Počinje Filmski festival u Veneciji: Ovo su premijere koje nestrpljivo išcekujemo

Nakon što Džordž Kluni tokom ceremonije otvaranja primi Zlatnog lava za životno delo, počeće 83. Filmski festival u Veneciji. Mostru u sredu, 2. septembra otvara film Ink Denija Bojla, dok će se narednih 11 dana na Lidu smenjivati filmovi iz glavne konkurencije i šest programskih celina. Kao prva velika stanica jesenje festivalske sezone, Filmski festival u Veneciji je i svojevrsni test za filmove koji će narednih meseci obeležiti razgovore o nagradama. Ove godine, posebno privlači pažnju program koji se direktnije nego inače okreće političkoj i društvenoj stvarnosti.

Za srpsku kinematografiju, ovogodišnje izdanje filmskog Bijelala posebno je važno. Film Do kraja dana, dugometražni igrani prvenac Jelene Maksimović, imaće svetsku premijeru u zvaničnom takmičarskom programu Orizzonti. Posle šest decenija, dugometražni igrani film rediteljke iz Srbije ponovo dolazi na platno u Veneciji; prethodno je Soja Jovanović 1966. predstavila film Orlovi rano lete.

Venecija 2026: Palestina, politika i promene

Umetnički direktor festivala, Alberto Barbera, ovogodišnju selekciju opisao je kao „najpolitičniju“ poslednjih godina. Rastuće društvene tenzije i sužavanje prostora političkih sloboda pojavljuju se kao teme kroz različite delove programa. Međutim, selekcija ponovo otvara pitanje ravnopravne rodne zastupljenosti u glavnom takmičarskom programu. Od 21 filma koji se trenutno takmiče za Zlatnog lava, samo jedan samostalno potpisuje žena – dansko-egipatska rediteljka Mej Eltokaj sa filmom Woman Unknown.

Jedan od filmova koje vredi pratiti iako nije u konkurenciji za prestižnu nagradu je The Basics of Philosophy, reditelja Pola Šredera. Pedeset godina nakon Taksiste, za koji je napisao scenario, Šreder se vraća u Veneciju pričom o povučenom profesoru filozofije čiju svakodnevicu remete stara krivica, potisnuta želja i povratak osobe povezane sa njegovom prošlošću.

Kratkometražni program donosi nekoliko debija i neočekivanih autorskih izleta. Serše Ronan prvi put staje iza kamere sa petnaestominutnim filmom Paper Plane, koji je sama napisala i režirala i koji se takmiči u programu Orizzonti. Megi Džilenhol, osim što predsedava glavnim festivalskim žirijem, predstavlja i svoj kratki film Flesh Impact van konkurencije.

Ink, r. Deni Bojl

Kako je jedan posrnuli britanski tabloid doveo do nastanka medijske kulture (žute štampe) kakvu danas poznajemo? Deni Bojl filmom Ink, koji u sredu, 2. septembra, otvara 83. Filmski festival u Veneciji, vraća nas u 1969. godinu kako bi odgovorio na to pitanje. Rupert Murdok, kojeg tumači Gaj Pirs, kupuje The Sun i zajedno sa urednikom Larijem Lambom, u izvedbi Džeka O’Konela, kreće u bespoštednu trku za tiražem. Skandali, seks, šokantne veste o poznatima i provokativni naslovi postaju recept za uspeh, ali i temelj infoteinment-a i savremenog tabloidnog novinarstva. Film se osvrće na trenutak kada su ekonomija pažnje i prvenstvo profita počeli da menjaju načela na kojima je počivala medijska i novinarska etika.

Primetime, r. Lans Openhajm

Od kada je To Catch a Predator prestao da se emituje, emisija je sve češće predmet kritika zbog etički problematičnih metoda na kojima je počivala. Prošle godine stigao je dokumentarac Predator, a sada A24 donosi Primetime, dramu smeštenu u 2006. godinu, sa Robertom Patinsonom u ulozi Krisa Hansena. U originalnoj emisiji Hansen je, uz pomoć osobe koja bi se predstavljala kao maloletnik, namamljivao seksualne predatore, a zatim ih suočavao sa kamerama, često uz prisustvo policije. Reditelj Lans Openhajm, poznat po dokumentarcu Spermworld, do sada je radio isključivo u dokumentarnoj formi, pa je film već privukao pažnju.

Dodatne kontroverze (i promociju) filmu doneo je i sam Hansen, koji je odbio privatnu projekciju studija A24, a zatim zakupio reklame koje će se prikazivati pre bioskopskih projekcija filma. Granica između stvarnog čoveka, njegove medijske persone i filma o njemu tako je postala gotovo jednako zanimljiva kao i sam Primetime.

Bucking Fastard, r. Verner Hercog

Verner Hercog se u Bucking Fastards vraća likovima koji žive izvan društvenih normi. Kejt i Runi Mara, prvi put zajedno na filmu, igraju sestre Džin i Džoan Holbruk, koje govore uglas, sanjaju iste snove i zaljubljene su u istog muškarca, kojeg tumači Orlando Blum. Nakon što im država dodeli socijalnog radnika, kojeg tumači Domnal Glison, kako bi im pomogao da se prilagode savremenom životu, sestre počinju da kopaju tunel kroz planinu u potrazi za izmišljenom zemljom u kojoj, veruju, prava ljubav zaista postoji. Neobična premisa o izolaciji, opsesiji i potrazi za idealnim svetom materijal Hercog tumači na prepoznatljiv i filozofski osvrt.

Do kraja dana, r. Jelena Maksimović

Ljubav, pobuna i odrastanje u društvu velikih podela nalaze se u središtu prvog dugometražnog igranog filma Jelene Maksimović. Film Do kraja dana prati mlade junake čiji se intimni odnosi neprestano sudaraju sa političkim i društvenim okolnostima, poigravajući se granicama između melodrame, komedije i kriminalističkog žanra. Svetska premijera u programu Orizzonti na festivalu u Veneciji posebno je priznanje za srpsku autorku, kao jedno od retkih srpskih dugometražnih ostvarenja koje je poslednjih decenija stiglo do zvanične selekcije Mostre.

Joie de vivre, r. Luka Gvadanjino

Italijanski reditelj Luka Gvadanjino nikada nije krio koliko je Bernardo Bertoluči uticao na njegov autorski senzibilitet. U sedmočasovnom dokumentarcu Joie de vivre, tom odnosu konačno daje filmsku formu. Polazeći od ličnog doživljaja Bertolučijevih filmova, Gvadanjno širi priču kroz razgovore sa njegovim saradnicima, producentom Džeremijem Tomsonom, savremenim rediteljima i filmskim autorima koje je njegovo stvaralaštvo oblikovalo. Više od klasičnog portreta jednog velikog reditelja, film pokušava da preispita način na koji danas čitamo Bertolučijevo autorsko nasleđe, kako bi podsetio na njegovu ideju filma kao kosmopolitske, granično neuhvatljive umetnosti. Sam naslov priziva izraz koji je Bertoluči često koristio – joie de vivre, francuski izraz za radost življenja, ali i radost samog stvaranja filma.

Wild Horse Nine, r. Martin Makdona

Reditelj Martin Makdona se posle The Banshees of Inisherin vraća crnoj komediji, ovog puta smeštenoj na Uskršnje ostrvo početkom sedamdesetih. Džon Malkovič i Sem Rokvel igraju dvojicu agenata CIA-e poslatih iz Santjaga neposredno pred čileanski državni udar 1973. godine. Međutim, njihova misija komplikuje kada se prošlost, političke tenzije i susret sa buntovnim studentima počnu da se prepliću. Uz Madonino prepoznatljiv humor, moralno problematične junake i dijaloge koji lako skliznu iz smešnog u brutalno, Wild Horse Nine je povratak na teren na kojem je se najbolje snalazi: priči o muškarcima koji pokušavaju da pobegnu od sopstvenih grešaka, samo da bi ih one sustigle na najneočekivanijem mestu.