Povezano
Od intimnih priča o ljubavi, telu i identitetu do tema koje otvaraju pitanja slobode, tradicije, društva i kolektivnog sećanja – jubilarno, 10. izdanje Pančevo Film Festivala koje će biti održano od 23. do 27. septembra na više lokacija u Pančevu donosi snažan izbor filmova koje potpisuju autorke iz Srbije, regiona, Evrope i sveta. U različitim festivalskim selekcijama, rediteljke kroz igrani, dokumentarni i hibridni film istražuju lične i društvene lomove, položaj žene, odrastanje, ljubav, traumu, tradiciju, slobodu i potrebu za promenom. Njihove priče kreću se od noćnih ulica Praga i porodičnog života na ostrvu Vankuver, preko balkanske stvarnosti i nasleđa Jugoslavije, do Senegala i Uzbekistana.
Povodom jubilarnog izdanja PAFF-a, izdvajamo filmove koje potpisuju Maja Penčič, Sophy Romvari, Mari-Elsa Sgualdo, Ivana Mladenović, Marta Popivoda, Ivana Todorović, Stefanie Schröder, Irene Baqué, Fagamou Fama Ndiaye i Vadia Garab, i vodimo vas kroz njihove različite filmske svetove.
ŠTA GLEDAMO NA PANČEVO FILM FESTIVALU:
Minimum love (Minimum Lasky), Maja Penčič, selekcija Svetionici
Dokumentarni, Češka, 76 min, 2025.
„Kako si?” pita rediteljka ljude koji izlaze iz stanice metroa u Pragu. Kratke odgovore umornih prolaznika u narednim scenama prate izjave mladih Čeha, snimljene iz gotovo nepodnošljive blizine. Besno opijanje smenjuju nežni zagrljaji, a iza grubih reči kriju se neposredna promišljanja o neizvesnom svetu koja razotkrivaju osetljive i ranjene duše. Govore o temama koje se tiču seksa, feminizma, rata koji je u blizini i klimatske krize. Mladi ljudi izranjaju iz tame i vraćaju se u nju. Noć je osnovna boja ovog filma – ona povezuje zvuke gradskih ulica s dugim, nemim kadrovima usamljenosti. Izolovane, mlada i stara žena leže u svojim krevetima, usamljeni putnici dremaju u poslednjem tramvaju, a beskućnici spavaju na klupama. Svaka od osam scena filma ima svoje mesto. One ne prikazuju samo umor posle dugog dana i iscrpljenost od života već i ljubav koja nedostaje, za kojom se čezne, o kojoj se stidljivo govori – ljubav koja uvek ostaje nedostižna.
Blue Heron, Sophy Romvari, selekcija Svetionici
Igrani / Kanaa, Mađarska / 91’/ 2025.
Krajem devedesetih godina, osmogodišnja Saša i njena porodica mađarskih imigranata sele se u novi dom na ostrvu Vankuver. Njihov novi početak prekida sve opasnije ponašanje Džeremija, najstarijeg deteta u porodici. Akademski noar i misterija u tradiciji Borhesa i Eka; život hiper obrazovane filozofkinje Beatris Kurte prepliće se s navodno istinitom pričom o „hronovizoru“, uređaju napravljenom u Italiji pedesetih godina prošlog veka koji može da fotografiše prošlost. Dokumentarni kolaž knjiga, kaseta, novina, časopisa i VHS traka čini težište filma – oko njega kruži fiktivna priča o Beatris, čija se naizgled ugledna istraživačka interesovanja približavaju okultnom kako zagonetni „hronovizor“ počinje da zaokuplja svaku njenu misao.
Silent Rebelion (À bras-le-corps), Mari-Elsa Sgualdo (Selekcija Pafforama)
Igrani / Švajcarska, Belgija, Francuska / 97’ / 2025.
Petnaestogodišnja Ema, koja ostaje trudna nakon silovanja, suprotstavlja se represivnoj ruralnoj protestantskoj zajednici kako bi izborila pravo na sopstveni život i slobodu odlučivanja. Traumu pretvara u pokretač emancipacije, istovremeno se suočavajući sa moralnim licemerjem svog sela i senkom Drugog svetskog rata koja nad njim lebdi.
Sorella di Clausura, Ivana Mladenović (Selekcija Pafforama)
Igrani, Rumunija, Srbija, Italija, Španija I 107’ I 2025.
Ako nešto dovoljno snažno poželiš, ceo univerzum će se urotiti da se to ostvari, zar ne? Stela (36), obrazovana ali nesposobna da zadrži posao, od malena je zaljubljena u poznatog balkanskog muzičara Bobana. Ta strast, koja se pretvara u opsesiju, u potpunosti preuzima njen život i ona mora da upozna Bobana po svaku cenu. Jedna od navodnih Bobanovih ljubavnica, starleta i muzičarka Vera, obećava da će pomoći Steli da upozna svog idola, ali i da je izvuče iz njenog siromašnog života na selu. Vera poziva Stelu u Bukurešt, gde vodi kompaniju koja prodaje erotske proizvode… Ovo je, pre svega, empatična parodija na romantične melodrame. Smeštena na periferiju Balkana tokom finansijske krize iz 2008. istražuje koliko magije i fikcije jedan savremeni, naizgled „napredni” svet može da podnese. Ujedno, Sorella di Clausura je i gorko-slatka komedija o odnosu seksa i kapitala – preciznije, pitanje da li seks može biti zamena za novac, odnosno da li može zaustaviti glad ili inflaciju, kaže rediteljka Ivana Mladenović.
Slet 1988, Marta Popivoda (Selekcija Rani radovi)
Dokumentarni / Nemačka, Francuska, Srbija / 22 min
Plesačica Sonja Vukićević (74) kreće se kroz socijalističko-modernističke prostore, dok njeno telo nosi arhiv poslednjeg jugoslovenskog sleta za Dan mladosti. Njeni pokreti odjekuju ritmovima prošlosti i sadašnjosti i, isprepleteni sa dnevničkim zapisima tinejdžerke iz 1988. godine, polako nas vraćaju u trenutak prelaska sa socijalističkog kolektivizma ka individualizmu, dok se iz senke prikradao nacionalizam koji će ubrzo oblikovati budućnost zemlje.
Žene narodnog fronta, Ivana Todorović (Selekcija Rani radovi)
Dokumentarni / Srbija / 19 min
U svojim najranjivijim trenucima, žene otkrivaju duboke veze između uma i tela, istovremeno krhke i beskrajno snažne. Sniman u ženskoj klinici, film se gradi kao tiho postojana celina, koja odzvanja poput otkucaja ženskog srca, od prvog daha do poslednjeg.
Cold Call, Stefanie Schröder (Selekcija Rani radovi)
Dokumentarni / Nemačka / 16 min
Umetnica koja pati od stvaralačke blokade razgovara telefonom sa osobom koja se predstavlja kao zaposleni u Majkrosoftu. Ona počinje da govori – o slomljenom srcu, praznini, prokrastinaciji – i nesvesno postaje lovac na prevarante.
Mal de Madre, Irene Baqué (Selekcija Rani radovi)
Igrani / Španija / 22 min
Tokom procesije za praznik Hristovog tela koji se održava svake godine u selu Lagartera, mlade žene paradiraju u vekovima starim kostimima koje žene u selu i dan danas nose. Kroz kostim svoje prabake, Lita oseća nasleđe identiteta prožetog svetim tradicijama i nasleđenim strahovima. Proganja je drevno sujeverje: ideja da se krvožedni gušteri mogu penjati po ženskim nogama tokom menstruacije. Zarobljena između stvarnosti i mašte, Lita izbegava ovaj susret sa gušterom dok ima menstruaciju. Spajajući dokumentarni film i fikciju, Mal de Madre, sa glumačkom postavom koju čine isključivo naturščici i snolikošću koja podseća na Bunjuela, slika jedan horski portret žena iz sela Lagartera gde se, kao i u svim zajednicama, običaji, znanja, pesme i sujeverja prenose s generacije na generaciju kanališući kulturno nasleđe i težinu tradicije. Mal de Madre takođe pokazuje kako ostaci predačke prošlosti koegzistiraju sa sadašnjicom savremenih mladih ljudi.
Concrete Moves, Fagamou Fama Ndiaye (Selekcija Rani radovi)
Dokumentarni / Senegal / 12 min
Concrete Moves je inspirisan uspomenom iz detinjstva: strah koji je izazvala pojava zmije tokom školskog izleta do svetionika Mamel u Dakaru. Vraćajući se na isto brdo decenijama kasnije, zatičem obalu transformisanu nemilosrdnom urbanom ekspanzijom. Kroz ples, arhivske snimke, prizivanje sećanja i metaforu zmije koja, kao i sam grad, presvlači svoju kožu, film prati putovanje kroz mesto gde beton polako briše sećanja, prirodu i tragove prošlosti.
Yuragim, Vadia Garab & Kirill Komar (Selekcija Rani radovi)
Igrani / Austrija, Uzbekistan / 19 min
Saida živi između uloga: nastavnice, ćerke i osobe koja rešava probleme. Poput voza na šinama, ona se kreće, a ipak je ograničena. Dok je šef sve više pritiska, mora da odluči: da li da sledi šine koje su joj unapred postavljene ili da nestane u svet koji je sama stvorila. „Rođen iz lične krize, ovaj film je postao čin samorefleksije. Istražuje činjenicu da oslobođenje nije bekstvo već preoblikovanje samih struktura koje nas ograničavaju. Saidino putovanje je i intimno i univerzalno, to je priča o ponovnom preuzimanju kontrole u svetu koji često ženama propisuje tišinu, posebno onima zarobljenim između tradicije i promene. Vodila nas je ljubav prema Centralnoj Aziji, Uzbekistanu i njegovom narodu. Osećamo duboku empatiju prema njima i njihovim pričama. Ipak, više volimo da šapućemo nego da vičemo, izbegavajući slogane i glasne izjave. Umesto toga, pozivamo gledaoce da urone u prostor i vreme ovog filma, da osete na svojoj koži šta znači pripadati tom svetu i da prođu kroz transformaciju, ma kako mala ona bila, suočavajući se sa pitanjima.“ (Izjava reditelja)
***
Deseti Pančevo Film Festival realizuje se u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva, a festival su podržali Grad Pančevo, Fondacija Hartefakt, Delegacija EU u Srbiji, Evropska kuća, Austrijski kulturni forum, Ambasada Švajcarske u Beogradu, Ambasada Portugala u Beogradu i drugi prijatelji manifestacije. Ovaj projekat je podržan je kroz program „Kultura za demokratiju“ koji sprovodi Hartefakt, a finansira Švajcarska vlada.
Fotografije: Promo, Naslovna fotografija – kadar iz filma „Žene iz Narodnog fronta“