10 romana nagrađenih Gonkurom koje čitamo na srpskom
Otkrivamo moderne francuske autore.
Povezano
Gonkurova nagrada predstavlja najprestižnije književno priznanje u francuskoj kulturi i umetnosti, a dodeljuje se tradicionalno svake godine za najbolje prozno delo (pri čemu se najčešće biraju i nagrađuju romani).
U uglednim književnim krugovima širom sveta ova nagrada ima status francuskog ekvivalenta čuvenoj Pulicerovoj nagradi, a uručuje se u novembru. Naziv je ponela u čast braće Gonkur – Edmonda i Žula – uticajnih stvaralaca iz devetnaestog veka koji su ostali upamćeni kao književnici, pisci ličnih dnevnika i pronicljivi likovni kritičari.
Nagrada je prvi put dodeljena 1903. i od tada se dodeljuje svake godine, a njeni laureati su bili Marsel Prust, Simon de Bovoar i Margerit Diras. Pobednika biraju članovi Gonkurove akademije, koji se sastaju svakog prvog utorka u mesecu u restoranu Druran u Parizu, koji je Edmon de Gonkur često posetećivao u poslednjim godinama svog života.
Ove godine, izbor za Gonkurovu nagradu prati skandal: roman C’était ça ou mourir (u prevodu Bilo to ili smrt) autora Telizona Oreljena skinut je sa liste kandidata isključivo radi „zaštite i očuvanja neprikosnovenog integriteta same Gonkurove nagrade i institucije akademije”.
Do ovog drastičnog koraka došlo je nakon što je anonimni nalog na društvenim mrežama izneo javne optužbe i tvrdnje da je celo delo zapravo „gotovo u potpunosti generisano pomoću veštačke inteligencije”.
Radnja romana prati sudbinu profesora istorije i geografije koji je primoran da napusti rodni Haiti, zemlju opustošenu i razorenu strašnim nasiljem uličnih bandi. Glavni junak se otiskuje na dug, neizvestan i po život opasan put koji ga vodi preko čak dvanaest različitih država, sve dok konačno ne uspe da pronađe mir i sigurno utočište u Kanadi.
Ono što ovu situaciju čini još neverovatnijom jeste činjenica da je roman, koji je u avgustu objavila ugledna francuska izdavačka kuća Grasset, već ostvario ogroman komercijalni i kritički uspeh.
Optužba je potekla od anonimnog naloga na društvenim mrežama nazvanog Balance ton Claude (što predstavlja jasnu aluziju na popularni AI model Klod kompanije Antropik). Taj nalog je objavio da je Oreljenov roman provukao kroz specijalizovani program za prepoznavanje veštačke inteligencije pod nazivom Pangram, pri čemu je softver navodno pokazao da je tekst „gotovo u potpunosti” generisala mašina.
Međutim, pouzdanost i preciznost samog Pangrama ubrzo su dovedene pod ozbiljnu sumnju. Brojni francuski mediji sproveli su sopstvene provere i testirali isti roman kroz druge vodeće alate za detekciju veštačke inteligencije, a rezultati tih nezavisnih analiza pokazali su potpuno suprotnu sliku – da je roman bez ikakve sumnje delo ljudskog uma.
Sam autor, Telizon Oreljen, oštro je demantovao sve navode i poručio da veruje kako su ove optužbe rasno motivisane i usmerene protiv njega zbog njegovog porekla. Kratko je poručio: „Stvaranje i pisanje su moja ljubav odmalena. Zaista ne vidim nijedan razlog zašto bih u tom procesu koristio mašinu.”
Dok čekamo proglašenje ovogodišnjeg laureata Gonkurove nagrade, vraćamo se romanima koji su prevedeni na srpski jezik, a ovekovečani su ovim prestižnim priznanjem.
Romani koji su osvojili Gonkurovu nagradu: „Karta i teritorija“, Mišel Uelbek (Booka)
Centralna ličnost ovog romana je Džed Marten, umetnik čiji vrtoglavi uspeh započinje briljantnim fotografijama starih Mišlenovih auto-karti, a vrhunac doseže serijom o profesijama – portretima ličnosti različitih zanimanja. Među njima je i veliki pisac Mišel Uelbek čija fotografija će se naći u centru istrage ubistva čije razrešenje će na sve uključene ostaviti duboki trag.
Roman i filozofska studija u jednom, Uelbek beskompromisno razotkriva sve slabosti društva ranog XXI veka, komercijalizovanog, opsednutog slavom, novcem i površnošću, sveta osuđenog na sporu, bolnu i neizbežnu smrt.
„Doviđenja, tamo gore“, Pjer Lemetr (Čarobna knjiga)
Poslednji dani Prvog svetskog rata zatiču Albera, bivšeg knjigovođu, i Eduara, umetnika i sina milionera, u istom rovu. Užasi bojišta zauvek su promenili njihove živote i ono što im sada predstoji jeste da pokušaju da prežive mir. Odbijajući da ih poraze ogorčenost i očajanje, oni će smisliti neverovatno drsku i nemoralnu prevaru koja će u čitavoj zemlji izazvati metež. A u izvesnim krugovima izazvaće opšte zgražavanje…
Više od priče o odmazdi dvojice ljudi smlavljenih uzaludnim, varvarskim ratom, ovaj roman je zajedljiva i tragična istorija društva, porodice, morala i države odgovorne za njihov pakao. U posleratnoj Francuskoj, koja tuguje za milion i po poginulih zanemarujući preživele, prevara tih razmera ističe sav cinizam te situacije.
„Bez plakanja“, Lidi Salver (Akademska knjiga)
Lidi Salver predstavlja čitaocima višestranu pripovest o jednom prelomnom istorijskom trenutku, kakav je bio Španski građanski rat. Jednu stranu priče iznosi petnaestogodišnja Monse, koja se našla na raskrsnici između porodice i revolucije, dužnosti i ljubavi.
S patrijarhalnim roditeljima i bratom idealistom zadojenim radikalnim levičarskim idejama, Monse živi u selu do kojeg dugo dopiru samo odjeci građanskog rata i revolucionarne borbe, borbe koju ona, sa svojih petnaest godina, doživljava kao put bekstva iz porodičnih stega, put nesputanog odrastanja.
Na drugom kraju Španije, neposredan svedok istih zbivanja, francuski pisac Žorž Bernanos, pruža potpuno suprotan, osvešćen i užasnut pogled na bezumlje bratoubilačkih sukoba. I dok on iz sveg glasa poziva Evropu da otvori oči, u malim sredinama, poput Monsinog sela, s borbom koja postaje sve konkretnija prepliću se lične patnje, nesuglasice i antagonizmi svojstveni ljudima na svim meridijanima i u svim epohama…
„Busola“, Matijas Enar (Akademska knjiga)
U gluvoj noći, poznati muzikolog Franc Riter u svom stanu u Beču, obuzet teskobom i preplavljen sećanjima rastrzanim između stvarnog života i opsena, priziva Istanbul, Alep, Palmiru, Damask i Teheran – mesta koja su ostavila trag u njegovom životu.
Pred čitaocem se kroz Francovu nesanicu, iz stranice u stranicu razotkriva njegova intelektualna i emotivna biografija, satkana od dugih boravaka na Orijentu, jedne od njegovih najvećih ljubavi – muzike kao njegovog stalnog „utočišta od nesavršenosti sveta i propadanja tela“, a zatim i iznad svega od dugogodišnjeg druženja s prelepom i prepametnom Sarom posvećenicom orijentalnim civilizacijama.
Sarom za kojom Franc čezne i nada joj se, a koja mu, reklo bi se, stalno izmiče. Matijas Enar, pisac izvanredne erudicije, suvereno vodi čitaoca kroz gradove i pustinje Orijenta i Zapada, kroz epohe i kulture, revolucije i ratove, kroz simfonije i romane, sonate i sonete, u knjizi snažnoj i silovitoj, ali i raskošnoj i poetičnoj.
„Uspavaj me“, Lejla Slimani (Booka)
Kad Mirijam, majka dvoje male dece, odluči da, uprkos protivljenju i nedoumicama svoga muža, ipak nastavi da radi u jednoj advokatskoj kancelariji, bračni par se daje u potragu za dadiljom. Posle ozbiljne audicije, opredeljuju se za Luizu, neobičnu ženicu krhke građe i začuđujuće fizičke snage, koja vrlo brzo pridobija naklonost dece, da bi malo-pomalo počela da zauzima centralno mesto u domaćinstvu porodice Mase. Nad akterima ove drame polako se zatvara klopka uzajamne zavisnosti.
Rezak i prodoran manir Lejle Slimani, prošaran odsevima mračne, tragične poezije koja izranja iz otuđenih, ranjenih i beznadežnih duša, već od prve stranice uzima čitaoca pod svoje, ne dajući mu da predahne sve dok, potresen jednim retkim čitalačkim iskustvom, ne sklopi korice ove knjige.
„Dnevni red“, Erik Vijar (Akademska knjiga)
„Dnevni red“ je knjiga zapanjujuće moćna u svojoj jednostavnosti. Na malom broju stranica pokazuje kako „najveće katastrofe često kreću sitnim koracima“ (…).
Groteskno i tragično neprestano se prepliću u ovoj hronici, za koju Vijar bira istinite i malo poznate prizore (poput kvara „pancera“, navodno uvek pouzdanih, odmah po prelasku austrijske granice, ili večere u Londonu, kod premijera Čemberlena, kada Joakim fon Ribentrop, tek imenovani nacistički ministar spoljnih poslova, zloupotrebljava učtivost svog domaćina kako bi Britanci kasnili sa odgovorom na anšlus).
On to čini kako bi oparao tvrdokorne mitove, obelodanio, s preciznošću i ironijom, nešto što „izgleda odvratno poput marifetluka i obmana“ koji čine istoriju.
„Deca njihova za njima“, Nikola Matje (Akademska knjiga)
Avgust 1992. Dolina izgubljena negde na istoku Francuske, visoke peći koje više ne rade, jezero, vrelo popodne. Antoni ima četrnaest godina i, da bi razbio dosadu, sa rođakom odlučuje da ukrade kanu i ode da vidi šta se dešava sa druge strane, na čuvenoj nudističkoj plaži.
Na kraju tog puta Antonija čekaju prva ljubav i prvo važno leto, ono koje odlučuje o svemu posle. Biće to drama života koji počinje. Nikola Matje piše roman o jednoj dolini, jednoj epohi, tinejdžerskim godinama, ispisuje političku pripovest o omladini koja mora da pronađe svoj put u svetu na umoru.
Četiri leta, četiri trenutka, od Smells Like Teen Spirit do Svetskog prvenstva 1998, sve da bi ispričao priču o životima koji se punom brzinom odvijaju u toj Francuskoj u sendviču između gradova srednje veličine i naselja sa kućama u nizu, i zabiti i betoniranih prigradskih naselja. U Francuskoj muškaraca potrošenih od rada i njihovih dragana uvelih sa dvadeset godina. U zemlji daleko od globalizacije, zaglavljenoj između nostalgije i propadanja, pristojnosti i gneva.
„Nije svima isto na ovom svetu“, Žan-Pol Diboa (Akademska knjiga)
Dve su godine kako Pol Hansen služi zatvorsku kaznu u provincijskom zatvoru u Montrealu. Ćeliju deli s Hortonom, bajkerom Hels ejndželsa, koji robija zbog ubistva. U romanu otkrivamo Hansena pre zatvora – kao glavnog nastojnika stambene zgrade Ekscelzior, gde dolaze do izražaja njegovi talenti domara, čuvara, majstora svih zanata i, uz sve to, iscelitelja duša i utešitelja ojađenih.
Kad nije zaokupljen brigom o stanarima ili održavanjem zgrade, vreme provodi s Vinonom, svojom suprugom. Ona ga svojim avionom vodi nebu pod oblake. No, odjednom se sve menja. U zgradu stiže novi upravnik, izbijaju sukobi… Dešava se ono neizbežno. Radnja ovog romana odvija se u okruženju koje čine crkva prekrivena peščanom dinom, rudnik azbesta pod otvorenim nebom, meandri reke srebrne boje, zvuci orgulja.
„Anomalija“, Erve Le Telije (Kiša)
Juna 2021. godine, jedan neverovatan događaj naglavce je preokrenuo živote stotina muškaraca i žena, putnika na letu Pariz-Njujork. Među njima su: Blejk, uzoran otac, glava porodice ali pritom i plaćeni ubica; Slimboj, zvezda nigerijske pop muzike, umoran od života u laži; Džoana, žustra advokatica koju sustižu njene sopstvene slabosti; ali i Viktor Mizel, nepoznati, povučeni pisac koji se preko noći nenadano proslavio.
Svi su oni verovali da vode tajne živote. Ni slutili nisu koliko su bili u pravu. Virtuozni roman u kom se logika susreće sa magijom, „Anomalija“ istražuje onaj deo nas samih koji nam izmiče.
„Najskrovitiji spomen ljudi“, Mohamed Mbugar Sar (Booka)
Senegalski pisac T. Š. Eliman je 1938. nestao bez traga nakon skandala koji je njegova knjiga pokrenula. U Parizu 2018. Dijegan Latir Faj otkriva tu knjigu i postaje opsednut time da otkrije šta se dogodilo s misterioznim piscem.
U nelinearnoj naraciji koja se proteže od devetnaestog veka do danas, Sar nas upoznaje s ljudima čiji su se putevi ukrstili sa zagonetnim T. Š. Elimanom, smelo i vešto se poigravajući različitim stilovima, književnim oblicima i pričama umetnutim unutar priča. Višeslojan, inventivan, perfektno vođen i, povrh svega, izuzetno zabavan roman, remek-delo francuske savremene književnosti.
Naslovna fotografija: