Rezovi
Napravljena po meri naših potreba, Britni Spirs je prvo bila devojka sa postera na zidu dečje sobe, zatim devojka iz komšiluka i uzor devojčicama, pa dobra devojka, pa loša devojka, onda nepodobna majka, „luda” zvezda. Ali šta se desilo kada je odbila da stane u okvir koji smo joj namenili?
Prvi put sam Britni Spirs video na RTS-u, u epizodi „Sabrine, veštice tinejdžerke”. Pevala je „(You Drive Me) Crazy”, što je delovalo kao sasvim dovoljno radnje za jednu pop zvezdu u takvoj seriji: uđe, odradi svoje, ode. U seriji o tinejdžerki koja živi sa dve tetke i mačkom koja govori Britni nije bila najčudnija stvar, već najsjajnija.
Nisam znao šta ona jeste. Pevačica – bio je očigledan odgovor, ali nedovoljan. Možda glumica koja peva, možda američka devojka koja je slučajno postala muzičarka, možda vrsta reklame za život u kom niko ne jede ručak iz plastične posude. Televizija tada nije davala dovoljno informacija da čovek nekoga istraži. Nije postojao mali uređaj u džepu koji bi odmah rekao koliko ima godina, s kim se zabavlja i da li će kasnije ispasti problematična. Postojali su ekran i odjavna špica.
BABY ONE MORE TIME
U Huperu sam našao njenu fotografiju, zalepio je na papir i pored nje rukom ispisao reči „(You Drive Me) Crazy”. Taj improvizovani poster selio se sa zida na zid, u zavisnosti od toga gde je u tom trenutku bilo mesta. Bila je to improvizovana radna površina na kojoj su se sreli makaze, lepak, tuđe lice i moje razumevanje engleskog.
Pre nego što postane predmet obožavanja idol je najčešće komad papira.
Početkom 2002. godine kupili smo prvi porodični računar, pentijum, prilično spor, ali dovoljno brz da na internetu tražim fotografije iz serije „Čari” i poslednju epizodu „Sabrine” koju RTS nikad nije emitovao i da u Winampu puštam deset pesama na repeat. Vlasnik lokalne piljare je u stanu iznad ilegalno „rezao” muziku, pa sam od roditelja tražio da mi uz nekoliko pesama Backstreet Boysa, Eminema i ostalih sa top-deset liste koja je išla na Trećem kanalu narežu i dve pesme Britni Spirs.
Dobio sam dva narezana albuma: „…Baby One More Time” i „Oops!… I Did It Again”, umesto dve pesme. Nisam znao da su to istovremeno nazivi albuma. Bila je to greška lokalnog preprodavca piratskih diskova, verovatno banalna, možda čak i poslovno neisplativa. Neko je rekao „dve pesme”, neko čuo „dva albuma”, i tako sam, sa četrnaest godina, dobio upakovanu istoriju jedne pop zvezde: naslove singlova koji su se ponavljali kao lozinke, bonus trake, duplikate, fajlove sa imenima koja su delovala kao da ih je osmislio računar pod stresom.