Možda sam zbog ovog “začuđujući” dela rečenice u samom startu zaslužila “ok boomer” kao komentar, ali prihvatam ga i nosiću svoju etiketu časno, jer me iskreno ceo TikTok hajp toliko zbunjuje da ne da sam boomer nego verovatno pripadam izgubljenoj generaciji. Svi znamo o čemu se radi. TikTok je, dakle, aplikacija koja je predviđena za postavljanje kratkih videa, što mogu da urade svi koji imaju telefon i koji to žele. To je manje-više i glavno pitanje koje mi se mota po glavi jer mi iskreno nije jasno ko želi, ali kako stvari stoje izgleda da žele mnogi i koristili ga ili ne, TikTok će podosta promeniti pejzaž društvenih mreža. Zapravo, već ga menja i možemo se složiti da od Instagrama nije bilo aplikacije koja je postala ovoliko popularna za tako kratko vreme, da je sve one koji je ne koriste čačnula u FOMO ranu, i preispitivanje da li propuštaju nešto važno. I ne i da. Iako meni to sve mahom deluje kao srednjoškolski “Ja imam talenat” sasvim je sigurno da nam pokazuje novi pravac u kome se ide, potvrđuje koliko se niko ne šali kad kaže da će sve brzo postati brže najbrže, i ako je “engagement” sveto slovo. Evo prilike da vidimo kako izgleda engagement samo engagementa radi. Čudno.
Sve društvene mreže se konstantno apgrejduju i razvijaju svoje nove pravce ali se manje-više sve oslanja na uske krugove i “naše” ljude, bilo da su oni koje stvarno poznajemo ili oni koje cenimo i volimo pa posledično i pratimo. Umesto toga TikTok ohrabruje brzinsko menjanje publike, i stvaranje nečega što bi moglo da se nazove “privremeni krug prijatelja” koji se povezuju da zajedno lipsinkuju nešto ili urade neku grupnu zanimacijicu (ne znam stvarno kako drugačije da nazovem sve ono što tamo postoji). Sve u svemu i sa jedne i sa druge strane sveprisutan je nepogrešiv osećaj da se koristeći TikTok koristi platforma koja se širi u svim mogućim pravcima, i ako ste mislili da je količina sadržaja i inače ogromna, probajte da zaronite u TikTok bazen. Ima svega, sadržaj je mahom besmislen, neko zaista ulaže vreme da ga stvori, a rezultati su različiti. Može biti čudno, može biti izuzetno slatko i šarmatno. Može biti urnebesno smešno. Najčešće je “zašto-ja-uopšte-ovo-gledam-ali-hajde-samo-još-jedan” zabavno. A ponekad se otkriju i neki dragulji poput Brittany kada proba kombuhu, bez čije reakcije ne znam kako bih opisala šta mislim na temu života u kasnim dvadesetim. Čestitke, sramite se stil.
Tako sam kao neko ko je na more TikTok “sadržaja” mahom reagovao rečju “cringe” rešila da „zaronim“ i umesto tri i po planirana minuta provela gotovo dva sata na aplikaciji i skontala sam donekle o čemu se radi. Najprostije rečeno, zarazno je, i bukvalno univerzumski beskrajno (nivo kada Alisa pada kroz rupu), a algoritam te drži zarobljenog u loopu onoga što ti se dopada i što ti je zabavno. Dotle je doduše teško doći jer se prvo treba probiti kroz zapanjujuće veliki broj videa onih koji praktično ne rade ništa specijalno, ali kada se jednom zadržiš i lajkuješ neki video, stvar je već gotova i uhvatiš sebe kako očajnički pecaš zabavu koja ti na prvom mestu nije ni bila potrebna. Ja barem jesam. Bukvalno nikada u životu nisam pomislila koliko bi bilo genijalno kada bih sada malo gledala video šišarke sa okicama i rukicama koja se vrti u krug, ili gumenog medvedića Adele koji peva “never mind I’ll fine someone like youuu” ostalim gumenim medvedićima, ali da, provela sam sate tražeći zabavu koja mi ne treba i posle toga aktivno mrzela sebe jer stvarno nemam vremena da mi bude toliko dosadno.
Međutim, skapirala sam i još nešto, mnogo bitnije od bilo kog pojedinačnog videa. Ovom suludom redukcijom ljudi na GIF-ove, protiv koje bih inače uvek bila (premda nije da neki ljudi nisu idealni nosioci titule čovek-gif), TikTok je zapravo obrisao sve tradicionalne i kulturološke norme i granice, i što sam više vremena provela na aplikaciji, više sam shvatala u čemu je njegova neverovatna lepota i značaj. U ultimativnoj inkluzivnosti. I tako je prokleto rasterećujuće. U početku sam imala teoriju da je ovo kao neko čistilište gde završe sve one stvari koje ni u najgorem pijanstvu ne biste okačili na recimo Instagram, i sad sam to i zvanično potvrdila ali se ispostavilo da je zapravo to i njegov najjači adut. TikTok je totalno operisan od Instagram estetike i neophodnosti da jedni druge ubeđujemo koliko smo srećni, super živimo i još se bolje provodimo, potpuno ga je zaobišla svaka vrsta selekcije, totalno je nereaktivan na Twitteraško nadmudrivanje i isterivanje pravde, ne zanima ga Facebook povezivanje privatnog i javnog. Dok ostale mreže u neku ruku bude u nama osećaj dužnosti spram svoje reputacije koju smo “izgradili”, pa recimo Instagram ima i close friends opciju gde se postavlja sve ono što nije baš za svakoga, da nam feed i zvaničan story ostanu lepo našminkani i upeglani (ili ne, ukoliko nam je to imidž) TikTok je zamaglio sve i iskreno ga nije briga ni za kakve podele i imidže. Deca sa svih meridijana repuju uz hip-hop, strejt tipovi eksperimentišu sa queer estetikom, Tajlanđanin u nekom selu pravi ozbiljne haute couture komade od plastičnih kesa i šeta po zemljanom putu kao A list model, klinci drže časove plesa. Nije da sam išta više razumela „zašto“, ali mi se sviđa što „ko“ može da bude svako. I lični mi na onu dobru staru “nije važno pobediti važno je učestvovati”. A ovde u suludom, mjuziklu svih boja i oblika učestvuju svi.