Svi novi albumi koje treba preslušati ove nedelje

Pokazuje se već sada, ali do kraja godine kad se nađe na svim Best of 2020. listama, će sigurno biti i potvrđeno, da je ARCA uradila jedan od najboljih albuma ove godine. Album “Kick I” uključuje saradnje sa nekim od omiljenih autora današnjice kao što su Björk, Rosalía, Shygirl, i SOPHIE ali najveća zasluga svakako odlazi Alejandri Ghersi i njenoj avangardnoj produkciji i tekstovima pesama o identitetu i rodnoj fluidnosti, što album čini jedinstvenim. Kao i uvek do sada, i sama muzika je prilično inventivna samo što ovaj put uzima reference i uticaje iz različitijih žanrova od rapa preko reggaetona do pop muzike. U fuziji različitih ideja i muzičkih izražaja i milion referenci nastaje “Kick I” koji uprkos različitostima iz kojih potiče ostaje veoma jedinstven u svojoj viziji, i dokazuje da od Arcae tek treba puno očekivati.

Jessie Ware nas je zarazila naslovnom pesmom “What’s Your Pleasure?” da bi nam zapravo pokazala da je to samo uvod u sve ono što nas čeka na albumu, to je privatni disko raj – pomalo nostalgičan pomalo glamurozan. Nežni glamur koji ovaj album emituje u gotovo svakoj pesmi jeste nešto što nas podseća na klubsku atmosferu koja nije uvek na svom vrhuncu. Nekada euforični đuskamo pod neonskim svetlom, nekada plačemo na podijumu za igru, nekada moramo da pođemo jer sviće a želimo da ova noć traje zauvek. U svom, verovatno najboljem albumu do sada, Jessie donosi sve to. Šljašteća disko kugla u mračnom i maglovitom klubu. Melanholični luksuz i teške suze koje razlivaju maskaru, koji nam otvara čitavu novu epohu diska.

Tri sestre iz Los Anđelesa imaju neverovatnu sposobnost da šta god radile, bile malo više R&B ili malo više soft rock, imaju takvu neverovatnu ležernost da im se na tome najviše zavidi. Ovaj album, WIMPIII odiše nečim sličnim. Doduše, sada kao da su malo više vođene melanholijom i besciljnošću pa mnoga lična iskustva i emocije prevode u raskošnu muziku. Uz malo referenci na prošlost (pesma “Summer Girl” je neverovatan omaž Lou Reedovom, “Walk on the Wild Side” i pesme Joni Mitchell) i sve što su do sada naučile iskoristile su da naprave najličniji, najoštriji, najavanturističkiji album do sada.

“Mordechai” je zamišljen kao kolekcija zvukova iz globalne istorije i iz celog sveta, ali ne može se reći da je to baš savršeno izvedeno (ili smo samo svi očekivali više). Iako istina ima različitosti, ima i glasova svih članova benda što se ne čuje često, ima svačega možda i previše. Da smo kritičari, verovatno ne bi dobili najbolje ocene na svetu, ali kao ljubitelji, možemo da kažemo da je ova muzika zapravo sve što je potrebno kada je sve egzotično miljama daleko i bez šanse da mu se pristupi, kada je vrućina ogromna, i kada je sve prilično neizvesno. Idealno za veliku čašu limunade, sunčanje na terasi i prosto i jednostavno kuliranje.