Nagrada Buker 2026: Književna sezona je uveliko počela
Ko se našao u širem izboru, i šta možemo da očekujemo?
Kao što svake godine kada izađu nominacije za Oskara, filmofili pojure da odgledaju sve nominovane filmove, tako je i sa knjigama kada je reč o Bukerovoj nagradi, koja je poslednjih godina postala možda i najkomercijalnija književna nagrada na svetu.
I dalje važi za jednu od najprestižnijih nagrada koje se dodeljuju romanima angloameričke književnosti, a popularnost ovih nagrada toliko je velika da se početkom godine nagrađuju i strani romani, originalno izdati na jeziku koji nije engleski, a koji su se tokom te godine na engleski jezik prevele.
Ta nagrada poznata je kao Internacionalni Buker, ali mi sada govorimo o ovoj prvoj, jer je krajem jula izašla šira lista nominovanih romana, a jedan od njih će odneti pobedu.
Kratka istorija Buker nagrade
Buker nagrada je ustanovljena 1969. godine sa prilično jednostavnom idejom da se savremena književnost čita, o njoj razgovara i da se najbolji romani na engleskom jeziku učine vidljivijim široj publici.
Detaljna analiza ovih romana se toliko ohrabruje, da se na zvaničnom sajtu Bukera za svaku od ovih knjiga može pronaći i spisak bitnih pitanja za analizu, kao i druge informacije koje će približiti knjigu čitaocima.
Prvi dobitnik ove nargrade bio je P.H. Njubi za roman Something to Answer For. Zanimljivo je i to da se nagrada prvobitno zvala Booker Prize, da bi od 2002. do 2018. godine bila poznata kao Man Booker Prize zbog tadašnjeg sponzora, i 2019. ponovo postala Booker Prize. Danas pobednik dobija 50.000 britanskih funti, dok svaki autor koji uđe u uži izbor dobija 2500.
Ono što je možda najbitnije pomenuti, čisto kako bi se izbegli komentari kako dobitnička knjiga možda i nije najbolja izdata te godine, ili komentari tipa “ma kako je moguće da je ovaj roman dobio, sve je to politički namešteno”, jeste da Buker nije zapravo nagrada za najbolji roman godine u bukvalnom smislu.
Knjiga mora biti fikcija, napisana na engleskom jeziku i objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu ili Irskoj. Autori mogu biti iz bilo koje zemlje, sve dok je original napisan na engleskom jeziku. Nagrađuju se knjige koje imaju posebnu poentu koja je u tom trenutku bitna i relevantna, jezik koji donosi nešto novo na književnoj sceni i romani koji su, bar na neki način, potpuno drugačiji od onoga što se čita.
Ove godine je žiri izabrao čak 163 prijavljena naslova, i sveo ih na 13. U poslednjih nekoliko godina su se razni književnici našli na panelu žirija, uključujući i poznate iz drugih industrija kao što su Dua Lipa ili Sara Džesika Parker koja je bila član žirija prošle godine, a ove godine tu su istoričarka i klasičarka Meri Berd, spisateljica Patriša Lokvud koja je pre nekoliko godina bila nominovana (Ovo niko ne pominje, Laguna), pesnik Rejmond Antrobus, književna kritičarka Rebeka Liu i muzičar iz sastava Pulp, Džarvis Koker.
Šta se ove godine čita?
Ovogodišnja lista je zanimljiva jer je jako teško pronaći jednu rečenicu da bismo je opisali. Svaka od ovih knjiga je vrlo jedinstvena i originalna, i čini se da je ova godina drugačija od svih prethodnih kada je reč o odabiru knjiga. Ima distopije, istorije, porodičnih drama, kriminala, apsurda, horoa, satire i misterije.
Ukratko, Buker 2026 nije odlučio da se drži samo jedne estetike.
Na širem spisku nominovanih nalazi se 13 romana:
Chloe Aridjis – The Shadow of the Object
Flora se oporavlja u bolnici u Meksiko Sitiju nakon operacije, gde upoznaje stariju Nemicu Vilhelminu, kolekcionarku starih igračaka. Iz tog susreta nastaje priča o prijateljstvu, gubitku i stvarima koje ostaju oko nas čak i kada ljudi kojih se tiču više nisu tu.
Emma Cline – Switzy
Dejvid, penzionisani biznismen, putuje privatnim avionom kroz Evropu ka Švajcarskoj, gde planira da okonča svoj život uz medicinsku pomoć. Klajn kroz to putovanje skida sloj po sloj s njegovog identiteta.
Makenna Goodman – Helen of Nowhere
Neslavno otpušteni profesor dolazi u jednu seosku kuću koju želi da kupi, a tu će otkriti priču i o staroj vlasnici kuće, Helen, i njenom neobičnom životu. Za ovaj roman kažu da je najeksperimentalniji sa ove liste.
M. John Harrison – The End of Everything
Smešten u skorijoj budućnosti u kojoj se svet polako raspada, ovaj roman prati junaka koji preživljava na obali Kenta sa svojom tetkom, dok se u pozadini odvija misteriozna vanzemaljska invazija. Ovo je distopija, ali ne ona u kojoj neko uredno objasni na početku knjige pravila sveta, već je ostavljeno i čitaocu da postavi nekoliko pitanja.
Marlon James – The Disappearers
Marlon Džejms je 2015. godine već dobio Bukerovu nagradu za roman Kratka povest sedam ubistava, a ove godine nominovan je i njegov novi roman smešten u Jamajci krajem 20. veka. Knjiga govori o ubistvu jednog gej glumca koji je ubijen dok je pripremao predstavu, kao i o posledicama tog zločina.
Luke Kennard – Black Bag
Jedan neuspešni glumac prihvata neobičan posao u okviru univerzitetskog psihološkog eksperimenta. Naime, tokom semestra prisustvuje predavanjima zatvoren u velikoj crnoj vreći, dok istraživači posmatraju reakcije drugih studenata. Ono što počinje kao apsurdna ideja pretvara se u satiru jednog života i odnosa među ljudima.
Kenan Orhan – The Renovation
Kada Dilara angažuje majstore da renoviraju kupatilo nakon što se njen otac doseli kod nje, oni naprave nešto što izgleda kao zatvorska ćelija. Ovaj roman opisuju kao izuzetno čudnim, a zapravo je priča o političkom aktivizmu, pripadanju i različitim oblicima zarobljenosti.
Rebecca Perry – May We Feed the King
U neimenovanim srednjovekovnom dvoru pratimo jednog kralja, dok se paralelna priča odvija u savremenom muzeju, gde kustoskinja priprema istorijske postavke. Dve priče se postepeno prepliću i pretvaraju roman u neku vrstu književne puzle.
Gwendoline Riley – The Palm House
Laura i Edmund su dugogodišnji prijatelji čiji se život uglavnom odvija kroz duge večeri u jednom londonskom pabu, razgovore o svetu i pokušaje da se nose sa sopstvenom tugom. Nema nešto mnogo zapleta, i nema dinamike. Roman je fokusiran na samo dvoje ljudi, njihovo prijateljstvo i razgovore koji postaju sve važniji kako roman odmiče.
Elizabeth Strout – The Things We Never Say
Elizabet Straut je svakim narednim romanom ponovo nominovana za Bukerovu nagradu, pa nije ni čudo što joj se najnoviji roman našao na ovoj listi. U njenoj novoj priči, junak je Arti Dem, nastavnik iz Masačusetsa koji na prvi pogled vodi sasvim običan i stabilan život. Ali ispod te svakodnevnice se krije snažan osećaj nezadovoljstva i usamljenosti.
Douglas Stuart – John of John
Dobitnik Bukerove nagrade 2020. godine za roman Šagi Bejn, Daglas Stjuart, je ove godine ponovo nominovan za Bukera, i kako se čini, ima od svih sa liste najpopularniji roman kada je čitalačka publika u pitanju. Mladi umetnik Džon vraća se na rodno ostrvo, u strogo religioznu i represivnu sredinu iz koje je pokušao da pobegne. Povratak ga primorava da ponovo sagleda svoju porodicu, nasilje i stid koji je ostavio iza sebe.
Djamel White – All Them Dogs
Junaci ovog romana pripadaju kriminalnom miljeu zapadnog Dablina, gde se njihovi poslovi dodatno komplikuju zbog međusobne privlačnosti. Vajt kombinuje priču o kriminalu i nasilju sa mnogo intimnijim pitanjima o muškom identitetu i emocijama.
Missouri Williams – The Vivisectors
U jednom univerzitetskom gradu koji se raspada žive lažni profesori, militantni baštovani, nasilne majke i ljudi koij su zauzeti međusobnim kenselovanjem. Vilijams od svega toga piše neobičnu, gotičku i nadrealnu priču o ljubavi u vremenu u kom su svi pomalo umorni od svega.
Kakve knjige osvajaju Bukera?
Kao što sam pomenuo, ne postoji tačna formula za pobedu; Buker često nagrađuje romane koji pomeraju granice forme, ali to ne znači da svi pobednici moraju biti komplikovani ili namerno teški. Neki su politički, neki su intimniji, neki istorijski, neki potpuno nebični. Neki imaju stotinak strana, drugi po nekoliko stotina. Sa ovogodišnje liste, roman The Disappearers ima više od 600 strana, dok Helen of Nowhere ima nešto malo više od 140.
U istoriji nagrade, najkraći pobednički roman bio je Offshore Penelope Ficdžerald, a najduži Videla (The Luminaries), spisateljice Elenor Katon (koji je kod nas objavljen u dva toma), koji broji 832 strane.
Buker voli romane koji promene ugao gledanja na istoriju, društvo, porodicu, politiku, identitet ili jednostavno na život kakav mislimo da poznajemo. Meri Berd, predsednica ovogodišnjeg žirija, rekla je da velike knjige nisu napisane po jednoj formuli, i zato ova lista može da izgleda pomalo haotično, ali to je njen najzanimljiviji deo.
Zbog čeka vredi pratiti Bukera?
Tokom više od pola veka, Buker je iznedrio prilično impresivnu listu savremenih književnih klasika. Tu je pre svega roman Deca ponoći Salmana Ruždija, koji je osvojio Bukera 1981. godine, kao i nagradu Buker nad Bukerima; Ostaci dana Kazua Išigura, Svedočanstva Margaret Atvud, kao i Vučja jazbina Hilari Mantel. Jan Martel je osvojio ovu nagradu za roman Pijev život, a Kormak Makarti za Put. To su knjige koje su prestale da budu samo “prethodni dobitnici Bukera” i postali deo šireg čitalačkog života.
Zanimljivo je i to da su samo 4 autora dao sada osvojila Buker dva puta: Dž. M. Kuci, Piter Keri, Hilari Mantel i Margaret Atvud. Mantelova je ušla u istoriju kao prva žena koja je osvojila nagradu dva puta, i to za dva romana iz iste trilogije i Tomasu Kromvelu. Atvudova je svoj drugi Buker osvojila 2019. godine za roman Svedočanstva, nastavak njenog čuvenog romana Sluškinjina priča.
Salman Ruždi je autor sa najviše nominacija, čak 7. Beril Bejnbridž je pet puta bila u užem izboru, ali nikada nije osvojila nagradu. Najmlađa pobednica bila je Elenor Katon, koja je 2013. godine osvojila Bukera sa 28 godina (roman Videla). Nagrada je takođe u 3 navrata bila podeljena između dva autora: 1974., 1992., i 2019. godine kada su nagradu dobile i Margaret Atvud i Bernardin Evaristo.
Uži izbor ove godine biće objavljen 22. septembra, u koji će samo 5 ili 6 romana proći, a pobednik 9. septembra. Prošlogodišnji dobitnik bio je Dejvid Soloj sa romanom Flesh, koji se vrlo brzo nakon pobede našao i na srpskom jeziku, tako da je neminovno da ćemo dobiti srpski prevod pobednika 2026. u vrlo kratkom vremenskom roku.