Nije smešno, ali jeste: 5 serija sa crnim humorom koje gledamo ove jeseni

Da li vam se ikada dogodilo da se tokom gledanja serije nasmejete nečemu zbog čega bi vam, u nešto drugačijim okolnostima, verovatno bilo neprijatno? Upravo na tom osećaju počiva posebna privlačnost crnog humora, koji od smrti, neuspeha, društvenih nepravdi i ljudskih slabosti uspeva da napravi materijal za izuzetno inteligentnu komediju.

Za razliku od klasičnih sitkoma, u kojima se problemi najčešće razrešavaju do kraja epizode, serije sa crnim humorom uglavnom nam ne obećavaju srećan završetak. Njihovi protagonisti nisu uvek simpatični, njihove odluke često su pogrešne, a situacije u kojima se nalaze retko postaju bolje. Ipak, upravo nam ta spremnost da se ozbiljne teme sagledaju iz neočekivane perspektive omogućava da u njima prepoznamo nešto što bi nam, bez humora, možda bilo previše neprijatno.

Slow Horses

Špijunske priče tradicionalno su rezervisane za izuzetno sposobne, besprekorne profesionalce koji u svakoj situaciji imaju spreman plan. Slow Horses pokazuje šta se događa sa onima koji su u takvoj profesiji uspeli ozbiljno da podbace. Ova serija, zasnovana na romanima Mika Herona, prati grupu agenata britanske obaveštajne službe MI5 koji su zbog profesionalnih grešaka završili u Slough House-u, svojevrsnom administrativnom izgnanstvu za one čije karijere više nemaju naročitu perspektivu.

Umesto važnih misija i međunarodnih zavera, njihov svakodnevni posao podrazumeva dosadne zadatke i trpljenje uvreda nadređenog. Upravo taj nadređeni jedan je od najboljih razloga da seriji pružite priliku. Džekson Lemb, kojeg maestralno tumači Gari Oldman, neprijatan je, zapušten i gotovo patološki zajedljiv čovek koji svoje podređene tretira sa jednakim prezirom kao i ostatak sveta. Njegove uvrede toliko su inventivne da ponekad gotovo zaboravimo da gledamo ozbiljan špijunski triler.

Ipak, ispod površine britke satire krije se složena priča o institucionalnoj korupciji, neuspehu i ljudima koji pokušavaju da povrate profesionalno dostojanstvo. Upravo taj kontrast između stvarne opasnosti i gotovo apsurdne kancelarijske dinamike čini Slow Horses toliko zabavnom.

Beef

Koliko daleko može da ode jedan potpuno besmislen sukob između dvoje nepoznatih ljudi? U slučaju serije Beef, odgovor je: mnogo dalje nego što biste mogli da zamislite.

Serija izuzetno precizno prikazuje savremenu frustraciju, klasne razlike i pritisak da neprestano ostavljamo utisak uspešnih i emocionalno stabilnih ljudi. Humorističnost serije proizlazi iz činjenice da su protagonisti toliko zaokupljeni dokazivanjem sopstvene ispravnosti da više nisu sposobni da procene posledice svojih postupaka.

Druga sezona, predstavljena u aprilu 2026. godine, donosi novu priču i glumačku postavu predvođenu Oskarom Ajzakom i Keri Maligan, ovoga puta u svetu privilegovanih članova ekskluzivnog seoskog kluba, gde borbe za moć i međusobne ucene otkrivaju drugačije, ali jednako neprijatne ljudske slabosti. Beef je posebno zanimljiva zato što se njen humor gotovo neprimetno pretvara u psihološku dramu. Upravo kada pomislimo da su likovi dostigli granicu apsurda, oni pronađu način da situaciju učine još gorom.

The Gentlemen

Ako volite filmove Gaja Ričija, verovatno već znate šta možete da očekujete od The Gentlemen – britanski kriminalni milje, ekscentrične likove, izuzetno stilizovano nasilje i dijaloge koji često funkcionišu kao verbalni obračuni.

Serija prati Edija Hornimana, mladog aristokratu kojeg tumači Teo Džejms, koji nakon očeve smrti nasleđuje porodično imanje i plemićku titulu. Međutim, ubrzo otkriva da se iza ugledne fasade porodičnog poseda krije unosna proizvodnja kanabisa, kojom upravljaju ljudi sa veoma malo razumevanja za aristokratske običaje. Pokušavajući da se oslobodi kriminalnih veza koje nije sam izabrao, Edi postepeno postaje sve dublje upleten u svet kojem navodno ne pripada.

Centralna komična ideja serije počiva na susretu dva naizgled potpuno različita društvena sloja: britanske aristokratije i organizovanog kriminala. Ipak, kako se priča razvija, postaje očigledno da njihovi sistemi vrednosti imaju mnogo više zajedničkog nego što bi bilo koja strana želela da prizna. Posebno zadovoljstvo donosi vizuelni identitet serije: raskošna imanja, savršeno krojena odela, luksuzni enterijeri i gotovo teatralni kriminalni obračuni stvaraju svet u kojem čak i najapsurdnije situacije izgledaju besprekorно stilizovano.

Bad Sisters

Koliko daleko biste otišli da zaštitite nekoga koga volite? Pet sestara Garvi, protagonistkinje irske serije Bad Sisters, imaju prilično radikalan odgovor na ovo pitanje. Kada se jedna od njih nađe zarobljena u braku sa manipulativnim, okrutnim i gotovo nepodnošljivim čovekom, ostale odlučuju da problem reše na način koji se teško može nazvati konvencionalnim.

Serija, koju je kreirala Šeron Horgan, prati pet sestara povezanih dugogodišnjom odanošću, porodičnim traumama i zajedničkom netrpeljivošću prema Džonu Polu, suprugu njihove sestre Grejs. On je jedan od onih televizijskih likova koji su toliko temeljno neprijatni da gotovo svaka njegova scena kod gledalaca izaziva istu reakciju: očajničku želju da konačno dobije ono što zaslužuje.

Crni humor proizlazi iz kontrasta između ozbiljnosti njihovih namera i gotovo komične nesposobnosti da ih sprovedu. Svaki novi pokušaj da se oslobode omraženog zeta pretvara se u niz neočekivanih komplikacija, dok se atmosfera porodične komedije neprestano sudara sa stvarnom opasnošću. Iza duhovitih dijaloga i apsurdnih situacija nalazi se ozbiljna priča o emocionalnom zlostavljanju, ženskoj solidarnosti i granicama porodične lojalnosti. Horgan uspeva da o ovim temama govori bez sentimentalnosti, ali i bez umanjivanja njihove težine.

Russian Doll

Zamislite da proslavljate svoj 36. rođendan, umrete pod prilično bizarnim okolnostima, a zatim se ponovo probudite na istoj zabavi. I tako iznova, bez obzira na to koliko puta pokušate da promenite tok događaja.

Upravo to događa se Nadji Vulvokov, protagonistkinji serije Russian Doll, koju tumači Nataša Lion. Nadja je cinična Njujorčanka, sklona autodestruktivnom ponašanju, sarkastičnim komentarima i izbegavanju ozbiljnih razgovora o sopstvenom životu. Kada se nađe zarobljena u vremenskoj petlji, njena prva reakcija nije egzistencijalna panika, već gotovo iritantno praktičan pokušaj da otkrije šta se, dođavola, događa.

Serija, koju su kreirale Nataša Lion, Ejmi Poler i Lesli Hedland, polazi od dobro poznatog koncepta ponavljanja istog dana, ali ga koristi za mnogo složenije istraživanje identiteta, traume i ljudske potrebe za povezivanjem. Humor je brz, zajedljiv i često potpuno apsurdan. Nadja se suočava sa sopstvenom smrtnošću na način koji bi većina ljudi verovatno smatrala duboko neprimerenim, ali upravo njena nesposobnost da bilo šta shvati ozbiljno postaje jedan od najzanimljivijih elemenata serije.

Kako priča odmiče, međutim, postaje jasno da se iza njenog cinizma krije mnogo više od duhovitog karaktera. Svaki novi pokušaj da izbegne smrt vodi je prema pitanjima od kojih je godinama pokušavala da pobegne, uključujući odnos prema sopstvenoj prošlosti, porodičnim traumama i ljudima kojima je dozvolila da joj se približe.