“Parazit” je ruku na srce, jedna od najboljih stvari koja se dogodila na velikom platnu u poslednje vreme. Može ponešto da mu parira ali malo šta tako britko secira sadašnjicu, uspeva da bude i tragedija i drama i horor i komedija. Toliko je realan, toliko lokalan, toliko globalan. Oslikava pejzaž suprotstavljenih klasa, u kom mapira nepravedno bogate i napravedno siromašne, koji žive na nevelikoj udaljenosti, ali u svetovima koji se ne dotiču. Osim kao sada, kada se sudare tête-à-tête, pa nas zajedničkim snagama, taj sudar koji inače zaobilazimo iako smo ga svesni svakodnevno, lupi po sred lica. “Parazit” je bolno tačna, jaka, društvena, politička, klasna satira i dokaz je da nismo sasvim izgubljeni i zaglupljeni i da još uvek znamo šta je dobar i pametan film. Samo je takvih nažalost sve manje.
Ne upire prstom ni u jedne ni u druge, nego u sistem koji je obe strane iznedrio. Ne krivi ni siromašnu radničku klasu koja se bori za sebe kako zna i ume, niti prebogate, privilegovane, koji su toliko okrenuti sebi da iskreno ne vide i ne razumeju patnje drugih koje, prosto, nemaju. A ovi drugi ne da nemaju dovoljno, nego nemaju uopšte. Da jedu svi, da im bude čisto, da legnu u toplo, da ne mirišu na “siromaštvo”. I bogati i siromašni su tamo gde jesu, i nema ni dobrih ni loših, nego su svi jednako paraziti. Bilo sistema, bilo jedni drugih.
“Parazit” je svoju svetsku slavu započeo na Kanskom filmskom festivalu u maju. Režiser Bong Joon-ho kaže da je Kan ono što smatra njegovom premijerom (iako je prikazan ranije) kada je video reakcije publike i žirija, a u krajnjoj liniji osvojio je i Zlatnu palmu. Njegov film “Okja” je takođe svojevremeno bio dosta hvaljen ali je Bong tada ostao više poznat po kontroverzama u francuskim medijima koji su se oštro bunili protiv toga što se na festivalu pojavio sa filmom koji je Netflixova produkcija i više pričali o tome nego o samom ostvarenju. Iako se nekada još uvek polemiše na tu temu, i još uvek ima onih koji se bune živimo u znatno drugačijem vremenu čak i od onog kada se “Okja” pojavila (iako je to bilo ne tako dalke 2017) budući da je prošle godine Oskara za najbolji film odnela upravo takva produkcija. “Roma”, je em bila Netflix produkcija, em na španskom jeziku. Ove godine su veoma dobri izgledi da opet ne-engleski film odnese pobedu pošto je “Parazit” prvi korejski film koji je dobio šest nominacija za Oskara, među kojima i onaj za najbolji film.
Pro
Kada Bong Joon-ho kaže “Ostalo je još toliko ideja koje nisam uključio u film jer jednostavno nisam mogao sve da ih ubacim u dva sata. Sve je to sačuvano i moj cilj je sa ovom mini serijom jeste da stvorim šestočasovni film“ ne možemo da mu ne verujemo (a i da se ne obradujemo) jer sasvim sigurno dobrih ideja ima još puno. I to ne samo zbog genijalštine “Parazit” nego je Bongu stvarno za verovati. Uostalom, gledajte i “Okja” ako niste i biće vam jasno koliko je njegova poruka uvek na mestu, a um prelep. Dakle, naravno da želimo da gledamo nastavak, bring it on! Pogotovo zato što nam obećava i još neke odgovore, a neke stvari su, primetili ih ili ne, ostale neodgovorene. Kao na primer kada se Mun Gwang, bivša kućna pomoćnica vrati kasno uveče, ima modricu na licu i pitanje šta se desilo ostalo je otvoreno. A i to kako ona uopšte zna za bunker? U kakvom je odnosu bila sa arhitektom da bi znala? “Imam odgovore na sva ta pitanja, sve te skrivene priče” kaže Bong.
Con
Super je da neka pitanja ostanu neodgovorena, a cela priča o nastavku je samo još jedan dokaz po kom sistemu Holivud funkcioniše ovih dana, i što negde ako smo totalno iskreni znamo da je možda bilo i neizbežno. Možeš da budeš van svega, ali kada dođe svetska slava i velike nagrade odmah će svi doći tebi i želeti svoj deo… U ovom slučaju, sve što volimo pretvoriti u više nastavaka. I nije da sam negativna, i da su sve kinematografske ekstenzije katatrofa, ali se ovde stvarno postavlja pitanje „zašto“?
Da, skontali smo zašto – ima puno stvari da se kaže, ali nema li uvek? Naravno da posle svakog filma ostane malo brdo toga što nije rečeno ili prikazano ali ako je nešto ovako dobro, pametno i vešto upakovano kao “Parazit” zašto ga raspakivati i potencijalno razvodnjavati. I uopštenije posmatrano, van samog narativa, nešto je jako jako pogrešno u tome da ovaj film dobije serijski tretman jer postoji velika mogućnost da se istinski korejska priča amerikanizuje. Iako Bong posebno podvlači da je kapitalizam univerzalna borba, “Parazit” je korejska perspektiva, azijski front, koja ako postane američka sve pomalo gubi smisao. A o jeziku da ne govorimo, jer sva amerikanizacija, i savremeni imeprijalizam i počinje tu. Trenuci u kojima je, za svaku dodelu nagrada, Bong izlazio sa prevodiocem na scenu po sistemu ne-moram-ja-da-znam-engleski-da-bih-pravio-dobre-filmove, jasno su stavljali do znanja koliko Zapad treba da otvori svoj svet i gleda bolje i raznovrsnije stvari. Kako je i sam rekao “kada pređete tu malu jezičku barijeru, otvoriće vam se mnogo dobrih filmova.” U tom svetlu, raditi nastavak, pa još i na engleskom, pa još i za HBO, je nekako… nepotrebno i pomalo korak unazad.
Prihvatam jedino pod uslovom da Bong želi da se ozbiljno ukešira i napuni džepove HBO novcem, i iscedi eksploatatorski sistem koji je tako dobro predstavio. U tom slučaju, samo napred Bong, protiv toga nemam apsolutno ništa. Osim, što je gotovo nevidljiva granica ka tome da se baš tako održava mašina, i podmazuje ceo sistem o kome „Parazit“ govori, nastao iz sveopšte, neprevaziđene, nadindividualne potrebe za „još“.