz nekoliko generacija porodice Trueba, pratimo klasne sukobe, političke promene, ljubav i nasilje, pa ono što se događa u jednoj kući postaje odraz onoga što se dešava u celoj državi.

Tu je i Roberto Bolanjo koji u svom romanu Divlji detektivi daje još širu sliku Latinske Amerike kroz mlade pesnike koji putuju Meksikom, Čileom, Španijom i drugim državama, tražeći i književni i lični identitet. Ako ove knjige čitamo zajedno, Južna Amerika prestaje da bude samo kontinent koji je poznat po magijskom realizmu, i postaje ono što zaista jeste, a to je skup društava u kojima se privatni život i velika istorija skoro nikada ne mogu skroz razdvojiti.

Azija

Azija je možda i najteži kontinent za ovakav izbor jer je nemoguće govoriti o “azijskoj kulturi” kao jednoj celini. Zato ovde knjige treba posmatrati kao različite prostore. Putovanje kroz Kinu možemo započeti romanom Žabe Mo Jena, romanom koji kroz priču o jednoj babici i njenom dugogodišnjem radu u kineskom zdravstvu otvara jedno od najosetljivijih pitanja moderne kineske istorije, a to je politika kontrole rađanja. Nobelovac Mo Jen kroz život svoje junakinje prati decenije u kojima se kinesko selo menja, a država se sve više meša u najintimniju oblast života, a to je odluka o tome ko će imati decu i koliko dece jedna porodica može da ima.

Stanica posle Kine može da nam bude Indija, a nju možemo dobro upoznati preko dve knjige. Prva je Deca ponoći Salmana Ruždija, možda i najbolji način za upoznati ne samo Indiju, već i književnost Salmana Ruždija, ali to putovanje će da traje sigurno koliko bi i samo putovanje Indijom, jer je u pitanju jako gusta i dugačka knjiga koja zahteva dosta vremena, pažnje i koncentracije.

Ali ako smo za to da kroz Indiju prođemo na kratko, onda je tu roman Bog malih stvari, Arundati Roj, takođe krunisan Bukerovom nagradom kao i prethodno pomenuti Ruždijev roman (Deca ponoći je dobio čak dva Bukera; drugi je Buker nad Bukerima). Za kraj ovog azijskog putovanja, prosto morate posetiti i Japan, a najbolji način da to uradite je bilo kojim romanom Harukija Murakamija, najboljeg japanskog pisca trenutno. On u svojim romanima spaja savremeni Japan sa snovima, tako da uz njega dobijamo baš ono pravo japansko iskustvo koje je negde između stvarnosti i mita. 

Afrika

Afrika je kontinent kod kojeg je posebno važno promeniti perspektivu.

Dugo je u evropskoj književnosti predstavljana kao egzotičan kontinent i kao pozornica na kojoj se odvijaju evropske priče (uglavnom kolonijalističke, jer kakve druge). Savremena afrička književnost preokreće to, jer ona ne pita kako Afrika izgleda spolja, već kako izgleda kada je njeni stanovnici sami pripovedaju.

Najbolji primer je Činua Ačebe, koji u knjizi Svet koji nestaje čini možda najvažniji mogući potez, a to je da nam pokazuje društvo koje već postoji pre nego što uopšte dođu evropski kolonizatori. Destinacija ovde nam je Umuofija, jedno selo u Nigeriji koje ima svoje običaje, religiju, političku strukturu i sistem vrednosti. Zato je ovaj roman toliko važan za razumevanje Nigerije i kolonijalizma.

Južna Afrika, s druge strane, najbolje može da se prikaže romanom Život i vremena Majkla K, Dž. M. Kucija. Za razliku od Ačebea, on ovde bira drugačiji pristup, i umesto široke društvene panorame, prati čoveka koji samo želi da bude slobodan i ostavljen na miru, a država, rat i represija mu ne dozvoljavaju čak ni to. Kuci tako govori o Južnoj Africi kroz pitanje koliko pojedinac može biti svoj kada politički sistem pokušava da mu odredi identitet. Odličan roman, i oba ova romana zajedno vas mogu odvesti u Afriku i dati vam mali uvid u to kako tamo može biti.

Takođe, moram da pomenem i roman Biblija otrovne masline Barbare Kingsolver, vaša karta za Kongo. Ovaj roman je prilično zanimljiv jer govori iz perspektive bele porodice koja odlazi da živi u Kongo, i shvata da su upravo oni, tako bele kože, ti koji su u manjini. 

Okeanija

Okeanija je najmanje zastupljen kontinent u našim knjižarama i čitalačkim navikama, ali baš zbog toga ona može biti najbolje iznenađenje. Ako ćemo do Australije, onda ćemo se obratiti spisateljici Kolin Mekalou i njenom klasiku Trn u grudima (takođe poznat i kao Ptice umiru pevajući) koji prikazuje zemlju ogromnih prostora, društvenih razlika i snažnog odnosa prema zemlji. Kroz porodicu Kliri, upoznajemo Australiju kao kolonijalno društvo koje se razvija između evropskog nasleđa i potpuno drugačijeg prirodnog prostora.

Ako ćemo do Novog Zelanda, najbolja opcija je da to uradimo preko romana Videla, Elenor Katon. Roman se odigrava tokom zlatne groznice 1866. godine. Katon koristi detektivsku priču da bi prikazala mlado kolonijalno društvo u trenutku kada se oko nalazišta zlata stvaraju gradovi. Ovo je roman koji je posebno zanimljiv za razumevanje kolonijalnog Novog Zelanda, zlatne groznice, migracija, klasnih odnosa i nastanka društva koje još nije pronašlo konačan oblik.

Sletanje

Na kraju ovog putovanja, lako je pomisliti da smo sada upoznali ceo svet, ali nismo. Ni blizu toga. Don Kihot nije cela Španija. Ovo nije Majami nije ceo Meksiko. Mo Jen ne može jednim romanom objasniti Kinu, niti Ačebe može to isto uraditi za Afrikom.

Ali ovo jeste možda najlakši oblik putovanja.