Festival kratkog igranog filma, Bašta Fest, se sada već šestu godinu za redom, održava u Bajinoj Bašti. Ne samo što predstavlja sjajan primer podržavanja mladih autora, budući da je pokrenut i vođen od strane tima mladih filmskih autora, i usko fokusiran na međusobnu saradnju reditelja i glumaca, nego je vođen i preko potrebnom idejom o decentralizacije kulture, te se tako, bogat filmski, muzički, prateći i edukativni program svake godine tokom četiri dana trajanja festivala usmerava na Zlatiborski okrug.
Glavni, filmski program ovog festivala je međunarodnog i takmičarskog karaktera, i ove godine, selektor festivala Nikola Ljuca i umetnička direktorka Maja Šuša izabrali su 24 filma iz 18 zemalja. Tokom dana trajanja festivala koji podrazumeva prilično uzbudljiv i raznovrsan takmičarski program publika će imati prilike da vidi filmove iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, BiH, Danske, Švedske, Poljske, Austrije, Francuske, SAD, Kanade, Belgije, Grčke, Italije, Irana, Holandije i Islanda. Tim festivala ističe da su naročito ponosni što 7 rediteljki potpisuje filmove, kao i na činjenicu da je 5 naslova iz regiona.
Slaven Došlo
„Noć u Tokorikiju“ (2016) – Roksana Stroe (Rumunija)
Izvanredno vođena priča sa jakim likovima i potpuno neočekivanim obrtom na kraju koji će vas oduševiti. Pobednik prošlogodišnjeg Bašta Festa.
„Ujed pčele u Velikim pčelicama“ (2017) – Marko Đorđević (Srbija)
Pokazuje da je fantastična autorska ekipa inspirisana nesvakidašnjim narativom, bez obzira na budžetska ograničenja, više nego dovoljna za uzbudljivo filmsko ostvarenje.
„Ništa novo pod suncem“ (2017) – Damian Kocur (Poljska)
Glumačka podela koja je daleko od uobičajene, preispituje šta je ljubav u vremenu duboke usamljenosti i površnog shvatanja najosnovnijih ljudskih potreba.
Maja Šuša
„Dečko zaprosi devojku na planini“ (2018) – Bernhard Venger (Austrija)
Ovo je jedan od mojih novotkrivenih omiljenih reditelja, možda malo podseća na Rubena Ostlunda. Pogledala sam ovaj i prethodni kratki film i oduševila se sa oba. Duhovit, sa veoma jasnom estetikom, bavi se međuljudskim odnosima, pre svega ljubavnim, tako da ti je neprijatno i zabavno i smešno i stidiš se.
„Zvuk neočekivane smrti“ (2018) – Aleksandar Sagmo (Danska)
Jedan od filmova koje sam odmah posle predselekcije zapamtila i o kome sam pričala ljudima. Snažan, efektan, pametno režiran i napisan i uznemirujuć do nezaborava.
„Dante vs Muhamed Ali“ (2018) – Mark Vagenar (Holandija)
Nežan, emotivan, govori o odrastanju dečaka, sazrevanju, otkrivanju seksualnosti i pokušaju da se spoje i razumeju te dve strane u njima – Dante i Muhamed Ali. Predivno snimljen i pun pažljivo osmišljenih detalja.
