Evolucija zvuka Fontaines D.C. – pre albuma koji slušamo u Beogradu

Bend Fontaines D.C. sam prvi put čula na Radio Aparatu, u vreme kada je bio aktuelan njihov singl A Hero’s Death. Nisam sigurna da mi se isprva dopao, ali me je uvod pesme, nalik bombi koja počinje da otkucava, brzo opčinio – posebno kad nastupi vokal Grijana Čatera, koji ponavlja jednostavnu mantru: Life ain’t always empty.

U to vreme, 2020. godine, završio se jedan od najgorih perioda u mom životu. I kako se to inače dešava s dobrom umetnošću, pesma je, što sam je češće slušala, svesno i podsvesno uticala na mene. Kada se čita sam tekst, reči deluju pozitivno i ohrabrujuće. Međutim, način na koji ih Grijan izgovara i atmosfera koju stvara muzika pretvaraju je u nešto zlokobno. Podsetila me je na knjige popularne psihologije, prepune saveta o snazi pozitivnog razmišljanja, koji su me uvek još dublje bacali u beznađe.

Logično, brzo sam postala veliki fan, a 2022. godine su Fontaines D.C. izdali remek-delo Skinty Fia. Tad sam već bila uverena da su najvažniji bend današnjice.

Onda su me sledećim albumom, Romance, potpuno iznenadili – nisam očekivala da će njihov zvuk otići u takvom (svetlijem) pravcu. I zvučali su drugačije, ali bolje nego ikad. Fontaines D.C. je bend koji se ne plaši evolucije, jer se svojim istraživanjima – muzičkim i poetskim – u potpunosti predaju, a to se čuje. I oseti.

Na svom prvom nastupu u Beogradu, prošlog leta, zvučali su neverovatno precizno; jedino što sam im zamerila je suzdržan odnos prema publici. Previše smo navikli da nas animiraju i tetoše. Međutim, to je tek nebitna sitnica – vest da ponovo dolaze u Beograd, 28. oktobra u Hangar 1 (Luka Beograd) neizmerno me je obradovala.

Koncert u Beogradu je deo turneje pri kojoj će bend promovisati svoj album Dopamine Chamber, koji će biti objavljen 16. oktobra. Prvi singl s albuma već je postao hit – s razlogom. Marianne je raskošna, zavodljiva, sanjiva uvertira u nove teritorije zvuka za Fontaines D.C.

„Naši albumi su oduvek dovodili u pitanje doživljaj mesta. Prvo Dablin, zatim odsustvo iz Dablina, a onda pokušaj da se romansa pronađe na nekom drugom mestu. Na ovom albumu, pitanje je postalo: gde pobeći?”, navodi basista Konor „Digo” Digan u saopštenju za štampu.

I dok čekam da vidim kuda će me bend ovoga puta odvesti, vraćam se njihovim ranijim albumima – i uživam u predivnoj evoluciji zvuka velikih muzičara.

Kako su Fontaines D.C. postali veliki

Članovi benda Fontaines D.C. upoznali su se dok su pohađali muzički koledž u Dablinu, a zbližila ih je zajednička ljubav prema poeziji i muzici. U aprilu 2019. izbacili su prvi album Dogrel. Pre nego što je album i izašao, pet pesama je već bilo objavljeno kao singlovi i napravilo je pravi bum među ljubiteljima post-panka.

Hteli su da snime album uživo u studiju, baš kao što su to uradili The Strokes na svom čuvenom prvencu Is This It 2001. godine. Ta paralela nije slučajna: kao što su The Strokes tada pokrenuli rok revoluciju koja je obeležila narednih deset godina, tako i oni danas donose istu tu svežu i uzbudljivu energiju na scenu.

Debitantski album benda je na mnogo načina bio oda Dablinu i položaju mladih u Irskoj. Irska je od devedesetih do kraja 2000-ih prošla kroz period velikog ekonomskog procvata,. Međutim, ubrzo nakon toga usledila je teška ekonomska kriza. Ta recesija je duboko uticala na društvo i obeležila odrastanje čitave jedne generacije, a to je tematski obojio album.

Pesma Boys in the Better Land i dalje važi za jedan od najboljih i najefektnijih singlova benda. Kratka je, brza i puna energije. Zvučno podseća na kultni pank bend The Fall, ali i na savremene post-pank grupe poput IDLES i Shame. Vokal Grijana Čatera nosi istu mračnu i snažnu energiju kakvu je imao Ijan Kertis iz Joy Division. Umesto klasičnog pevanja i uobičajene strukture pesme, Čater koristi stil recitovanja kako bi kroz pesmu ispričao upečatljivu priču – i to je postalo njegov zaštitni znak. Ali njegov raspon je daleko širi, kako ćemo ćuti na svim narednim izdanjima.

Nakon velikog uspeha prvenca, Fontaines D.C. su u julu 2020. izbacili drugi album, A Hero’s Death. Svi znamo da su drugi album i druga knjiga najteži – ali zvuk benda je postao zreliji i mračniji. Zadržali su sirovu energiju panka, ali su dodali više melanholičnih tonova.

Otvarajuća numera albuma, I Don’t Belong, poslužila kao jasna poruka benda da idu sopstvenim putem i da neće samo kopirati svoj prvi album kako bi ugodili publici i opravdali očekivanja. Zanimljivo je i pomalo ironično to što je, uprkos toj želji za promenom, ova pesma stilski najbolja veza i prelaz između zvuka prvog i drugog albuma.

Svaka pesma na albumu direktno napada društvena pravila, kapitalizam, pa i komplikovane odnose koje članovi benda imaju sa sopstvenim porodicama. Bend je uzeo najbolje elemente sa prvenca, dodatno ih izbrusio i napravio album gde je skoro svaka numera izuzetno snažna. Melanholija izdanja je toliko jaka da podseća na Joy Division, što je poređenje koje Fontaines D.C. ne mogu da izbegnu.

A onda je došao magnum opus benda – veličanstveni album Skinty Fia. Naziv albuma znači „prokletstvo jelena”, a slika izumrlog irskog jelena služi kao simbol irske kulture i identiteta. Na ovom albumu bend se bavi osećajem da gube kontakt sa sopstvenom zemljom i kulturom što duže žive i nastupaju u inostranstvu. Da bi to izrazili, njihova muzika postaje eksperimentalnija, modernija i oštrija.

„Percipirati irski identitet kao nešto što je inherentno povezano sa IRA, terorizmom ili bilo čim sličnim, prosto je duboko potresno čuti. To smo čitali kada smo se vratili u Irsku na početku pandemije. Osećao sam se kao da gledam u cev pištolja – da odlazim u zemlju koja zapravo ne želi dobrodošlicu Ircima. Ona i dalje smatra ljude iz Irske nekim kome ne treba verovati i ko predstavlja pretnju. Veliki deo albuma izgrađen je na tom iskustvu, na tom osećaju. To je nešto što smo ovde u Londonu mnogo puta doživeli“, ispričao je tada Grijam za The Rolling Stone.

Prva pesma na albumu traje šest minuta i nastala je prema istinitom događaju iz 2020. godine – Irkinji Margaret Kin, koja je živela u Engleskoj, a kojoj crkva nije dozvolila da na sopstvenom spomeniku ostavi natpis na maternjem, irskom jeziku, pod izgovorom da je to „provokativno”. Ovaj primer savremene nepravde i diskriminacije prema Ircima u Velikoj Britaniji duboko je pogodio pevača Grijana Čatera i poslužio kao direktna inspiracija za pesmu.

Čitavo izdanje ima čist i prostoran zvuk u kom se gitare i vokal pevača Grijana Čatera čuju jasnije nego ikada. Čater je počeo da eksperimentiše sa glasom, peva u različitim tonalitetima i stilovima i da iskazuje pun raspon svog vokala.

Najzad, Fontaines D.C. na albumu Romance donose novi zaokret – ovoga puta kao veliki bend koji je pustio svetlost i ljubav unutra, kako bi to rekao Nik Kejv. Album je krcat hitovima, ispoliran i napravljen tako da se lako svidi širokom krugu slušalaca. Bend je po prvi put svesno napravio korak ka mejnstrimu i velikoj stadionskoj publici, ali je zadržao identitet.

Kroz pesme poput Starburster i Romance, Fontaines D.C. prelaze na raskošniji, melodičniji pop-indi zvuk. Prva tri albuma pratila su istu ideju: spajanje emocija i surove realnosti. Međutim, Romance se više fokusira na lepotu i uživanje u životu, iako i dalje zadržava svoju žestinu.

„Mislim da je promena zapravo poput ponovnog sklapanja sočiva kroz koja pišeš. Verujem da ona deluje kao katalizator koji te vodi kroz ceo proces pisanja. Pisanje albuma može biti mukotrpno, naročito kada imaš prekide u inspiraciji. Ali ako prihvatiš promenu ili usvojiš promenu spolja, mislim da ceo projekat postaje nešto što je zanimljivije, izazovnije i, samim tim, na neki način inspirativnije“, rekao je Grijam u to vreme za Coup de Main.

Za predstojeći album Dopamine Chamber, Čater je stihove pisao tokom putovanja po Veneciji, Beču i Siciliji.

„Mislim da je Romance bio možda 60 odsto ljudski, a 40 odsto iskvaren automatizacijom i gubitkom osećanja. Ovo izdanje deluje više kao 60 odsto iskvareno – maska sada malo više nosi lice. Osetio sam da bi bilo moćnije izostaviti nadu i iskreno odraziti tu ružnoću. Ovo je moralo da deluje više kao katastrofično upozorenje“, opisao je album, na kojem se nalazi 11 numera, od kojih je jedna duet s Rosalijom.

Jedva čekamo da ga čujemo – uživo 28. oktobra u Beogradu. Kakva privilegija!

Naslovna fotografija: Joe Miller / Gonzales Photo / Profimedia