U svetlu #MeToo pokreta filmska industrija uvodi poziciju koordinatora intimnosti
Da li smo zaista došli dotle da je neophodno da odgovorno lice kaže šta je stvarno okej, a šta ne?
Intimne filmske scene neretko dolaze sa pratećim prtljagom kontroverzi i „nesporazuma“ o kojima često čujemo mnogo, čak i previše kasnije. U vreme #MeToo ere filmska industrija obećava novo poglavlje, i obavezuje se da, u pozitivnom smislu, odmakne od onoga što je bila, barem kada je u pitanju snimanje erotskih scena ili onih u kojima glumci treba da budu gotovo ili potpuno bez odeće, ili u bliskom fizičkom kontaktu. Nova vest na ovom polju je da bi uvođenjem nove figure na snimanja, trebalo da se smanji dovođenje glumaca pred konačan ishod pod pretpostavkom da im je nešto okej da snimaju, kao i da se izbegnu svi prećutni dogovori oko neke scene, i da se minimalizuju situacije u kojima nešto u scenariju treba da se pročita između redova kao očekivano, a ostaje otvoreno za slobodnu interpretaciju režisera, već da se stvari konkretizuju i to sa velikim i jasnim „da“ ili „ne“ svake strane. Neprofitna organizacija Intimacy Directors International je osnovala Alicia Rodis još 2016.godine, ali se ne može reći da su uloge koordinatora zaživele sve do post-Weinstain ere u kojoj nas je stvarnost ošamarila direktno u lice i to tako jako, da je konačno mnogo ozbiljnije shvaćeno ono na šta je ova organizacija upozoravala i ranije. Tako, od nedavno, nova figura – koordinator intimnosti, će se pridružiti produkcijskim timovima koji rade na serijama ili filmovima sa višom stopom erotskog sadržaja, i ta osoba će biti osoba zadužena za uveravanje da se glumci osećaju udobno i prijatno u onome što rade i da ne postoji prostor za eksploataciju tela ili osećanja. Iako sam naziv zvuči pomalo strano, a uloga možda i nejasno, u smislu da li je to psiholog koji će razgovarati sa glumcima, neko ko će uvežbavati scene i pokrete, ili neko ko će pravno obezebeđivati da sve prođe sa stoprocentnim pristankom, čini se da da je u svetlu raznih afera i otkrića, ovu ulogu bilo neophodno ustanoviti.
Novi James Bond film, čija se premijera očekuje 2020. već ima koordinatora za ovakve scene i situacije, i njegova uloga je da pomogne Danielu Craigu, i njegovoj novoj filmskoj partnerki, novoj „Bond devojci“ Ani de Armas da snime erotski sadržaj najkomfornije moguće. Svakako, iako ova pozicija nije još uvek toliko učestala, sva je prilika da će biti, jer Bond film nije usamljeni slučaj. BBC je takođe imao „kontrolora intimnosti“ za neke od svojih produkcija. To je Ita O’Brian, koordinatorka intime i direktorka pokreta, koja ima petogodišnje iskustvo tokom kojeg je razvila tehnike koje pomažu glumcima prilikom snimanja ovakvih scena i sa kojima radi na prirodnom i opuštenom „pristanku na fizički kontakt“, pri čemu ističe i podseća da je najvažnije da glumci razumeju sopstvene granice to jest koliko je široko njihovo lično „da“ polje i odakle počinje „ne“, i da to isto razumeju i oni kojima je upućeno.
Ne postoji apsolutno nikakav problem sa samom novom funkcijom i pozicijom koordinatora. Neke stvari sasvim sigurno ne bi smele da se ponove ni u naznakama, a kamoli koliko su uzele maha, i nema dileme oko toga da li treba preduzeti sve moguće mere u prevenciji sličnog, ali mora se priznati da je ljudski poražavajuća činjenica što je takva uloga uopšte potrebna. O’Brien navodi da su smernice kojima se koordinator vodi i za koje se stara da budu ispunjene: transparentnost, otvorenost, dogovor i pristanak. Ništa od navedenog ne bi trebalo da bude egzotika, niti nešto čemu je neophodan medijator i prevodilac, već a prirori ustanovljeno. Pričamo o zdravorazumskim opštim mestima i granicama, koje smo od malih nogu učeni da postavimo i poštujemo, i koje ne bi trebalo da se dovode u pitanje, pa je nekako tužno da nam treba osoba čija je uloga da iskomunicira nešto toliko osnovno. Ne postoji druga opcija od one u kojoj svako treba da bude do detalja upoznat sa bilo kojim projektom, akcijom, razgovorom, delom u koje treba da se upusti, da bi mu dao finalno zeleno svetlo. Taj pristanak je korak broj jedan bez kog se ne počinje, a o opciji da neko bude prisiljen ili uslovljen na bilo šta, i da ne govorimo. Nažalost, izgleda da ne poznaju svi iste kodekse ljudskosti, i kao što Alicia Rodis, HBO koordinatorka, kaže „nedavne afere su bile veliko, neprijatno buđenje za sve nas“. Tako, ukoliko ipak postoje neki razočaravajući pojedinci kojima su osnovna ljudska prava još uvek maglovita teritorija, barem je utešno da od sada postoje i oni koji će se uveriti da je vedro i sunčano za sve.